Buntovnica sa stilom

„Garbijela (Koko) Šanel, jedna od najvećih dizajnerki 20. veka, umrla je večeras u svom apartmanu u pariskom hotelu Ric. Imala je 87 godina. Umrla je mirno i ništa prethodnih dana nije nagoveštavalo da se ne oseća dobro. Radila je na kolekciji koja je trebalo da bude uskoro predstavljena“, ovako je pre tačno četrdeset godina glasila vest objavljena u „Njujork tajmsu“ 11. januara 1971. U nastavku, novinar je pisao o njenom uspehu, o parfemu koji ju je učinio milionerkom i razvijenom biznisu gde je radilo 3500 ljudi.

Pre nekoliko godina američki magazin „Tajm“ uvrstio je Koko Šanel na listu najuticajnijih ličnosti prošlog veka uz imena kao što su Majka Tereza, Džejms Džojs i Vladimir Iljič Lenjin. Po promenama koje je unela u žensku modu, nazivaju je revolucionarkom. Nekadašnja urednica „Voga“ jednom je izjavila da je Koko Šanel izumela 20. vek za žene. Njen život pratilo je mnoštvo kontroverzi. Ali istorija bledi, a brend ostaje. „Šanel 5“ je i danas jedan od najprodavanijih parfema na svetu, Šanelovi kompleti koštaju po nekoliko hiljada evra, a samo prošle godine snimljena su dva filma o čuvenoj kreatorki. Mnogi smatraju da su 20. vek obeležila tri velika dizajnera: Kristijan Dior, Iv Sen Loran i Koko Šanel. Od njih troje Koko je najpoznatija, ne samo zbog onoga što je postigla već i zbog onoga šta predstavlja. Kazala je jednom „moda se menja, samo stil ne“.

ŽIVOT ZA FILM: Rođena je 19. avgusta 1883. u mestu Somur, Francuska, u vanbračnoj vezi uličnog prodavca i majke domaćice. Prezime njenog oca bilo je Šasnel, a greškom crkvenog službenika u krštenici je upisano prezime po kom će je zapamtiti svet. Kasnije se trudila da što više prikrije događaje iz svog detinjstva, tvrdeći čak da je rođena 1893. godine u mestu Overnj. Bila je jedna od šestoro dece. Kada im je majka umrla od tuberkuloze, Gabrijela Šanel je imala 11 godina. Otac je odbio da vodi računa o deci, pa je poslata u sirotište gde je provela narednih pet godina. Tamo su se o njoj brinule opatice i naučila je i krojački zanat. Po njenoj, izmišljenoj verziji, imala je dve godine kada joj je majka umrla, otac je otišao u Ameriku da se obogati. Ostala je da živi sa dve bezdušne tetke usedelice.

Napunivši šesnaest godina, napustila je sirotište i seli se u Pariz. U početku zarađuje kao krojačica, ali ubrzo počinje da radi po noćnim klubovima kao igračica i pevačica. Bez većih glasovnih mogućnosti, Šanel pobuđuje pažnju svojom ljupkošću. Iako karijera pevačice nije dugo trajala, otvaraju joj se druga vrata. Tada dobija i čuveni nadimak Koko, po jednoj od pesama koje je pevala. U kabareu upoznaje oficira i bogatog naslednika Etjena Balzana. Zahvaljujući njegovoj finansijskoj pomoći, Koko se ozbiljno posvećuje modi i ulazi u visoko društvo. Svoj prvi butik otvara 1912. godine. U početku je kreirala šešire, da bi nešto kasnije počela da pravi svoje jednostavne kreacije koje su predstavljale početak nove mode. Misao vodilja joj je bila da odeća treba da prati liniju tela da bi žena koja je nosi imala potpunu slobodu kretanja. To je značilo odbacivanje neudobnih korseta i fišbajna i „pozajmljivanje“ materijala i linija koje su do tada bile rezervisane za mušku odeću. Kada je u pitanju odeća, najviše je ostala zapamćena po „maloj crnoj haljini“ i kostimu koji se sastoji od suknje do kolena i strukiranog sakoa izrađenog od vune, kao i po odelima od žerseja. Šanel stil uključuje i višeslojne ogrlice od perli, prošivene ručne torbice sa zlatnim lancem umesto kaiša preko ramena, šik detalje, kratke kapute, marame. Nije mali broj onih koji smatraju da se dizajneri poslednjih decenija uglavnom razlikuju jedni od drugih, ali su svi „eho“ onoga što je radila Koko.

Broj pet joj je bio srećan broj. Petog u mesecu održavala je modne revije, a svoj parfem nazvala je „Šanel 5“. Bio je to, takođe, prvi parfem koji je dobio ime po modnom dizajneru. Kada su Merilin Monro pitali u čemu najradije spava, kazala je: „U nekoliko kapi parfema Šanel pet.“ Nakon toga, prodaja je vrtoglavo skočila. Danas je prodaja parfema u rukama Verthajmerovih. Naime, 1924. Pjer Verthajmer postao je partner Koko Šanel u biznisu sa parfemima, verovatno i njen ljubavnik. Za vreme Drugog svetskog rata, kada je zakon zabranjivao da Jevreji imaju preduzeća, pokušala je da neuspešno preuzme deo od Verthajmerove porodice. Istraživanja pokazuju da svakih 55 sekundi u svetu danas neko kupi „Šanel 5“.

Za Koko Šanel kažu da joj je najbolja kreacija bila ona sama. U knjizi Žene koje su promenile svet piše da je oslobađajući žene stega korseta, menjajući način na koji one treba da se oblače dala značajan doprinos pokretu za prava žena. Koko Šanel, međutim, nikada sebe nije smatrala feministkinjom. Bila je, pre svega, ambiciozna, izuzetno talentovana kreatorka i žena sa osećajem za stil i biznis. Njen doprinos „ženskoj borbi“ bio je „slučajan“. Jednostavno, nikada nije htela da kreira model koji ona sama ne bi nosila. A želela je da se oseća komotno i ženstveno u isti mah. Jahaće pantalone je kreirala zato što je veoma volela jahanje, a žene su do tada nosile haljine i sedele na konju sa strane, skupljenih nogu. Dizajnirala ih je da bi sebi jahanje učinila komotnijim. Karl Lagerfeld, nemački dizajner koji od početka osamdesetih prošlog veka do danas dizajnira za Šanel, izjavio je jednom polušaljivo da je Koko Šanel bila previše lepa da bi bila feministkinja. Koko Šanel je stvorila poslovno carstvo u vremenu kada žene uopšte nisu radile. Imala je tada manje od četrdeset godina. Oslobađanje žena bilo je kolateralni dobitak njenog ličnog oslobađanja i talenta. Nekom prilikom je izjavila da joj nije jasno zašto žene žele toliko stvari koje muškarci imaju kada je jedna od stvari koje žena ima muškarac.

Nikada se nije udavala. Veza sa Etjenom Balzanom nije dugo trajala. Ubrzo je upoznala njegovog prijatelja, bogatog industrijalca Artura „Boj“ Kapela. Uz njegovu podršku, otvara nove butike u Dovilu i Bijaricu. Do početka tridesetih godina već je zapošljavala preko trista radnika. Za jedne biografe, koristila je i Kapela i Balzana da bi uspela u visokom društvu. Za druge, Artur Kapel je bio njena najveća ljubav, koju nikada nije prebolela. Nije joj bio veran, iako je veza trajala devet godina. Čak i nakon što se 1918. oženio, nije potpuno prekinuo sa Šanel. Godinu dana kasnije poginuo je u saobraćajnoj nesreći, što pojedini smatraju najstrašnijim događajem u životu Koko Šanel.

Bila je u dugogodišnjoj vezi sa jednim od najbogatijih ljudi Evrope, vojvodom od Vestminstera. Na pitanje zašto se nije udala za njega dala je već čuveni odgovor: „Bilo je nekoliko vojvotkinja od Vestminstera, ali je samo jedna Šanel.“ Jednom je kazala: „Dokle god znaš da su muškarci kao deca, znaš sve.“ Povezuju je i sa čuvenim ruskim kompozitorom Igorom Stravinskim, kao i sa velikim vojvodom Dmitrijem Pavlovičem Romanovim, koji je navodno bio umešen u ubistvo Raspućina. Dizajnirala je kostime za filmove i pozorišne predstave Antigona (1923) i Kralj Edip (1937) u režiji Žana Koktoa sa kojim se i privatno družila.

Za vreme Velike depresije prepolovila je cene svojih modela, a 1939. zatvara svoje radnje. Ceo Drugi svetski rat provela je u apartmanu hotela Ric. Lagodan način života mogla je da nastavi zahvaljujući vezi sa trinaest godina mlađim nemačkim oficirom Hansom Ginterom fon Dinklageonom. Postoji priča da je preko svojih poznanstava pokušala da poveže jednog svog prijatelja, inače nacističkog špijuna, sa Vinstonom Čerčilom. Kasnije je ispitivana zbog saradnje sa nacistima, ali je posle tri sata puštena, a suđenja nije ni bilo. Povezuju ju je i sa drugim nacistima na visokim položajima. Po tvrdnjama nekih biografa, što je ponovila i Odri Tatu, glumica koja igra koko Šanel u filmu Koko pre Šanel, „mrzela je Jevreje i homoseksualce, iako je i sama bila biseksualka“.

Francuska javnost teško je mogla odmah da pređe preko njenih prijateljstava sa nemačkim oficirima. Zbog toga 1945. odlazi u Švajcarsku. I dok joj u Francuskoj zameraju, u Americi su ludi za njenim torbama i malim crnim haljinama. Devet godina kasnije vraća se u Pariz. Njen uspeh nastavlja vrtoglavo da raste.

Danas, imperiju „Šanel“ preuzeo je Karl Lagerfeld. U nekom od intervjua kazao je da je Koko Šanel napravila dve pogrešne modne procene, jednu „osuđujući“ mini suknje, a drugu osudom džinsa. Međutim, takođe je kazao da kad god radi na novoj kolekciji zamišlja Koko Šanel.

Strastvena, hirovita, buntovna, talentovana, Koko Šanel je znala nešto bitno što je pomoglo da njen uticaj bude tako snažan i danas. Kako je to izrazio Endi Vorhol, govoreći o sebi, rad je umetnost, a dobar biznis je najbolja umetnost.