Beograd je prepun kladionica i kockarnica, ali zvanične statistike ne postoje. Prema nezvaničnim procenama, broj lokala u glavnom gradu se kreće od 655 do više od 1.400
Prema zvaničnim podacima Uprave za igre na sreću, tokom decembra prošle godine, u Srbiji je poslovalo ukupno 2.867 kladionica i kockarnica, i sa ovom brojkom naša zemlja zauzima jedno od vodećih mesta u Evropi po broju kladionica i kockarnica u odnosu na broj stanovnika. Jedina evropska država koja je ispred Srbije po ovom kriterijumu je Bosna i Hercegovina.
Izveštaj Uprave za igre na sreću govori da je u 2024. godini registrovano je 2.915 objekata, dok je 2023. poslovalo 2.987, a 2022. godine 3.023 lokala te vrste. Iako je primetan blagi pad broja mesta za priređivanje posebnih igara na sreću, Srbija je i dalje u evropskom vrhu.
Od skoro 3.000 objekata koji su kladionice i kockarnice, veliki deo lokala koji čine ove brojke su u Beogradu. Za njih, međutim, ne postoji zvanična statistika, samo nagađanje.
Ipak, opšti je utisak da se objekti za klađenje nalaze „na svakom ćošku“ u glavnom gradu.
Procene koje se pojavljuju u javnosti znatno variraju: od onih koje, prostom proporcionalnom računicom na osnovu broja stanovnika, govore o nešto više od 700 objekata, do tvrdnji odbornika, aktivista i pojedinih organizacija da se u glavnom gradu nalazi i više od 1.400 kladionica.
Predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović sredinom 2024. godine izjavila je da u Beogradu radi 1.440 kladionica, kao i da su mnoge u neposrednoj blizini škole, što je protiv zakona.
„Na Zelenom vencu ima pet kladionica u nizu, iako je Zakon propisao da moraju da budu na rastojanju od najmanje 100 m. Pre 694 dana dostavili smo spisak onih kladionica u Beogradu za koje smo zajedno sa građanima utvrdili da krše zakon, a ministar finansija i novopečeni potpredsednik Vlade Siniša Mali nije se udostojio da pošalje inspekciju. Krivična prijava zbog očiglednog nesavesnog rada direktora Uprave za igre na sreću, Zorana Gašića, koju smo podneli, odbačena je za samo nekoliko dana“, rekla je tada Popović.
Na društevenoj mreži Redit, jedan od učesnika diskusije pokušao je da popiše kladionice po beogradskim opštinama, oslanjajući se na javno vidljive lokacije i dostupne podatke. Prema toj proceni, u Beogradu trenutno ima 655 kladionica. Autor objave naglašava da se radi o nezvaničnoj brojci, dobijenoj sabiranjem po opštinama, bez pristupa institucionalnim registrima.
Istovremeno, više učesnika u istoj diskusiji upozorava da je stvarni broj verovatno veći, jer u popis nisu ušle kladionice manje poznatih ili lokalnih brendova, kao ni objekti koji posluju u okviru širih sistema igara na sreću ili pod različitim nazivima.
Zbog toga se i sama brojka od 655 opisuje kao konzervativna procena, odnosno donja granica stvarnog stanja na terenu.
Iako zakon propisuje minimalnu udaljenost kladionica od obrazovnih ustanova, u praksi se često postavlja pitanje kako se ta pravila tumače i sprovode.
Ono što građani svakodnevno vide potvrđuju nezvanična mapiranja koja ukazuju da su kladionice naročito prisutne u gusto naseljenim delovima grada, u blizini stanica javnog prevoza, tržnih centara i škola.
Zbog odsustva transparentnog i javno dostupnog registra, rasprava o broju kladionica u Beogradu ostaje otvorena.
Dok institucije ne ponude precizne i proverljive podatke, javni prostor će i dalje popunjavati procene, mape građana i osećaj da se Beograd — korak po korak — pretvara u „grad kockarnicu“.
Netfliks je odustao od kupovine Vorner Bros Diskaverija, dok je Paramaunt dao veću ponudu i postao glavni kandidat za preuzimanje. Dogovor bi mogao promeniti budućnost CNN-a i HBO maksa
Kad srpska policija već tuče narod, da barem narod bude upoznat sa čudesnom etimologijom reči „pendrek“
Čelnici kluba iz Humske više ne mogu da se slože ni u vezi sa pitanjima od krucijalnog značaja, kao što su finansijska sigurnost i vandredna skupština, a sve to u situaciji koja nije nimalo laka za ovaj klub
Šefovi big tech kompanija imaju genijalan model za razvoj veštačke inteligencije – osloniće se na javni novac i na znanje celog čovečanstva. A profit će zadržati za sebe. Koga briga što pride uništavaju planetu
Propisi o braku našli su se među prvim zakonskim aktima donetim sa namerom da se iskoreni nazadno i uspostavi poredak koji bi Srbiju približio idealu “hrišćanske i uljudne Evrope”, o čemu priča knjiga Brak u modernoj Srbiji
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
