Zimske igre u Sarajevu otvorene su pre četrdeset godina. Grad je bio jedno, osim ugostitelja koji je nasankao Kirka Daglasa pa jedva izvukao živu glavu. OI su bile bitne za Jugoslaviju koja se potom krvavo raspala
Te srede, 8. februara 1984. godine, u Sarajevu je vladala praznična atmosfera uprkos oblacima koji su se nadvili nad gradom. Mesecima su se ljudi pripremali za ovaj dan, svuda se gradilo, uređivalo, čistilo, poše Dojče vele.
I sada je došao taj trenutak: šezdeset hiljada gledalaca na stadionu Koševo, i milioni pred televizorima širom zemlje, s ponosom su pratili ceremoniju otvaranja 14. Zimskih olimpijskih igara. U Sarajevo su u bile uprte oči celog sveta.
Euforija se osećala na svakom koraku. I danas, četiri decenije kasnije, oni koji su tada bili u gradu se sećaju posebne atmosfere.
„Mislim da je Sarajevo te godine bilo centar sveta. Svi smo bili veseli, razdragani, bilo je prelepo. Videti ceo svet u Sarajevu je jedan od doživljaja koje pamtim kao lep događaj u svom životu iz tog vremena“, priseća se jedna Sarajka.
„A onda je počeo sneg“
„Svi smo osetili veliko olakšanje kad su igre otvorene“, kaže Zdravko Lipovac, i sam iz Sarajeva, koji je tada kao radijski reporter prenosio takmičenja u bobu i sankanju.
„Danima pred početak Igara bili smo veoma zabrinuti jer nije bilo snega. U ovo doba godine u Sarajevu i na okolnim planinama uvek ima snega, ali te godine – ništa. A onda je noć pre početka takmičenja počelo padati, palo ga je metar. To je bilo idealno“, priseća se on.
Sledećeg jutra postalo je jasno i šta igre znače za stanovnike grada i koliko su se poistovetili s njima. Odmah rano su ljudi izašli iz kuća i čistili ulice i trotoare od snega. Sve je trebalo da bude lepo i uredno za goste iz sveta, svi bi trebalo da se osećaju dobrodošlo.
Gostoprimstvo je u Sarajlijama oduvek bilo važno, a pogotovo sada kada je „svet bio u gostima“.
Nekoliko dana kasnije to je na svojoj koži iskusio i jedan vlasnik restorana sa Baščaršije, priča Lipovac. Iz nekog razloga je tokom Igara u gradu bio i poznati holivudski glumac Kirk Daglas.
Nakon večere u jednom restoranu ga je vlasnik prevario dodavši na račun jednu nulu. No, priča o tome se brzo proširila i raja je vlasnika restorana „htela prebiti“. Jedva se izvukao. A restoran mu je zatvoren.
Prevariti gosta – to nikako nije bilo dopušteno, ništa nije smelo narušiti „sarajevsku zimsku bajku“.
A za gostoprimstvo su se svi osećali nadležnim. Mnogi su pokušali da nauče nešto engleskog, kako bi se barem malo sporazumeli sa strancima koji do tada nisu bili česti gosti u gradu.
Prodavci, konobari koji su došli na ZOI iz cele zemlje kao ispomoć, taksisti – svi su išli na brze kurseve engleskog. Osamsto vozača taksija je tih nedelja sedelo u klupama. Koliko su naučili nije poznato, ali su svi barem znali reći: „No problem“. Tih dana u Sarajevu ništa nije bilo problem.
Mesto susreta Istoka i Zapada
Ove Zimske olimpijske igre bile su važne i za celu Jugoslaviju. Bilo je to četiri godine nakon Tita, i tri godine nakon prvih velikih studentskih demonstracija na Kosovu na kojima su Albanci tražili republiku.
Titovi naslednici želeli su pokazati jedinstvo zemlje i sposobnost da „nastave Titovim putem“.
No, ZOI u Sarajevu imale su važnu međunarodnu dimenziju. Četiri godine ranije, SAD i većina zapadnih zemalja bojkotovali su Letnje olimpijske igre u Moskvi zbog sovjetske invazije na Avganistan, nakon čega su Sovjetski Savez i zemlje istočnog bloka najavile da neće učestvovati na letnjoj Olimpijadi 1984. u Los Anđelesu.
U to vreme je nesvrstana Jugoslavija bila jedino mesto susreta Zapada i Istoka u sportskim nadmetanjima. I tako je Sarajevo dvanaest dana bilo, sasvim u skladu s olimpijskim načelom, mesto sportskog nadmetanja, međunarodnih susreta i veselja.
A kad je Slovenac Jure Franko osvojio srebrnu medalju u veleslalomu, jedinu za Jugoslaviju, oduševljenju nije bilo kraja. „Bio sam lično na platou Skenderije kada je napravljen veliki doček za Franka. To su događaji koji ostaju u trajnom sećanju“, priseća se jedan Sarajlija koji je tada bio tek dečak.
Rat je sve razorio
Osam godina kasnije tome više nije bilo ni traga. U Jugoslaviji se vodio brutalni rat, nacionalisti su na različitim stranama razarali i komadali zemlju, a vojska bosanskih Srba opkolila je Sarajevo.
S planina, gde su za Zimske igre izgrađeni brojni sportski objekti i hoteli, granatirali su grad u dolini. „Nažalost, sve je uništeno. Na Trebeviću su uništili stazu za bob koja je bila najskuplji sportski objekat. I velika sportska dvorana Zetra u gradu, koja je izgrađena posebno za takmičenja u hokeju i umetničkom klizanju, pogođena je i izgorela“, priseća se sportski novinar Lipovac.
Sarajevo je najviše granatirano s Trebevića, „odande su imali grad kao na dlanu“, kaže. Njegov stan, koji se nalazio u nekadašnjem Olimpijskom naselju za novinare na Dobrinji, takođe je pogođen granatom.
Nova nada
Nakon rata su Sarajevo i cela Bosna i Hercegovina najpre imali druge prioritete od obnove uništene olimpijske infrastrukture.
No, s vremenom su se ljudi ponovo setili da u okolini Sarajeva postoje odlični uslovi za zimske sportove, popravljena je žičara za Trebević, otvorene su skijaške staze i neke žičare, izgrađeni su hoteli, a tu je čak i jedno sankalište. Uz međunarodnu finansijsku pomoć obnovljena je i dvorana Zetra.
Danas, četiri decenije nakon Zimskih olimpijskih igara, ljudi u ekonomski slaboj i politički podeljenoj Bosni i Hercegovini s nostalgijom sećaju se tih dana kada je ceo grad stajao zajedno, čistio sneg i radosno dočekivao geste iz celog sveta.
Mnogi kažu da su to bili poslednji srećni dani u Jugoslaviji. A same igre nikada nisu zaboravljene: ondašnja maskota Vučko ostala je povezana s vizuelnim identitetom grada u kojem i danas postoji Olimpijska ulica.
Iako Janik Siner ukupno u dosadašnjim mečevima ima bolji skor od Novaka Đokovića (6:5), srpski teniser ima trijumf više na Vimbldonu (2:1). Danas je na programu sudar teniskih generacija. Ko ima veće šanse
Nauka kaže da je za prevenciju kardiovaskularnih i drugih problema dovoljno hodati oko sedam hiljada koraka dnevno. Ali, svet se decenijama drži za deset hiljada…
Mladi srpski košarkaš Nikola Kusturica oprostio se od Barselone i odlazi na američki koledž. Spekuliše se da će preći na UCLA za 12 miliona dolara za dve godine. Ovakav ugovor bi bio istorijska prekretnica u isplatama u američkoj studentskoj košarci
Četvrtfinale Mundijala donosi četiri velika fudbalska obračuna. Francuska i Maroko ponoviće duel iz polufinala prethodnog prvenstva, Španija i Belgija igraju za evropski prestiž, Engleska čeka Norvešku, dok Argentina i Švajcarska odlučuju poslednjeg polufinalistu
Više od pola miliona ljudi živi iznad Flegrejskih polja, jednog od najvećih vulkanskih sistema na svetu. Naučnici upozoravaju da je poslednjih godina sve aktivniji, da "ubrzano diše", da su zemljotresi sve češći. Prema nekim naučnim procenama, erupcija bi mogla čak da izazove globalne klimatske promene, slične onima koje su se dogodile pre 39.000 godina
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
