Zdravlje
Aluloza: Novi „šećer“ koji ne goji?
Slatko, zdravo i bez kalorija? Kažu da aluloza poseduje sve ove osobine – i da je pogodna za osobe sa dijabetesom. Šta zapravo znamo o alulozi?
Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? A oko toga da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku, kao i drugih pitanja od presudnog značaja za razvoj civilizacije, vrte se dobitnici ovogodišnjih nagrada Ig Nobel
Svake godine, u prvoj oktobarskoj nedelji, neposredno pre nego što Nobelov komitet u Stokholmu u Švedskoj saopšti imena laureata u pet disciplina koji su svojim genijalnim dostignućima dramatično doprineli napretku čovečanstva, na Univerzitetu Harvard u SAD dodeljuje se parodija Nobelove nagrade kojom se pre svega želi pokazati da nauka nije onako ozbiljna i dosadna kako bi se moglo misliti. Ovaj „šašavi Nobel“ koji je poznat pod nazivom Ig Nobel dodeljuje se za deset dostignuća koja „prvo ljude nasmeju, a potom ih navedu na razmišljanje“.
Tako je ove godine nagradu Ig Nobel za oblast veterine dobilo istraživanje britanskih naučnika kojim je pokazano da krave sa imenima i nadimcima daju više mleka nego one bezimene. Istraživači Katarina Daglas i Peter Rolinson sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji sasvim su ozbiljno istraživali ovaj problem i na tu temu u martu ove godine objavili rad Exploring Stock Managers’ Perceptions of the Human–Animal Relationship on Dairy Farms and an Association with Milk Production.
Njihovo istraživanje među 516 proizvođača mleka pokazalo je da je na farmama gde krave imaju imena i gde vlasnici poznaju pojedina grla, prinos mleka veći za 258 litara nego na farmama gde to nije slučaj. Istraživači to povezuju sa međusobnim odnosima između čoveka i životinje, što nije nepoznato i samim uzgajivačima. Pokazalo se da čak 90 odsto uzgajivača veruje da krave imaju osećanja, 78 odsto smatra da su inteligentne, samo 21 odsto smatra da se krave plaše ljudi, a 48 odsto farmera ubeđeno je da krave „pamte“ svoje prethodne odnose sa ljudima, pa nekad daju manje mleka i ako promene vlasnika.
Mada može imati i neke praktične primene, kreatori nagrade Ig Nobel su prepoznali ovo „kravlje“ istraživanje kao dovoljno šašavo da ga uvrste na spisak od deset dobitnika i da naučnike pozovu na svečanu ceremoniju koja se svakog oktobra održava u Sanders teatru na Univerzitetu Harvard. Pozivu se odazvao Peter Rolinson, dok je Katarina Daglas, koja se upravo porodila, svoje odsustvo opravdala time što je poslala fotografiju na kojoj se vide ona, njena kćerka odevena u „kravlje“ odelce i jedna krava.
CEREMONIJA BEZ OBRAČUNA: Naučnici koji dobijaju Ig Nobela u ogromnoj većini slučajeva prihvataju poziv bez ljutnje i često vrlo aktivno učestvuju u ceremoniji, dolaze odeveni u kostime ptica ili sa duhovitim skalamerijama. Ponekad čak i izvode ono čime se njihovo istraživanje bavi. Zato je ove godine u Sanders teatru bilo zabrinutosti zbog mogućeg ponašanja dobitnika nagrade za mir, koji su, inače, eksperimentalno ispitivali da li je bolje biti udaren po glavi praznom ili punom pivskom flašom. Nagradu za mir su dobili Stefan Boliger, Stefan Ros, Lars Oesterhelweg, Majkl Tali i Bit Kneubuehl sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj za rad koji je objavljen u aprilu u časopisu Journal of Forensic and Legal Medicine.
„Pivske flaše se često koriste u fizičkim obračunima“, kaže se u apstraktu njihovog rada. „Ako se razbiju, one izazivaju traumu. Međutim, ako ostanu neoštećene, mogu da izazovu ozbiljnije povrede. Da bi ispitali da li su jače prazne ili pune polalitarske flaše, testirali smo njihovu lomljivost u kuli za bacanje. Pune boce se lome pri energiji od 30 džula, a prazne pri 40 džula. Obe ove energije loma prevazilaze minimalni prag loma ljudske lobanje. Zbog toga obe vrste razbijaju ljudsku lobanju, te predstavljaju opasan instrument u fizičkom obračunu“, zaključuju švajcarski istraživači.
Za razliku od njih, ovogodišnji dobitnici nagrade Ig Nobel u kategoriji „javno zdravlje“, Elena Bodnar, Rafael Li i Sandra Marijan iz Čikaga u SAD, napravili su zanimljiv uređaj za spasavanje života i zdravlja – ženski grudnjak koji se, u slučaju opasnosti, očas pretvara u gas-masku i može se upotrebiti na osobi koja stoji u blizini. Pronalazači iz Čikaga ovaj izum su pre dve godine patentirali u američkom Patentnom zavodu pod brojem 7255627, a Elena Bodnar, koja je gostovala na ceremoniji, prikazala je njegovo dejstvo na sceni, pretvorivši grudnjak u gas-masku za voditelja programa.
NAGRADA ZA PRAVO JAZDIJA: Spisak šašavih dobitnika nije mali. Tako su za „klasičnu“ disciplinu, fiziku, Ig Nobela dobili američki naučnici Katarina Vitkom, Danijel Liberman i Liza Šapiro za analitičko istraživanje o tome zašto trudnice ne vode ljubav u gornjem položaju. Za medicinu je, pak, nagrađen Donald Unger koji već šezdeset godina svakog dana „lomi“ svoj članak samo na levoj šaci kako bi ispitao da li to ima neke veze sa pojavom artritisa.
Za hemiju su nagrađeni Havijer Morales, Migel Apatiga i Vikor Kastano sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika za uspešnu proizvodnju dijamantskog filma od tekile. Na drugoj strani, za biologiju su nagrađeni japanski naučnici Fumiaki Taguči, Song Guofu i Zang Guanglei iz Sagamihare jer su pokazali da se korišćenjem bakterije iz izmeta velikih pandi može uništiti 90 odsto kuhinjskog otpada.
Posebno je zanimljiv dobitnik nagrade za književnost koji, naravno, nije naučnik, ali nije ni pisac. Kako je odlučeno na Harvardu, Ig Nobela je dobila policija u Irskoj koja je tokom prošle godine napisala čak 50 saobraćajnih kazni na ime osobe Pravo Jazdi. Naime, te kazne su ispisane isključivo poljskim državljanima, na čijem jeziku Pravo Jazdi znači – vozačka dozvola.
Dve poslednje, pomalo kontroverzne nagrade, za ekonomiju i matematiku, poslale su ove godine satiričnu poruku na temu svetske ekonomske krize. Tako su nagradu za ekonomiju dobile četiri banke Islanda za, kako je rečeno, „demonstraciju kako se male banke mogu dramatično brzo pretvoriti u velike, i obratno“. Nagrada za matematiku je pak dodeljena guverneru nacionalne banke Zimbabvea Gideonu Gonou, za „omogućavanje ljudima jednostavnog, svakodnevnog izazova baratanja velikim opsegom brojeva“, pošto ova banka izdaje apoene novčanica u rasponu od jednog centa do sto hiljada milijardi dolara.
NEMOGUĆE DISCIPLINE: Nagrada Ig Nobel dodeljuje se na Harvardu od 1991. godine. Nagrada ima deset disciplina, mada one nisu iste svake godine, kao kod pravog Nobela, već se osmišljavaju u skladu sa ludošću samih otkrića koja se nagrađuju. Zbog toga je spisak disciplina raznovrstan, mada postoje i one koje su već postale tradicionalne.
I o samom nazivu nagrade postoji više priča koje se menjaju od godine do godine. Inicijalno ime je poteklo od engleske reči „ignoble“ koja označava nisko poreklo, prostotu ili besmisao, čemu je uz igru reči dodato ime Alfreda Nobela. No, u međuvremenu su osmišljena svakojaka luda objašnjenja poput onog da je Ig Nobel ime naučnika koji je otkrio soda vodu. Simbol nagrade je slavna bista Ogista Rodena Mislilac koja je sa postamenta pala na zemlju.
Mada uglavnom izaziva simpatije, ova nagrada je u Velikoj Britaniji doživela i kritike da ruši ugled naučnih istraživanja. No, među naučnicima malo ko smatra da ovakav nedostatak ozbiljnosti može doneti štete nauci. U organizaciji i njihovom satiričnom časopisu „Anali neverovatnih otkrića“ (Annals of Improbable Research) koji je osnovao nagradu veruju da se nauka mora demistifikovati kao smrtno ozbiljna i strana običnim ljudima.
Kako kažu na svom sajtu, organizatori nagrade žele da dodatno podstaknu radoznalost kod ljudi i da povremeno otvore i pitanje – kako odlučujemo šta je zaista značajno i šta je realno, a šta nije. Uostalom, kako je primetio poznati biohemičar, popularizator nauke i SF pisac Isak Asimov, u nauci se izuzetno retko koristi reč „eureka“ prilikom nekog otkrića. Češće će istraživači reći: „Hm, ovo je zabavno.“
Slatko, zdravo i bez kalorija? Kažu da aluloza poseduje sve ove osobine – i da je pogodna za osobe sa dijabetesom. Šta zapravo znamo o alulozi?
Za razliku od drugih instrumenata, glas ne košta ništa, a ima ga skoro svako. Zato je ljudski glas u Nemačkoj proglašen za instrument godine
Tragični događaji i masovni protesti obeležili su 2024. u Srbiji. Uprkos tome, čitaoci su se često okretali temama iz svakodnevnog života. Ovo su najčitaniji tekstovi „Vremena“ u godini koja izmiče
Pričali smo sa navijačima Partizana i Zvezde koji su do te mere opsednuti utakmicama da se čak i ozbiljno razboljevaju. Zašto je to tako?
Godišnje se oko 4000 kvadratnih metara nelegalno priključuje na sistem daljinskog grejanje. “Ilegalce” sada jure dronovi sa termovizijskim kamerama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve