Čudnovata živuljka

Žute je dlake, sa kockastim flekama, tela poput majmunskog i sa ušima nalik psećim, a neverovatno dugačak rep kojim barata kao oružjem i oruđem zaštitni mu je znak. Smešan je, hrabar kad zatreba, skoro ljudske inteligencije, pirane jede za doručak… Marsupilami se prvi put pojavio na stranicama stripa u januaru 1952. godine, i to u tada sve popularnijem Spiruu. Ispostavilo se da će njegova slava u nekim aspektima prevazići Spiruovu i biti neraskidivo vezana za karijeru njegovog tvorca.

Kada je Franken, kao mlada nada frankofonog stripa, preuzeo crtanje Spirua od Žižea, brzo se ispostavilo da se neće zadovoljiti kratkim gegovima i pokojom naivnom avanturom, po čemu je ovaj strip bio do tada pamćen. Prvo za šta se pobrinuo bilo je da proširi stalnu postavku likova, koju su do tada činili Spiru, njegov prijatelj Fantazio i inteligentna veverica Spip. Ekscentrični naučnik Grof od Šampinjaka bio je prvi frankenovski dodatak postavci, a ubrzo posle toga na scenu je stupio Marsupilami i zasenio sve pomoćne junake francuskog humorističkog stripa. Posebno jer Marsupilami nije bio samo vickasta pojava neobičnog izgleda, već mu je Franken udahnuo nesvakidašnji karakter dobroćudne prznice. To čudnovato stvorenje imalo je potencijal da nosi ceo serijal na svojim plećima, samo da nije moralo da statira u tuđem stripu. No, to nije sve. Jer Franken nikada nije bio poput drugih autora i nije se zadovoljavao prostim statusom kvo u stvaralaštvu. Za njega je strip bio više od avanture, morao je da ima smisao i pouku. A Marsupilami je bio savršen katalizator za jedno od najvećih pitanja koje je mučilo Frankena – ekološki opstanak naše planete.

Već među prvim albumima po stupanju Marsupilamija na scenu, Franken mu je posvetio većinu priče, gde je demistifikovao njegovo poreklo i način života u džungli izmišljene južnoameričke parodične zemlje Palombije. U tom „zelenom paklu“, kako ga Franken naziva, prikazan je život Marsupilamija u stilu Opstanka, i to kao satirični manifest posvećen ekologiji i očuvanju prirodnih staništa.

Kada se povukao sa Spirua krajem 60-ih, Franken je dobro znao da je Marsupilami jedino što vredi poneti sa sobom. U prvoj priči koju je crtao njegov naslednik Žan-Klod Furnije, Marsupilami se i dalje pojavljuje. Ali značajna je činjenica da ga je svuda docrtao Franken lično. Posle toga je zabranio da se njegov lik koristi u daljim avanturama Spirua i Fantazija, čime je okončano zlatno doba ovog serijala.

Franken je u međuvremenu već stvorio Gastona, koji će biti njegov najuspešniji serijal na duže staze, ali će i proći kroz dvogodišnju depresivnu epizodu. Jer francuski bogovi humora imaju poseban smisao za ironiju. Dva najveća humoristička talenta frankofonog stripa, Gošini i Franken, nosili su breme veće od sebe. Gošini je pisao Asteriksa, Taličnog Toma i Iznoguda, a sam je isticao kako je strašno stidljiv, imao je komplekse, i srce mu je stradalo suviše brzo. Preminuo je sa 51 godinom. S druge strane, Franken, jedini koji se po humoru mogao meriti s njim, patio je od depresije veći deo života. Postojale su spekulacije da je sebi oduzeo život 1997. godine, ali istina je da je i njega izdalo srce. No, to je druga tema. Za priču o Marsupilamiju značajno je da se već 70-ih godina Franken sklanjao sa većine projekata i nije mogao da se nosi sa slavom i industrijom stripa koja sputava kreativnost. Njegovo najznačajnije delo iz ovog perioda je Crne misli, dok Marsupilami čami u nekom uglu njegove svesti i čeka bolja vremena.

Novi život za čudnovatu živuljku nastupio je 1987. godine, kada Franken sa saradnicima pokreće samostalne avanture marsupilamijâ – ovog puta porodice ovih životinja u palombijskoj džungli, ne istog onog iz Spirua. Prvo je Franken sa Batemom i Gregom pisao i crtao, a onda je prepustio Janu i Batemu da stvaraju nove priče, koje je strogo nadzirao sve do smrti. Ovaj opus pod Frankenovim direktnim uticajem trenutno objavljuje Čarobna knjiga u tri integralna albuma.

Novi Marsupilami je bio značajan iskorak od lika koga smo viđali u Spiruu po ambijentu i samostalnosti avantura, ali je u svemu drugom bio isti, pa čak i bolji od onoga koga smo ranije pratili. Sada je imao priliku da se razmaše i prikaže u punoj slavi.

Kao i tri decenije ranije, novi serijal o marsupilamijima bio je namenjen svim uzrastima. Deca su svakako pozitivno reagovala na ilustrativne avanture smešne živuljke nezgodne naravi ali oplemenjene neiskvarenom dobrotom, dok su odrasli svakako videli ono što je Franken stavljao u prvi plan – potrebu da se planeta, priroda i sva njena čuda očuvaju u izvornom obliku. Plemenita je to pouka, ali neispunjena do danas, a Frankena i njemu slične niko nije slušao.