Zabrana ustaškog pokliča: Zagreb konačno za Tompsona spreman?

Nakon što je tokom leta napravio najposećeniji koncert na svetu, na kojem je pola miliona Hrvata uzvikivalo ustaški pozdrav „Za dom spremni“, Marko Perković Tompson najavio je mini turneju po Hrvatskoj, koja će početi u zagrebačkoj Areni 27. decembra. Ovo bi ipak mogao biti poslednji Tompsonov koncert u Zagrebu ikada – ukoliko se ovaj ustaški pozdrav, preuzet iz NDH, bude čuo sa njegove bine.

Hrvati su se masovno osramotili uživanjem u Tompsonu i ustašluku, barem gledano iz levičarskog ugla javnosti u ovoj zemlji i Evropskoj uniji. Posle julskog belaja, o kojem su izveštavali svi svetski mediji kao o „neofašističkom hrvatskom Vudstoku“, mnogi su zamerili upravo prvom čoveku grada što nije pokušao da zaustavi ovaj mega-koncert.

Baš zato gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević, član zeleno-leve stranke, ove jeseni pokušava na sve moguće načine da stane na put Tompsonu.

Prvo je doneo odluku da zabrani javne skupove u Zagrebu koji su veći od 100.000 posetioca, a zatim je gradska skupština Zagreba zabranila sam ustaški poklič u svim objektima u vlasništvu grada ili pod upravom Grada. To je poklič „Za dom spemni“, koji je deo muzičarevog stalnog repertoara.

Sve zavisi od jedne rečenice

Ispostavilo se da je Tompson koncert 27. decembra zakazao pre nego što su ove odluke stupile na snagu, ali je zato nakon njih pokušao da bukira i zagrebačku Arenu dan kasnije, kako su karte za prvi dan verovatno planule. Jer, kapacitet ovog prostora je „svega“ 22.000 mesta, a on „može da obezbedi“ neuporedivo više fanova. Ovaj pokušaj mu nije odobren.

„Kada su Tomaševiću nakon letnjeg koncerta mnogi zamerali da je on trebalo da onemogući okupljanje na hipodromu, gradonačelnik je rekao da tada nije bilo osnove da se Tompsonov koncert i zabrani“, objašnjava za „Vreme“ hrvatski istoričar Hrvoje Klasić. „Sada, kada je desna retorika ozbiljno uzela maha, Tomašević je ipak odlučio da da svoj doprinos borbi protiv ustaških pokliča i uopšte esktremno desničarskog ponašanja.“

Gradonačelnik Zagreba je tako jasno stavio do znanja Tompsonu da neće moći da održi drugi koncert ako na prvom bude uskliknuo i jednom „Za dom spremni“. Muzičar je na ovo odgovorio besno. On je i zvanično na repertoar vratio pesmu „Bojna Čavoglave“, koja počinje upravo ovim pozdravom.

Poručio je još gradskim vlastima da je u više navrata razmatrao da odustane od izvođenja ove pesme na svojim nastupima. Međutim, veruje da je pesma „tokom rata dizala moral hrvatskim braniteljima“, te da bi je sada trebalo izvoditi samo o nekim značajnim datumima, kao što su „Dan državnosti, Dan pobede, to jest kada se približavaju značajni datumi iz hrvatske istorije i domovinskog rata“.

„Tako je počeo svojevrsni rat njih dvojice“, zaključuje Klasić. „Pokliča će na prvom koncertu sigurno biti, pa zato drugi dan Tompson neće ni moći da održi nastup.“

Kako je nastao „Za dom spremni“

Famozna fraza „Za dom spremni“ ima u Hvatskoj dvostruku konotaciju. Ovo je bio vojni pozdrav tokom Drugog svetskog rata koji je koristio ustaški pokret, a smatrao se ustaškim ekvivalentom nacističkom pozdravu „Zig hajl“. Ustaše, odnosno Hrvatska revolucionarna organizacija, vladala je Nezavisnom Državom Hrvatskom, koja je bila pod uticajem Nemačke i Italije.

Pozdrav je upotrebio i Slavko Kvaternik, vrhovni komandant Hrvatskog domobranstva i zamenik Ante Pavelića, kada je proglasio osnivanje države na Radio Zagrebu. Izjavu je završio sa „Bog i Hrvati! Za dom spremni!”.

Mnogi su ovaj poklič koristili tokom devesetih u takozvanom Domovinskom ratu. Zato se, objašnjava istoričar Klasić, poklič među mladim Hrvatima masovno ne vezuje za ustaštvo već za period osamostaljenja države od Jugoslavije, a samim tim i građenje nacije.

„Iako za Tompsona ustaški poklič itekako ima veze sa NDH, mladi Hrvati ga vezuju masovno za patriotizam i možda desničarki pogled na svet, ali ne i na ustaštvo iz Drugog svetskog rata“, dodaje. „On je u toj deci pogodio neku žicu patriotizma koja se kombinuje sa verom, a koja oplakuje nastradale u ratovima devesedetih.“

Šta će Hrvati odlučiti

Tompsonov tim je već najavio da priprema tužbu, a gradska uprava Zagreba je okupila tim pravnika specijalno za ove potrebe.

„Po svemu sudeći, tužba će verovatno završiti na Vrhovnom sudu Hrvatske, a tada će sud konačno morati da se odluči jednom za svagda – da li je ovaj poklič zvanično zabranjen ili nije. To će biti prekretnica na neki način i za Tompsona, ali i za celu zemlju“, kaže istoričar.

Ustavni sud Hrvatske je već jednom rekao da je „Za dom spremni“ ustaški pozdrav i da nije prihvatljiv. Međutim, preporuke Veća za suočavanje s prošlošću ostavljaju prostor za dvostruka tumačenja. Tako pojedini često u praksi te preporuke stavljaju iznad Ustava, a sudovi u Hrvatskoj se u praksi pozivaju na Veće. Tako se pozdrav čuo i u hrvatskom Saboru i nije sankcioniran.

Hrvatska je skoro izabrala novog predsednika Ustavnog suda. Izbor Frana Stančića nije protekao bez kontroverzi, budući da je odluka donešena u krnjem sastavu, jer je čak petoro od trinaestoro ustavnih sudija demonstrativno napustilo sednicu odmah nakon usvajanja dnevnog reda.

Iako Stančić dolazi iz desne kvote, u predizbornom intervjuu je jasno rekao da je za njega nedopustiv ustaški pozdrav i da ne postoje dvostruke konotacije u kojima se može koristiti. Zato postoje naznake da će Ustavni sud ipak reagovati na povredu svojih odluka.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom