Novi zakon u Francuskoj donosi poreze, zabrane i strože ekološke kriterijume za ultra brzu modu i kompanije poput Sheina i Temua. Dok Evropa postavlja ograničenja, Srbija ostaje preplavljena jeftinom garderobom bez gotovo ikakvih pravila. Mogu li domaći zakonodavci slediti francuski primer
Sa 337 glasova „za“ i samo jednim „protiv“, francuski Senat odobrio je zakon usmeren na regulisanje industrije ultra brze mode, koji posebno cilja kineske e-trgovinske gigante kao što su Shein i Temu.
Ovim zakonom uvode se stroži ekološki standardi za ovaj sektor, kao i zabrana oglašavanja brze mode.
Donji dom francuskog parlamenta jednoglasno je ovaj zakon usvojio još u martu 2024. godine. Da bi stupio na snagu, još uvek mora da prođe zajedničku komisiju na jesen.
Francuska ministarka za ekološku tranziciju Anjes Panje-Runaše, nazvala je zakon „velikim korakom u borbi protiv ekonomskog i ekološkog uticaja brze mode“.
Šta je novo
Zakon uvodi sistem „eko-ocenjivanja“ koji predviđa kazne za kompanije sa lošim ekološkim učinkom. Proizvodi sa najnižim ocenama biće oporezovani sa do pet evra po komadu u 2025. godini, a ta suma će rasti do deset evra do 2030. godine, sa maksimalnim ograničenjem od 50 odsto originalne cene artikla.
Takođe, zakon zabranjuje oglašavanje brze mode i uvodi sankcije za influensere koji promovišu takve proizvode.
Kompanije će biti u obavezi da potrošačima pruže informacije o ekološkom uticaju njihove kupovine, a uvodi se i posebna taksa na pakete koji stižu izvan Evropske unije. Besplatni povrati biće zabranjeni.
Senatska verzija zakona pravi razliku između „ultra“ brze mode i tradicionalne brze mode, time ciljajući azijske platforme – pre svega, Shein i Temu. Za evropske brendove poput Zare i H&M-a predviđene su manje rigorozne mere.
Prvi korak
Unija tekstilne industrije Francuske nazvala je zakon „prvim korakom“ ka sveobuhvatnoj regulaciji.
Viktuar Sato, osnivačica organizacije The Good Goods, koja pomaže modnoj industriji da postane održivija, kaže da je ovo tek početak, ali glasanje Senata opisuje kao „istorijski i vrlo značajan trenutak“.
„Naravno da moramo ostati budni i obezbediti da se slova na papiru primene u praksi, kao i da se sve što treba kontrolisati zaista i kontroliše.Takođe ćemo morati da obratimo pažnju na semantiku – na to kako će pojam ‘brza moda’ biti obuhvaćen zakonom“, rekla je za francuski RFI.
„Znamo da ovaj zakon neće rešiti sve. Ipak, on već sada otvara sjajna vrata“, objasnila je Sato.
„Radim na ovoj temi više od dve i po godine i nisam verovala da će se ovakav zamah postići tako brzo. Tipično je francuski da ne znamo kako da proslavimo uspeh. Zato moramo zauzeti optimističan stav“.
Trostruka pretnja
Tržište brze mode znatno je poraslo u Francuskoj – vrednost oglašavanih proizvoda porasla je sa 2,3 milijarde evra u 2010. na 3,2 milijarde u 2023. godini. Prema podacima francuske agencije za zaštitu životne sredine Ademe, oko 48 komada odeće po osobi uđe na francusko tržište godišnje, dok se 35 komada baci svake sekunde.
Ministarka Panje-Runaše opisala je brzu modu kao „trostruku pretnju“ – ona podstiče prekomernu potrošnju, nanosi ekološku štetu i ugrožava francuski sektor odeće.
Nekoliko francuskih brendova, uključujući Jennyfer i NafNaf, suočilo se sa ozbiljnim finansijskim problemima zbog konkurencije ultra-jeftinog uvoza.
Srbija preplavljena brzom modom
Mogu li zakonodavci u Srbiji da se ugledaju na njihove parnjake u Francuskoj i nekako ograniče ultra-brzu modu? Dizajnerka i kostimografkinja Lidija Jovanović kaže – možda, ali upozorava:
„Mi i nemamo high end brendove jer nemamo dovoljno široko tržište za skupe proizvode. Postoji tek malena niša za domaće modne dizajnere. Verujem da kod nas osamdeset odsto tržišta čini brza moda“, pričala je ona nedavno za „Međuvreme“.
Jovanović veruje da je, za razliku od bumera i potonjih generacija, današnja omladina svesnija planete te da se okreće kreativnim domaćim proizvodima ili polovnoj odeći.
Međutim, odakle potreba za kupovinom gomile stvari, koje nam verovatno i ne trebaju? Nekad su, podseća Jovanović, čuveni grombi kaput nosile i dve generacije. „Sad ljudi žele da imaju dva ili tri kaputa u istoj sezoni – i mogu da ih plate, jer su jeftini.“
To je veštački usađena potreba, kaže naša sagovornica, jer nikome objektivno ne trebaju četiri jakne ili osam pari farmerica. „Osećamo glad za nečim čega suštinski nismo gladni.“
Julija For iz inicijative brendova i proizvođača modne industrije En Mode Climat godinama se bori za ekološku modu. Kaže da će u Francuskoj mnogo zavisiti od primene zakona – šta se smatra brzom modom?
„Tačno je da jeftina odeća povećava kupovnu moć i omogućava nekim Francuzima koji teško žive da kupe novu odeću. Ali to je otrovan poklon“, kaže For za „Međuvreme“.
Ne samo da su niže klase izgubile 300.000 radnih mesta u francuskoj tekstilnoj industriji za 25 godina jer je proizvodnja otišla van Evrope, kaže For, već upravo najsiromašniji širom sveta prvi stradaju od klimatskih promena.
„Cene odeće su tako smešno niske, a pritisak da se konzumira tako moćan – nove kolekcije, posebne ponude – da čak i ljudi iz nižih klasa kupuju više nego što mogu da priušte“, zaključuje ona.
Kako izgledaju MAGA Diznijevi crtaći u režiji holandskog komičara Arjena Lubaha? U njima se „ne priča o Džefriju“, migrantska sIužba ICE deportuje Aladina, a sirena Arijel trpi seksualno uznemiravanje. Sve ovo su aluzije na skandale Donalda Trampa
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa. Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza iako su temperature i ovde probijale rekorde
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Britanci su uradili novo istraživanje o mikroplastici u instant hrani i piću iz kafeterija i supermarketa, a rezultati pokazuju najveću koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi „za poneti“
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
