Da li se može usporiti starenje mozga?

Niz članaka u časopisu „Neuron“ govori o napretku u razumevanju načina na koji starenje utiče na mozak. Ipak, mnoga pitanja i dalje su otvorena, prenosi Dojče vele.

Život ostavlja trag na našem mozgu. Moždane ćelije tokom godina se troše, čineći naš mozak sporijim, zaboravnim i manje pokretnim.

Još uvek nije jasno da li do tog propadanja mozga dolazi zbog starenja ili genetskih predispozicija.

Niz naučnih članaka, objavljenih u časopisu „Neuron“, pokušaje da se odgovori na ta pitanja, kao i da li to, uzimajući u obzir dosadašnje znanje o starenju mozga, može da smanji opadanje kognitivnih sposobnosti usled starenja i neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera. Otkriveno je tako su da mnoge fizičke i biološke promene odgovorne za propadanje mozga, što dugoročno utiče na smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Pronalaženje rešenja sve je važnije, jer se predviđa da će do 2050. godine 152 miliona ljudi živeti s nekim oblikom smanjenih kognitivnih funkcija.

Šta uzrokuje starenje mozga?

„Osnovni mehanizmi starenja su nam poznati, a kroz molekularna istraživanja u zadnjih 25 godina otkrili smo šta ih pokreće“, kaže Kostantino Jadekola, neurolog s američkog medicinskog koledža „Vajl Kornel“, koji je vodio istraživanje o uticaju cirkulatornog sistema mozga na starenje tog organa.

Istraživanje je pokazalo da su uzročnici starenja mozga u isto vreme fizički i biološki.

Starenje fizički menja mozak, koji gubi na masi, pa su vidljive promene u njegovoj strukturi – naš mozak se doslovno smanjuje.

Biološki faktori koji doprinose opadanju kognitivnog zdravlja uključuju oštećenje DNK. Jadekola to naziva „upalom na bazičnom nivou“ u čitavom mozgu, te sposobnost mozga da eliminiše štetne materije.

U drugom naučnom članku naglašeno je da s godinama imuni sistem mozga više nije „u formi“, što dovodi do narušavanja normalnog funkcionisanja mozga.

U jednom od članaka, neuro-naučnik Dejvid Rubinštajn sa Univerziteta Kembridž Velikoj Britaniji, dokazao je da nemogućnost eliminacije štetnih proteina značajno doprinosi starenju, kao i smanjenju kognitivnih funkcija.

Kako starimo, naše moždane ćelije postaju manje efikasne u eliminaciji štetnih proteina, koji oštećuju ćelije i ometaju funkciju mozga.

Tau-protein je jedan od tih štetnih proteina povezanih s nekoliko neurodegenerativnih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, demenciju i bolesti povezane s povredama glave, poput hronične traumatske encefalopatije (CTE).

„Nakupljanje Tau-proteina uzrokuje neurodegenerativno stanje pod nazivom Alchajmerova bolest, pa postoje jasne poveznice između mehanizama razgradnje proteina i neurodegenerativnih bolesti. Ali, manje znamo o tome kako oni utiču na normalno opadanje kognitivnih funkcija tokom starenja“, objašnjava Rubinštajn za DW.

Naučnici još uvek ne razumeju osnove starenja

Nedavno istraživanje otkrilo je da naučnici koji se bave starenjem ne mogu da se slože oko nekih osnovnih pitanja, a to su: Šta je starenje? Šta ga uzrokuje? Kada počinje?

„To su pitanja koja ni kroz istoriju nisu dobila odgovor. O njima se raspravljalo čak i u Bibliji“, kaže za DW Jadekola.

To je jedan od razloga zašto je časopis „Neuron“ objavio članke – istaći ono što naučnici još uvek ne znaju.

Rubinštajn kaže da je jedan od problema s kojima se suočava to područje preveliki naglasak na proučavanje smanjenja kognitivnih funkcija uzrokovanih patologijama poput moždanog udara, Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, umesto proučavanja kako zdrav mozak razvije te probleme.

„Moramo da shvatimo koji su uzroci smanjenja kognitivnih funkcija povezani samo sa starenjem, bez uticaja bolesti. Nemamo odgovore na to šta je uobičajen pad kognitivnih sposobnosti na koji demencija ne utiče“, objašnjava Rubinštajn.

Da li ćemo ikada moći da usporimo starenje mozga?

Naučnici su počeli da shvataju kako jačati mozak tokom starenja.

Već dugo je poznato da zdrave životne navike smanjuju rizik od demencije i smanjenja kognitivnih funkcija povezanih sa starenjem. Neke od tih navika su:

– vežbanje i pravilna ishrana
– izbegavanje izloženosti zagađenom vazduhu i pušenju
– podsticanje socijalne interakcije – izbegavanje društvene izolacije i usamljenosti

Naučnici poput Jadekole smatraju da, od trenutka kada smo začeti, geni utiču na način kako naš mozak stari.

„Ishrana, vežbanje, izbegavanje štetnih materija, odnosno prestanak pušenja, imaju velik uticaj na to kako starimo. Međutim, genetika je ta koja iz samih temelja određuje kako ćemo da starimo“, kaže Jadekola.

„Rizičnim ponašanjem, poput pušenja, starenje se može ubrzati. Ali izbegavanjem tih rizika ono može sasvim malo da se uspori.“

To u suštini znači da zdrav način života ne može da promeni genetske predispozicije za starenje mozga, ali loše životne navike čitav proces mogu da ubrzaju.

Jadekola nije optimističan da će naučnici pronaći lek protiv starenja ili otkriti kako veštački produžiti život.

„Starenje je deo ljudskog života i postoji granica do koje starimo. Ta granica su naši geni. Previše je faktora koji uzrokuju starenje da bismo mogli da produžimo život iznad 120 godina“, zaključuje naučnik.