Dule Vujošević je živeo za Partizan. U jednom trenutku, kada se to skupo plaćalo, on je bio Partizan. Cenu je platio i opet bi
Svuda piše da je otišao legendarni trener Partizana. To je eufemizam, možda i greška.
Dule Vujošević je živeo za Partizan. U jednom trenutku, kada se to skupo plaćalo, on je bio Partizan.
Tamo je ostavio sve najbolje godine i zdravlje. Tamo je mnoge naučio košarci. Tamo je nas, navijače Partizana, zadužio više nego što smo mogli da vratimo, iako smo ga mnogo voleli.
Moglo je sve oko „časova ljubavi“ i onih momenata kada se „pali mašina“ zvučati i patetično – ako ste autsajder. Ako ste bili tamo, znali ste da u tome nema ni mrve patetike.
„Trener“, to tako sitno zvuči. Bio je učitelj i prvoborac. Realnost nije bila okolnost na koju se obazirao i to nam je donelo mnogo radosti.
Kad se redom poginjala glava, kad je kucnuo čas podobnih, Dule Vujošević je rešio da se ne saginje i ne ljubi skute vladaocu. Tako je polako gasio sebe, za svoj Partizan, iz kojeg je morao da ode.
Mnogo je, previše, takvom čoveku za samo jedan život uzeti i Jugoslaviju i Partizan. Od tada se umire na rate.
Duško Vujošević (1959-2026): S Partizanom u srcu i smislom života utkanim u košarku
Jednom je rekao da prvo čita sportske stranice, a onda čitulje gde vidi da je još živ pa mu to prija.
Sada ga više nema, što se može smatrati zasluženim odmorom. Nije lako ni navijati za Partizan, a kamoli biti Dule Vujošević.
Pre desetak godina, „Vreme“ je štampalo njegov razgovor sa Božom Koprivicom – obojica su otišli u par sedmica – pod naslovom „Ima li ovde još partizana“.
Ima još partizana, teško je reći koliko. Ali, u brojnosti nikad nije bila poenta nego u tome da se ne da pasjim sinovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Duško Vujošević, najtrofejni trener Košarkaškog kluba Partizan, preminuo je danas danas u 67. godini. Partizan je nosio u srcu, a smisao života bio mu je utkan u košarku
Čitave generacije ljudi u Srbiji odrastale su na koncertima „preko grane“ jer strani bendovi zaobilazili Beograd. Sada se situacija malo poboljšala, ali po kojoj ceni?
Troje najpoznatijih arhivatora u regionu - Boškić, Torbica i Čvarkov - završili su radni vek, makar privremeno, nakon 2.545 epizoda, pošto im je ugovor sa Radio-televizijom Vojvodine istekao, a nisu dobili novi
Nastao 2000. iz studentskog bunta, Egzit se zbog podrške studentima 26 godina kasnije seli iz Srbije na crnogorsko primorje
U okolini Niša život postoji osam milenijuma, potvrđuju najnovija arheološka istraživanja
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
