Naučnici su otkrili koliko se ledeni pokrivač Grenlanda smanjio u protekle četiri decenije. Reč je o prvoj potpunoj proceni
Ledeni pokrivač Grenlanda izgubio je 5.091 kvadratni kilometar površine između 1985. i 2022. godine, pokazuje studija objavljena u časopisu Priroda (Nature). Reč je o prvoj potpunoj proceni gubitka ledene površine na tom nivou.
To smanjenje ledene površine obuhvata 1.034 gigatone leda koji je izgubljen dok su se glečeri povlačili, uz odvajanje manjih komada leda sa ivica glečera.
Studija je takođe prva koja je u potpunosti procenila koliko je leda Grenland izgubio zbog povlačenja glečera.
Pogrešne procene
Prikupljeni podaci ukazuju da su prethodne procene promena u balansu mase Grenlandskog ledenog pokrivača – koliko snega i leda se akumulira svake godine u odnosu na koliko se izgubi – umanjile te gubitke za čak 20 odsto, zanemarivanjem glacijalnog povlačenja.
Izgubljenih 5.091 kvadratnih kilometara predstavlja približnu površinu ostrvske države Trinidad i Tobago.
Studija je koristila više od 200.000 satelitskih snimaka položaja glečera i veštačku inteligenciju za analizu promena kroz vreme.
„Na Grenlandu imamo ove oblasti oko ivica gde se sve na neki način povlači i ruši“, rekao je koautor studije Aleks Gardner, stručnjak za planetu Zemlju u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon.
„Prethodne metode nisu bile tako dobre u merenju te promene u ledenom pokrivaču. Ali promena je ogromna“, dodao je Gardner.
Dovoljo da podigne nivo mora
Ledeni pokrivač Grenlanda je jedan od dva preostala takva pokrivača na svetu – drugi se nalazi na Antarktiku. Sastoji se od stotina glečera i pokriva oko 80 odsto kopnene mase Grenlanda.
Ako se potpuno otopi, ledeni pokrivač Grenlanda podigao bi globalni nivo mora za oko 7,4 metra.
S obzirom da klimatske promene zagrijavaju Arktik četiri puta brže od ostatka sveta, naučnici kažu da je neizbežno da će otapanje Grenlandskog ledenog pokrivača podići nivo mora za najmanje 27 centimetar zbog zagrijavanja koje se već dogodilo.
Nova procena gubitka leda zbog povlačenja glečera imala bi mali uticaj na globalni nivo mora, kažu naučnici, ali veliki uticaj na cirkulaciju okeana.
Toliki dodatak slatke vode u slani okean mogao bi ojačati obalne struje oko Grenlanda i pomoći da se oslabi Atlantska meridijalna cirkulacija, koja pomera vodu sa severa na jug i donosi toplinu Evropi.
Lionel Mesi postao je najbolji strelac u istoriji svetskih prvenstava, postigavši 17 golova i time pretekao Miroslava Klosea, sa kojim je do sada delio rekord. Do istorijskog pogotka došao je u meču protiv Austrije
Obradović je u Panatinaikos pozvao i Bogdana Bogdanovića, što je podelilo navijače Partizana
Srpskom treneru biće ovo prvi angažman nakon što je u novembru 2025. podneo ostavku u Partizanu
Reprezentativci Kurasaa su istorijski uspeh posvetili preminulom saigraču
Srbija je ušla u leto uz pretežno sunčano vreme i visoke temperature, ali meteorolozi upozoravaju da bi popodne moglo doneti lokalne pljuskove sa grmljavinom i gradom
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
