Plantu, čuveni francuski karikaturista, poslao je putem portala „Vremena“ karikaturu studentima Srbije, kao izraz solidarnosti i podrške. U svetu je poznat kao karikaturista koji je spojio Arafata i Šimona Peresa
Karikaturu koju objavljujemo nacrtao je čuveni francuski karikaturista Žan Planturø, poznatiji kao Plantu, kao izraz solidarnosti i podrška studentima u Srbiji.
„Vremenu“ su je ekskluzivno prosledili Evropa Nostra i Evropa Nostra Srbija.
Plantu (1951) je Parižanin, poznat po karikaturama specijalizovanim za političku satiru. Njegovi radovi se redovno objavljuju u dnevnom listu Le Monde od 1972. godine kad je objavio prvu karikaturu. Bavila se Vijetnamskim ratom.
Do sada ih je objavio više od 45.000. Nazvan je „idealista humanista“ zato što se perom bori protiv diktatora, populista i sektaša, protiv nasilja prema čovečanstvu i prirodi.
Godine 1991. tokom izložbe njegovih karikatura u Tunisu, Plantu se susreo sa Jaserom Arafatom, koji je bio toliko impresioniran njegovim radovima da je na jednoj njegovoj karikaturi nacrtao Davidovu zvezdu, obojio je i potpisao. Sledeće godine, Plantu je otputovao u Izrael i ubedio Šimona Peresa da takođe potpiše tu karikaturu. Bio je to prvi dokument na kome su se našli potpisi PLO-a i izraelske vlade.
Plantu je 2006. godine sa tadašnjim generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Kofijem Ananom organizovao simpozijum u Njujorku, na kojem je osnovana organizacija Cartooning for Peace (Crtanje karikatura za mir). Ova asocijacija promoviše slobodu izražavanja za karikaturiste širom sveta i danas broji preko 130 članova.
Objavljeno je više od 60 knjiga njegovih karikatura, a od brojnih izložbi pominjemo samo retrospektivnu „Dessins pour la Paix“ (Crteži za mir) koja je održana 2016. u Palati umetnosti i festivala u Dinardu, u organizaciji Cartooning for Peace i gradske uprave Dinarda.
Dobio je brojne nagrade, uključujući i titulu počasnog doktora Univerziteta u Liježu i članstvo u Kraljevskoj akademiji Belgije od 2016. godine.
Plantu je dobio i Evropsku nagradu Helena Vaš da Silva za podizanje svesti o kulturnom nasleđu koju su ustanovili Europa Nostra i njeno nacionalno predstavništvo u Portugalu, Centro Nacional de Cultura, u saradnji sa Portugalskim novinarskim klubom.
Plantuov rad je imao značajan uticaj na političku karikaturu i slobodu izražavanja, čineći ga jednim od najistaknutijih karikaturista svog vremena.
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
