Čiča Draža na bundevi

U nedelju je, takoreći sabajle, RTS javio da je u Valjevu u toku privredno-turistička manifestacija što se zove Festival duvan čvaraka. Javljeno i da sve miriše na čvarke, da je mast zdravija nego ranije, da je to prva i najpopularnija manifestacija, da su pored duvan čvaraka izmišljeni i šoder čvarci, i da zbog zato sve traje dva dana. Reporteru „Vremena“ je samo preostalo da se suoči sa još jednim izazovom.

BELI BUBREZI: Novinar priđe čvarcima sa istoka, odma vidi i shvati da je sve to još veće i još dominantnije. Prvo bio suhomesnati štand „Mesoprodukta“, koji se popeo i opkolio Spomenik šahu Milomira Jevtića. Onda reporter uze beleži, nakit od nerđajućeg medicinskog čelika, drvene kućice za ‘tice, kožusi od kože, „končići sreće“, grnčarija, med, kiselo grožđe u teglice, čajna mešavina protiv svih stanja i oboljenja, prostate, želuca, hemoroida, upale jajnika, zatvora… Pa idu liciderska srca i lulice, alva, vunene čarape, rakija, žele bombone, srećne odžačarske četkice, šajkače, sve od aronije, kiseli krastavci, tulumbe, zelene jabuke „gren smit“, ajvar, „organik“ kupinovo vino, drvene ukrasne kutije, bele kecelje, narukvice za sreću, suve šljive, medenjaci, kola Hitne pomoći, medenjaci, džem od šipka, slatko od dunja, prazni čokanjčići…

Pred Dom kulture veliki opanak, prodavnica sa razne drangulije, tu i velika bina, preko nje natpis „Festival duvan čvaraka“. Tu salaz na obalu Kolubare, desno velika zelena šatra, ispred koje ograda od drvenog kolja opletena prućem. Kako se očekivao dolazak prezidenta Vučića, sve je podignuto na najviši nivo. U to ime preko Kolubare proširen improvizovani most, metalne šipke od građevinske skele, na ogradu okačene saksije sa belo i ljubičasto cveće.

Levo od svečane i zelene šatre, sa zelenim stolicama i belim stolnjacima, duž obale, bile tezge. A na tezge sve od aronije, sve suhomesnato, paprika u pavlaci, veliko i veštačko cveće, med u velike tegle, komovica, pletene korpe, čarape od češljanog pamuka, drvene kuhinjske daske, još aronije, još medenjaka, pa brojanice, duvan čvarci, šoder čvarci, još jedan proširen most, sa obešene saksije u kojima žuto i ljubičasto cveće, pa slanina, vez, duborez, od tezge, do tezge aber, dolazi Vučić.

Onda bile brojanice i svirale, pečeni kukuruz, beli luk, ljuta tucana paprika, satovi na daskama koje oslikane sa svi sveci, zlatiborski sir, zlatiborski kajmak, dimnjena tucana paprika, grudara za ceđenje sira, juneći škembić u konzervi, sudžuk, domaća slaninica, još jedan most od metalnih građevinskih šipki, na njemu saksije sa ljubičasto i narandžasto cveće…

Na drugoj obali Kolubare beli čadori, ispred kojih su oranije u kojima se kuvaju čvarci. Reporter pređe preko trećeg mosta, izbi pravo na posadu „Četnici Valjevo“, zaboli svečanu zastavu Srbije, na stočić met’uli dve veće bundeve na kojima je rezbaren lik Čiča Draže. Jedan, sa Čiča Draža majicom, natisom Srbija, uze promotivno promeša čvarke za potrebe slikanja.

Ceca je nešto pevala preko odvrnutih pojačala, Živiš za to da patiš za njim, novinar sagleda prasiće na ražnju, upisa ekipu „El čvarinjo“, kad, eto ti posade Pokret snaga Srbije, istakli Bogoljub knjigu Zelena salata, pred kojom original zelena salata. Da se upiše i ekipa „Bata Sajla“, „NIS Gasprom“, jedan što viko, Izvolte, vruće pečenje!

Posada koje spremaju čvarke vazda, napred oranije, prodaje se pečenje, kavurma, pihtije, iza stolovi na kojima se mezi i drma i drmusa. Redom, „Telekom“, JKP Vodovod, JKP Čistoća, ekipa koja stavila somun od dva metra… Ispred svega toga se gužva narod, motaju se Šapićevi aktivisti u „SPAS“ crvenim majicama, odasvud galami i cigulja.

Pred novinara ispade narodni pesnik Srba, ima umetnost, pruži ‘artiju, obave zno da mu se navede CV: Čuveni narodni pesnik Srba Simeunović, dobitnik majstorskog pisma, kao oraganizator i učesnik svih festivala duvan čvaraka, tvorac velike poeme i hvalospeva „Oranijo, svaka tebi čast/ mešaj mala, izgore ti mast“! Pa izvadi Srba poeziju: Dogoreva na vatri suvarak/ Kolovođa duvan čvarak/ A za njime, ko skakavci/ Landre, šoder i pičkavci…

Da se ubeleži i „Ravnogorac“, „Dva brata“, Sindikat „Gorenja“, jedan koji veli, gledajući u zelenu šatru preko vode, Sa’ćemo d’idemo u onaj šator! Kroz sve su se probijali crni kožni prsluci kojima na leđima pisalo „Sorabi“, jedan u svečanu zelenu uniformu, so crne kožne čizme, koji je za sobom vod’o potčinjenog u plavoj uniformi.

Još da se ubeleži da se „beli bubrezi samo ubace u vrelu vodu, i ogule“, da se, u prisustvu slike mangulice u blatu, nudila slanina od mangulice, sa, i bez kože, brka koji je prodavao male drvene jarmove sa krstom i beloglavog supa od drveta, narod koji se sve sudar’o, i sve se pozdravlj’o pozdravom „Al’ uživate“, pesma „Imala si šta si htela“, stočić pored reke, sa karirani stolnjak, za kojim se mandžila pržena džigerica, gospodin u godinama, koji je u sve to priseo, i vedemesterom uzeo da bište jagnjeću glavu…

MINISTAR ODBI RAKIJU: Bližilo se podne i ta kulminacija, do Kolubare stade ekskluzivno žensko, plava kosa vezana u repić, minđuše ‘volike, bluza plava, pa svilena, bela domindžos suknjica, čizmice preko kolena, tek kad joj kamerman doturi plavi Hepi mikrofon, a ona mlatnu gajtanom, reporter se opasulji da se to kolegica javlja sa lica mesta i uživo.

Uto, sa bine, trubači dunuše nešto teško i srpsko, pred binu nagrnuše kamere, SNS rukovaoci rukovodećih položaja, desno od bine ministar Nedimović, jok bilo Vučića, upućeni potvrdiše da je mor’o kod Šredera na svadbu. Do ministra SNS gradonačelnik, tu i „Idejni tvorac festivala“ sa zeleno-belu kapu, još tog SNS materijala u ljudstvu.

Javi se voditeljka, Dobrodošli na 13. Festival duvan čvaraka, ovaj čuveni festival je postao brend… prerasta u značajnu manifestaciju, koja je u redovnom gradskom kalendaru… trajemo i bićemo sve bolji… da bismo počeli, moramo početi… Izađe ministar poljoprivrede u plavu šuškavu jaknu, na patike, Nedimović, prvo sve pozdravi, reče da razgovar’o sa poljoprivrednicima, ministarstvo izašlo sa režimom proizvodnje na kućnom pragu… i reče da je on, od 2000, 13. ministar poljoprivrede, da mu se posrećilo da otvori 13. Festival, koji je predivna manifestacija…

Siđoše sa bine, pa do reke, prođoše pored pletene ograde opletene Vučiću u čast, stupiše na prošireni Vučić most, ukrašen obešenim saksijama sa cvećem bele i narandžaste boje, u pratnji obezbedženja SNS gradonačelnika – koje imalo crne majice na kojima pisalo „Dekapolit“, i koje imalo žute ambleme sa crnim krstom – uspešno pređoše na drugu stranu. Dočekaše ih pred belim čadorom Poljoprivredne škole.

Sedoše, sto je bio postavljen, čvarci, sir, kajmak, pogačice, flaša rakije. No, ministar se diže, kaže se u kameru, prvi pos’o koji im’o bilo mešanje čvaraka, deda ga ter’o, ali to nisu bili ovi, nego sremski čvarci. Još se kaza da je budućnost u organskoj, a ne komercijalnoj, hrani, donosi veće pare… Ministar se vrati za sto, uze čvarak, sipaše mu rakiju, odbi, ‘oće pivo, dadoše mu pivo, kucnuše se, ministar uze još jedan čvarak, dade misao da je organika naša budućnost…

U to se mesar Milanče izjavi za RTS, čvarci se prodaju, svuda se prodaju, svakodnevno idu zas Kanadu, Kinu, za Australiju, nema države u koju ne idu, to je brend, to je kvalitet, odlična manifestacija, Kolubara ima dužinu, velike količine čvaraka… Novinarka mu čestita, Al’ ste rekli, svaka vam čast! Preko reke je i „Hepi“ žensko bilo u akciji, povuče se za repić, pa osmehnuto poturi mikrofon osmehnutoj, u tesne pantalone upi­canjenoj, direktorki Turističke organizacije…

Samo što narodni pesnik reče novinaru, Dok su se kod nas jeli čvarci, Jenkiji su još bili divljaci, ministar se diže od stola, obezbeđenje SNS gradonačelnika ga upravi na proširen Vučića most sa obešenim saksijama sa cvećem, pređoše na drugu stranu, popeše se na plato, ministar još jednoj televiziji reče da ga deda ter’o da meša čvarke, i da je Organik proizvodnja budućnost, provedoše ga pored kola Hitne pomoći, i ministar ode u dalju proizvodnju.

A ‘vamo, narod tumara, gužva se oko oranija sa čvarcima, samo čuješ, „Ja gledam ‘de si ti“, samo čuješ Eeeej, Oooj, u sve to jedan plače i zapeva, Neću da pijem sam, ‘oću u društvu. Odasvud dim i jara, odvrnuta Ceca, Da sam sad na mostu, odma bi se bacila, sudaraju se uzvici, Mešaj, ne popuštaj… I kod četnika, do kojih „Sorabi“, ne popušta, mezi se, i zamanjuje rukama, među nji i unuka Nikole Kalabića, u civilu, strogo se drži gibanice…