Internet licitacija

Prvi zadatak je smišljanje nadimka ili „nicka“ i identiteta koji će privući plen u kavez. Videvši da uz većinu nadimaka stoje neke specifične osobine, mogućnosti, organi ili njihove moći, počinjem da pomišljam da smo veoma isfrustrirana nacija. Zašto lažu da bi se predstavili u boljem svetlu? Odlučujem se za „gđica“; kulturno je a i pomalo škakljivo. Ne mogu se pohvaliti da je bilo previše razgovora u toku večeri, ali da je bilo zanimljivih, jeste. Njegov „nick“ je bio Nemanja – kratko i jasno. On je započeo razgovor, uobičajenim pitanjima…

Tačno se zna kako započeti razgovor na internetu i kojim pitanjima. Postoji spisak onih koja obavezno morate postaviti svom sagovorniku u cilju boljeg upoznavanja. Pored pitanja o imenu, broju vaših godina i zanimanju, podrazumeva se i zainteresovanost za vaš ljubavni status, iskustva i fizički izgled. Fotografija je veoma poželjna. Upoznavanja i razgovori dalje teku svojim tokom. Moj je trajao do četiri ujutru. Nemanja je zvučao negativno i povređeno. Raspisao se o svojoj neuspeloj ljubavnoj vezi i razočaranosti u ljude tako da je moja uloga, u prvih nekoliko minuta, bila da ga utešim. Poverio mi se, a da me pre toga nikada nije video.

Psihološka istraživanja objašnjavaju da je na takav način, preko kompjutera, mnogo lakše otvoriti se, ispričati i najintimnije detalje, lične tajne i doživljaje, jer osobu koja učestvuje u dijalogu ne sputava tuđi pogled u oči i neposredan fizički kontakt. Kao jedna od osnovnih karakteristika komunikacije preko interneta istaknuta je anonimnost. Ona pruža slobodu izricanja misli, stavova i ideja na osnovu kojih se ljudi i upoznaju. Prema rečima američke doktorke Kimberli Jang, ista ta anonimnost čini internet privlačnim. U svojoj knjizi Uhvaćen u mrežu navodi izreku: „Onoliko ste bolesni koliko su bolesne vaše tajne“. Druga karakteristika je pogodnost: u sopstvenom domu imate pristup celom svetu. Samo sa nekoliko otkucaja po tastaturi imate romantiku, ljubav, igru i ostalo. Što je najvažnije, ne morate napuštati sobu, birati posebnu garderobu i sređivati frizuru zbog toga. I naravno, možete da budete bilo šta: venčan/a, lep/a, zgodan/a, obrazovan/a… Niko vas ne vidi.

DRUŠTVO ILI ZABAVA: O tome koliko su četovanja i virtuelni razgovori uzeli maha govori i podatak da se na sajtu www.serbiancafe.com opcija „čet“ nalazi u okviru oblasti „društvo“ zajedno sa opcijama „diskusije“, „prezentacije“ i „čestitke“, a ne u okviru oblasti „zabava“ gde su „ankete“, „horoskop“ i „TV program“. I kada pogledate teme koje ljudi postavljaju na forumima kao što su: „Tražim…“, „Nudim besplatno letovanje mladoj lepoj devojci“, „Šta rade oženjeni muškarci“, „Ja starija – ti mlađi“ , „Šta čitaš – javi se glupačo!“ i druge, shvatite da u stvari to i jeste sastavni deo društva a ne zabave. Psiholog Tamara Vidojević smatra da je ovaj vid komunikacije naglo procvetao upravo zato što je omogućio korisnicima da zadovolje svoje „zaprljane“ želje tako što će pronaći svoju projekciju-fantaziju putem ponude/potražnje na internetu.

Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji. Reč je o „romansama – zaljubljivanju preko interneta“. Jedna od deset devojaka ili žena, zavisnica od interneta, završi u ljubavnoj vezi sa muškarcem s kojim je prvi kontakt ostvarila prilikom četovanja, odnosno kroz neku sličnu formu komunikacije na globalnoj mreži. U svojevrsnoj anketi koju je sprovela psiholog Kamel Hejs učestvovalo je dve hiljade žena različitog profila. Njima je prosleđen skup pitanja vezanih za „romantična prijateljstva“ koja su uspostavile tj. ostvarile zahvaljujući internetu. Prvi podatak koji je impresionirao istrazivače bio je priznanje ispitanica da tokom radnog dana, nevezano za posao, ispred monitora provedu 102 minuta. Za to vreme one isključivo „krstare planetom“ i ćaskaju sa nepoznatim muškarcima. Kada se vrate svojim kućama, one jedva čekaju da se ponovo uključe na internet i nastave ćaskanje sa novim poznanikom, ovog puta u drugačijem ambijentu – u miru i tišini svog doma. Ni muškarci nisu imuni na ovakvu vrstu zabave. Mnogi se čak i do ušiju zaljubljuju u svoje internet partnerke koje nisu nikada ni videli.

Mnogo je primera uspelih veza. Poznata su dva slučaja iz emisije „48 sati svadba“ (RTS); čuveni Mica i Đole iz Kostolca upustili su se u brak nakon internet poznanstva i veze od samo nekoliko nedelja. Nedavno smo čitali i o paru koji se odlučio na venčanje iz snova – na platou ispred Skupštine grada, a koji se upoznao preko internet četa. I funkcioner DSS-a Nebojša Bakarec je četujući na internetu upoznao izabranicu svoga srca i sadašnju suprugu Nevenu Janderku, instruktorku aerobika. Prema njegovim rečima, četovali su dve nedelje pre nego što su se upoznali. Nakon mesec dana dao je Neveni ključeve svog stana. „Posećivao sam čak i spid-dejting. Ja sam traženje osobe shvatio ozbiljno. Ne možeš da sediš između četiri zida i čezneš. Držao sam se krilatice: upoznaj hiljadu, zagrli stotinu, poljubi deset a voli jednu“, rekao je Bakarec.

Sa Nemanjom sam se dopisivala i nekoliko dana kasnije, ali preko mesindžera. Mesindžeri pružaju mogućnosti da u sajber svetu dobijete buket cveća ili poljupce, doduše u vidu slike ili zvuka. Često je postavljao pitanje: „Šta tako normalna devojka traži na internetu?“ jer nije retkost čuti kako je postalo nemoguće naći nekog normalnog. Kako onda naći nekog normalnog ili neku normalnu? Ako ste žena, najverovatnije ćete se, deprimirane nedostatkom normalnih muškaraca, zavući u kuću i gledati omiljene filmove i serije, čitati knjige, ili surfovati internetom. Možda preko interneta i upoznate nekog, ali takvu vezu ne shvatate ozbiljno – dopisivanje jeste zabavno, ali ko zna sa kim se zapravo dopisujete? Možda sa nekom australijskom babom koja se, zabave radi, predstavlja kao zgodni tridesetogodišnji muškarac? Ukoliko ste muškarac, moguće je da ćete sa dobrim prijateljima otići u igraonicu na još jednu partiju, na utakmicu, ili ćete jednostavno vegetirati pred televizijskim ekranom ili pred kompjuterom. U svakom slučaju, bićete na mestu gde se žene – normalne ili ne – ne pojavljuju.

BRZINA I SMOTANOST: U potrazi za pravim/pravom, mnogi se prijavljuju na speed–dating ili brze sastanke. Tu vrstu sastanaka u Beograd je uvezao Mihajlo Alić, povratnik iz Amerike, kome je to više hobi nego biznis. Sistem podrazumeva zatvoreni sastanak grupe ljudi od po deset muškaraca i deset žena, zaniteresovanih za upoznavanje. Nakon popunjavanja prijave na sajtu www.ultrahome.co.yu/rezervacije dobijate poziv organizatora koji vam saopštava vreme i mesto održavanja „brzog sastanka“. Oni na dogovorenom mestu dobijaju priliku da međusobno razgovaraju po pet minuta sa svakim. Na ulazu dobijaju identifikacione bedževe s brojevima, a na kraju sastanka svako na papiru zapisuje brojeve sagovornika koji su mu/joj se dopali i sa kojima bi želeli da nastave druženje. Nekoliko sati kasnije učesnici dobijaju i-mejl ili SMS sa brojevima, imenima i mobilnim telefonima onih sagovornika koji su im se dopali, ukoliko je dopadanje bilo obostrano. „U početku su mi okosnica bili ljudi koji su voleli da idu u pozorište. Pošaljem nekoliko stotina mejlova, ali odziv nije veliki, posebno leti. Srednje godine su najbrojnije. Razlog za mali odziv jeste taj što ljudi ne prepoznaju da imaju problema u komunikaciji, depresija, čekanje boljih dana, manjak vremena. Organizovao sam i tematske večeri, kao što su žurke, ručak u japansko-korejskom restoranu, maskembali, tango-veče. Sve to funkcioniše, ali ne kako bi trebalo, već na mišiće“, priča Alić. „Treba edukovati ljude i promeniti svest, motivisati ih da se priključe i ostanu u krugu ljudi koji su sličnih obrazovnih karakteristika.“

„Razlog što sam se prijavio je, jednom rečju, to što sam smotan“, kaže Robert (38). „Slabo izlazim, a relativno skoro sam prevazišao neku stidljivost. Jednom kad se krene, nema više blama, jer su svi ovde sa istim ciljem, da upoznaju nekog.“

Mihajlo Alić konstatuje i da su „dame izbirljive pa biraju samo jednog muškarca, dok muški akteri prijave više ženskih brojeva kako bi povećali šanse za uspešan spoj“.

Dok u Beogradu dve trećine od ad hok ispitanih 35 sagovornika podržavaju internet sastanak na slepo, trend je potpuno obuzeo Veliku Britaniju. Trenutno, najpopularnija je „Večera u mraku“, događaj namenjen mladim, slobodnim profesionalcima koji su previše zauzeti poslom da bi imali vremena da izađu u život i upoznaju ljude. Lišavajući učesnike jednog od čula, organizatori kažu da ljudi ne moraju da se brinu o svom izgledu ili odeći koju imaju na sebi. Umesto toga, mogu da se opuste i usredsrede na ispoljavanje svoje ličnosti. Držeći vas za ruku, kelner koji nosi naočare za noćni vid vodi vas do stola gde vas smešta s nepoznatim ljudima. Učesnici prstima jedu hranu i moraju da se koncentrišu na glas koji im je najbliži. Svi govore glasno jer nisu sigurni koliko je od njih udaljena osoba s kojom razgovaraju ili koja ih sluša. Od tog trenutka, sve se odvija isto kao i prilikom spid-dejtinga – ali pod okriljem mraka. Umesto da zapisuju imena ljudi koje upoznaju, razmenjuju kartice sa imenima na početku svakog „sudara“. Ako želite ponovo da vidite određenu osobu, jednostavno stavite njihovu karticu u poseban koverat. Kad se svi sastanci završe, pale se svetla i konačno ste u mogućnosti da vidite osobe koje ste upoznali. Bar ostaje otvoren do sitnih sati, omogućavajući vam da malo bolje upoznate neke od prisutnih sa kojima ste bili „na sudaru“. Pre odlaska, organizatorima predajete vaš koverat sa karticama. Domaćini vam narednog dana šalju detalje o ljudima s kojima ste se „podudarili“ i prepuštaju vam sledeći korak.

POZIV NA PRAVU KAFU: Ja sam se ipak odlučila za čet, i viđanje s Nemanjom nakon samo nekoliko dana dopisivanja. „Spremi se, vodim te na kafu“, napisao je. OK, do ovoga je moralo doći. Svi to tako rade, pa moram i ja. Mesto susreta: Slavija. Javno, osvetljeno a i posećeno. Ipak je on za mene bio nepoznat muškarac. Ali, moram priznati, nakon onih nekoliko dana dopisivanja imala sam osećaj kao da ga poznajem godinama. Mogla sam s njim pričati o čemu god sam htela.

Upoznavanja preko interneta može biti i znatno kompleksnije. Nije dovoljno dati samo sliku. Postoje koraci prijavljivanja na veb-sajtove te vrste, a ima ih mnogo: www.ljubavnognezdo.com, www.lovedelux.com, www.zavođenje.com, www.ljubavni–sastanak.com, www.upoznavanje.net i tako dalje. Dakle, prvo popunite obrazac, date lični opis, interesovanja. Neke registracije su besplatne, a neke se plaćaju za mesec ili godinu (100-800 dinara). Zatim priložite svoju fotografiju ili, tačnije, fotografije koje vas prikazuju u različitim okruženjima. Onda istražujte, napravite spisak od 200 pa ga metodom eliminacije skratite na petnaestak finalista i potom im pošaljite poruku – preporuka je da uzmete nekoliko rečenica iz njihovog opisa i na to dodajte nekoliko vaših u kojima obrazlažete izbor. Na poruku odgovorite istog ili narednog dana, i dalje radite sami. Za susret uživo preporučuju uvek neko javno mesto, mirniju atmosferu i pristojno vreme.

Posle kafe i neprekidnog razgovora u trajanju od nekoliko sati, priznala sam Nemanji razlog zbog kog sam bila na internet četu. Ne traženje partnera, već istraživanje teme. Vidno razočaran, počinje priču kako sam divna devojka i kako mu je krivo što me lagao, jer to ne zaslužujem. Nemanja je od starta nastupio neiskreno: već osam meseci ima devojku.

Istraživanje kompanije support.com pokazalo je da skoro dve trećine Amerikanaca više vremena provodi s kompjuterom nego sa partnerom. Prikradanje kompjuteru usred noći, dok mu devojka/supruga spava, zamenilo je ljubavne sastanke na službenom putu. Psihoterapeut Linda Majls ukazuje na to da su kompjuteri postali ozbiljna smetnja u mnogim odnosima, i da dosta vremena može da prođe a da se partneri i ne pogledaju. „Ranije, kad bi se za nekoga reklo da održava vanbračnu vezu, to je značilo da ima ljubavnicu ili ljubavnika“, smatra Majlsova. „Danas to nije nužno ista stvar. Ljudi mogu da održavaju vanbračnu vezu i sa tehnologijom: varaju svoje partnere s kompjuterom uz koji provode sve svoje vreme.“

Ova vrsta zabave može da preraste u ozbiljnu zavisnost. Istraživanja kažu da većinu zavisnika od interneta čine uspešni ljudi koji nisu često kod kuće. U knjizi Uhvaćen u mrežu doktorka Kimberli Jang izveštava da je 54 odsto zavisnika od interneta ranije bilo depresivno, 34 odsto pati od uznemirenosti, a ostali od hronično lošeg mišljenja o sebi. Više od polovine (52 odsto) njenih ispitanika koji sebe vide kao internet ovisnike izjavilo je da su se lečili od alkoholizma, zavisnosti od hemijske supstance, kompulsivnog kockanja ili hroničnog prekomernog uzimanja hrane. Jednu zavisnost zamenili su drugom.

Kineske vlasti suzbijaju zavisnost od interneta istom metodom kao i za zavisnike od alkohola i droga: pacijente leče elektrošokovima i drugim radikalnim metodama. Na ovako radikalan odlučili su se posle saznanja da je čak 14 odsto kineskih tinejdžera zavisno od interneta.

Sve u svemu, moj sastanak na slepo je propao. Koliko sam, u stvari, želela da propadne? Da li bih Nemanji prećutala istraživanje da mi se svideo? Da li bi on nastavio da me laže za devojku i do kada? Ne znam. Ipak, i dan danas ćaskamo preko mesindžera kao najbolji drugari i kao da nikad nismo imali „dejt“. Možda je sve to sa Nemanjom na kraju i ispalo dobro. Zahvaljujući internet četu sam upoznala osobu koja mi polako postaje dobar prijatelj. Na Forumu www.folkoteka.com, na pitanje „Postoji li prijateljstvo preko interneta?“ svi kažu: „Da“. Slažem se.

Smatra se da tri četvrtine neposredne ljudske komunikacije čini govor tela, fizički dodiri i vizuelni podražaji, po difoltu „isključeni“ s interneta. No, tehnologija napreduje svakim danom, na raspolaganju su mnogi audiovizuelni programi pa – uz zvučnu karticu, skener i kameru – možete videti i čuti osobu koja vas je privukla „na žicu“. Kao i u svakodnevnom životu, u četovanju osoba nastoji da se prikaže u što boljem svetlu i na najbolji način. Dešava se i ljubav, ali je uvek prisutna strepnja pošto ne znate ko vas čeka, potrebna je doza hrabrosti i ludosti da biste se upustili u takvu avanturu. Čet se pretvori u besciljno lutanje mrežom. S druge strane, lista onih koji nakon internet četa stupaju u vezu ili brak svakim danom sve je duža. Za druge je internet komunikacija, razonoda, uzbuđenje prolaznog karaktera, beg iz dosadne „stvarnosti“. Treći leče usamljenost, sramežljivost ili nelagodu koju osećaju u komunikaciji licem u lice. Postoje i oni koji izlaske u grad, učlanjivanje u pevačko društvo, rođendane, žurke, časove plesa, izložbe i svašta drugo smatraju preširokim izborom za upoznavanje partnera/partnerke. Oni koji su zaljubljeni ističu prednosti, oni prevareni i razočarani ističu samo nedostatke četa.

Baš kao i u „pravom životu“. Internet je samo medij koji nas spaja. Sve ostalo zavisi od nas.