Da Srba kao mrava ima

Obrazlažući zašto tradicionalni Sabor na Povlenu, sa glavnom tačkom nadmetanja zdravičara, nije na Povlenu, no je spušten u selo Mravinjce, Udruženje za zaštitu, razvoj i promociju Valjevskih planina, u pisanoj izjavi kazalo i reklo: Nije bilo jednostavno ni lako prelomiti, ali smo se saglasili da, pre svega zbog boljih uslova za održavanje još raznovrsnijeg programa i želje da nam dođe što više posetilaca, pre svega gostima, siđemo malo u susret. Tako i bilo, još raznovrsnije, a i sišlo se u susret.

BACANJE AKCENTA: Mravinjci, planinsko selo, opština Valjevo, podno Povlena. Do asvaltnog puta osnovna škola „Miloš Marković“, levo od škole pokošena zaravan, niže, ispod škole, poljski toaleti, na drvenim vratima velikim slovima, belom kredom, ispisano WC. Na zaravni crkvena zastava, ozvučenje, gitara, bas, harmonika, sve se odvrnulo, Oj golube, moj golube…

Na visoke jele okačen bijeli narodni vez, na travnatoj kosini reprezentativnija postavka, pored etno zavesa, suknji i bluza, bijele svile na kojoj crveno izvezeno Samo sloga Srbina spasava, ima i slika naivnih umetnika, od portreta čoveka sa brkovi do žutih žitnih polja, na pokošenoj kosini i red skulptura u drvetu…

Muzika pređe na, Vodenica čeketala, čeketala pa prestala… pred mikrofone stade grupa dece, sa plave majice sa imenom škole, nadgledana od učiteljice u istobojnoj majici, koja bejahaše u svečanim crnim helankama, koje su se nastavljale na crne štikla cipele. Tu beše i muzika u neke rezedo majice, desno crkvena, na drugoj strani, sa drveta, visila je svečana zastava Srbije.

Voditelj, preko mikrofon, pozva sve ‘vamo da se pridruže, imaće šta da vide, nastavi se, 5. sabor na Povlenu, prvi put na ovom prostoru, tu su najbolji muzičari, a o Povlenu su mnogi pisali, pa i književnik Radovan Beli Marković, citira Radovana, „Povlen se lepo ocrtava u treperavo izmaglice doba“… zato je književnik zaslužio nagradu „Zeleni šešir čuvara Povlena“. Dadoše Radovanu šešir, a Radovan reče: Odlični skupe, neobično sam počastvovan, 40 godina pohodim planinu, i pripadam ovom narodu…

Voditelj najavi bogat i raznovrstan program, prvo pa se razveze KUD „Đerdan“, najaviše đake koje okupila učiteljica, javiše se đaci, Naša je škola lepa, savremena, moderno opremljena, tako da bi joj mnoge škole pozavidele… Učiteljica je budno pratila, đaci pređoše na misli vladike Nikolaja, evo jedne, Ukoliko se mudriji pokazujemo pred ljudima, utoliko se luđi pokazujemo pred samim sobom. I druge, Kad bi žaba iz bunara stala pored okeana, izgubila bi svoju oholost! Svi dadoše aplauz, učiteljica zatvori žutu fasciklu, iz koje je kontrolisala đački nastup.

Nastupi dete koje otpeva „Kaćušu“, reporter uze zagleda narodnu radinost po vite jele, priđe štandu sa tu umetnost, sve trukovano, ubeleži par štrikanih čarapa, izvezenog vojvodu Mišića, nekoliko šišarki, koje zbog umjetničkog dojma, stavljene preko svega toga, gospođa sa šajkaču na glavu mu tutne reklamni materijal, Etno radionica Ana, Vrbovno, Lazarevac, novinar zapiše moto, Možemo li zajedno sniti, Otkati, I u zdravlju i veselju Budućnost predati!

Voditelj najavi najvažniju disciplinu, govorenje zdravice, predstavi prvog takmičara, gospodina Dragišu Simića. Gospodin Simić, koga zovu Runda, na daleko poznat, svuda nastup’o, stig’o i do „Žikine šarenice“. Dragiša gospodin se prvo reče uvodno, Neka živi, neka traje, i nek čuva srpske običaje, da se program frulom oglašava, samo sloga, samo sloga Srbina spasava. Pa se, u želji da baci akcenat na ovakva okupljanja, reče takmičarski, Ovo nije obična molitva, ovo je krik nad ovom zemljom, ptice pevaju tugom, juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik, a sutra će sigurno u drugom… Vi što nosite po meri skrojeno odelo, učinite nešto za umiruće selo…

TOPONIMI: Umetnik Dragiša svima zahvali sa, Hvala lepo, objavi da je izrečeno poezija čuvene Ljiljane Bralović, koju je on samo priredio za nastup, pa, za kraj, reče da će otpevati nešto veselije, jerbo je on i pevač narodnih pesama, autor megahita „Kuće male krečene u belo“. Zapeva Dragiša, Na brdovitom Balkanu, ima jedna lepa njiva/ Srbija se ona zove, to je zemlja plavih šljiva/ Tamo gde se slava slavi, šljivovica gde se pije/ Nebesko je naše carstvo, bog je rodom iz Srbije… Svi dadoše aplauz, Dragiša se zahvali sa, Hvala lepo. Nastupi dete Milica, pa nastupi čovek Velibor, Zdravica je rodom s nebeskih visina/ Sabor je na delu s blagoslovom vina/ Zato i ja danas, baš na Mravinjcima/ Zdravičim da Srba kao mrava ima…

Pred mikrofon dovedoše u šešir gospodina Milutina, direktora na Turističku organizaciju Lajkovac, koji lično multimedijalan, ima sertifikat za harambašu, majstorsko pismo za sviranje u violinu, vaja u drvetu, glumi, piše i režira… Multimedijalni Milutin zahvali na prilici da predstavi ovaj kraj kao kulturološku celinu, objavi da tu slikari, vajari, uze predstavi gospođu koja se bavi narodnim vezom, koja se bavi izradom narodnih nošnju, na tu nošnju književnik Radovan samo reče, Jaštaht, i nazdravi sa reporterom nekom brljom.

Šešir Milutin nastavi, imaju vajare čuvene Kolubarske škole, poznate u staroj Jugoslaviji, poznate u svetu. Pa još nastavi, Da se ne bi zadržavali samo na vizuelnoj umetnosti, sa nama su i pesnici i pripovedači, izvođači na narodnim instrumentima, tu je višestruka prvakinja što se tiče frule, učenica čuvenog Žuće Radovančevića, njega više nema, ali je kod Biljane njegov trend i motiv, i ona produžava njegovu lozu. Čućemo i Milijanu, pesnika i tekstopisca za pevanje, njene pesme su poznatije nego ona sama…

Nastupiše nevizuelni umetnici, javi se Milijana, Oj Srbijo, ja se tebi kunem, opankom, šajkačom i gunjem, da ću običaje tvoje, ko azbuku, prenositi tvome sinu… Frulom se javi Biljana, uzeše podele nagrade za zdravičare, prvo mesto dete Milica, drugi Velibor, gospodin Dragiša bi naročito pozdravljen kao zdravičar van svake konkurencije. Svi se lepo okupiše, žensko u bijelu samo tako etno haljinu, kamparativne i kompatibilne sandale, za koju rekoše da novi direktor Turističke organizacije Valjevo, zapaženo dodeli prvu nagradu.

Voditelj objavi da će bude takmičenje za najboljeg igrača u kolu, ima više nagrada, sa žiri predsedava gospodin Mića. U’vati se narod u kolo, prodrmusaše, voditelj je bodrio učesnike, još se prodrmusaše, proglasiše da najbolji igrač Radenko.

Najaviše profesora Dragana Nedeljkovića, poznatijeg kao „Mravić“, sa njegovo predavanje. Profesor Dragan svima nazva dobar dan, pa reče temu, Hidronimi, oronimi i toponimi Povlena. Pa nastavi, Etimologija je nauka koja se bavi poreklom i značenjem reči… brda, bregovi, masivi, Debelo brdo, značilo bi Veliko brdo, Povlenska kosa, Markova stena, Bela stena, Arlo u Makovištu, arlo, znači sila… Kukalj 1, Kukalj 2, planinski vrh, a inače kukalj znači vrh pleteće igle… Malo polje, Šeovo polje, Kneževo polje, Ravna gora, Pašina ravan… toliko za sad, Hvala.

Objaviše da zvaničan program završen. Sve se nastavi u sposobnoj šatri sa dve zastave u pročelju. Muzika od starta udari, Četrneste Švaba udario, osamneste Srbin pobedio… kako pobedi ne bilo kraja i koneca, visoki gost dade muzici crvenu paru, malo d’odmori, ljudi na miru jedu leba.

…bijela svila i naivci