Ovih dana moda je zakoračila u jedan novi svet – digitalni, gde se garderoba ne stvara rukama, već putem kodova i algoritama – pogledajte Instagram fotografkinje Helen Breznik
Svi se, barem delimično, sećamo onih trenutaka kada smo kao deca posmatrali kako nastaje garderoba, kako krojačice sa lakoćom oblikuju tkaninu i štepaju komade koji će postati haljine, suknje kaputi …
Ovih dana moda je zakoračila u jedan novi svet – digitalni, gde se garderoba ne stvara rukama, već putem kodova i algoritama, a na platformi Instagram AI modne konstrukcije osvajaju publiku, donoseći nešto novo, neočekivano i uzbudljivo.
Helen Breznik
Helen Breznik, fotografkinja koja je popularnost stekla autoportretima koji kao da pripadaju nekim drugim vremenima, sada donosi nešto novo, i to za svet mode, nešto što nije samo fotografija već zadire i u svet stvaranja novih kreacija.
U kontekstu njenog novog interesovanja, jedna njena ranija izjava o fotografiji deluje jasnije: „Želim i mogu da pobegnem iz običnog – u idiličan svet. Stvaram likove koji nisu nužno ja, ali su odraz onoga što mi se sviđa“.
Kada posetimo Instagram profil Helen Brezik, umesto pomoću šivaćih mašina, makaza i metrima materijala, pred našim očima oživljava svet generisan veštačkom inteligencijom.
Njene kreacije su poput savremenih bajki, gde su tkanine protkane svetlom i senkom, a siluete deluju kao da su oblikovane vetrom. Koristeći alate kao što su Midjourney i DALL-E, Helen stvara odeću koja lebdi između stvarnosti i fantastike, pozivajući nas da se zapitamo – da li bi ovakva haljina zaista mogla da se napravi?
Kako nastaju kreacije u digitalnoj stvarnosti? Kako je moguće da AI algoritmi oblikuju nešto toliko jedinstveno i intrigantno, a opet tako daleko od stvarnog sveta?
Helen Brezik nije sama na ovom putovanju. Tu su i drugi profili koji takođe koriste AI kako bi pomerili granice mode.
Digitalno u analogno
Jedno od pitanja koje se nameće jeste koliko su ove AI modne kreacije izvodljive u stvarnom svetu. Mnoge od njih izgledaju kao da prkose zakonima fizike, sa lebdećim elementima i teksturama koje još uvek nisu izvodljive sa današnjim materijalima i tehnologijama. Ali baš kao što su nekada davno krojači i obućari u svojim malim radionicama osmišljavali i realizovali unikate, tako i danas napredak u tehnologijama kao što su 3D štampa i progresni tekstili mogu omogućiti prevođenje ovih digitalnih snova u stvarnost.
I kao što je bilo potrebno vreme da se shvati svaki element u izradi dosadašnje modne ponude, tako je i ovde potrebno strpljenje da bi se pronašao način da se digitalno pretvori u analogno. Dizajneri kao što je Iris van Herpen već uspevaju da uvedu elemente AI inspirisanih kreacija u svoje kolekcije, pokazujući da granica između virtuelnog i stvarnog postaje sve tanja.
Ko je autor ovih kreacija
Sada, umesto mašina, papira i olovke, dizajneri sve češće koriste AI alate koji omogućavaju stvaranje neverovatnih vizuala putem jednostavnih tekstualnih unosa, procesom koji nije ništa manje kompleksan nego u starim radionicama.
Umetnici počinju sa jednostavnom idejom, koju zatim AI pretvara u slike, nudeći različite verzije i varijacije. Dizajner zatim bira, dorađuje i adaptira ove slike, oblikujući konačni digitalni proizvod.
Ko je pravi autor ovih kreacija? Da li će AI zameniti ljudske dizajnere, ili će ih samo nadopuniti? Da li ćemo jednog dana nositi odeću koju kreira AI, ili će ona ostati u sferi digitalnih fantazija?
Etika AI u modi postaje sve značajnija tema, ali na kraju, možda je najvažnije prepoznati potencijal koji ove tehnologije nude.
Baš kao što pamtimo one tajnovite procese izrade sa početka naše priče, sada posmatramo sa divljenjem i strepnjom kako AI moda otvara nove dimenzije kreativnosti. Na Instagramu, ove kreacije nisu samo slike, već prozori u svetove gde se spajaju umetnost, tehnologija i moda. I dok nas AI moda poziva da zamislimo budućnost u kojoj je sve moguće, ona nas takođe podseća na to kako se kroz istoriju, uvek iznova, moda kao i sama umetnost razvijala, oblikujući našu stvarnost i proširujući granice onoga što je moguće.
Mentalno zdravlje se danas najčešće predstavlja kao lični problem koji treba „popraviti“, ali se pritom uporno izbegava pitanje zašto je patnja postala gotovo opšte stanje. Upravo u tom izbegavanju krije se ključni problem
Krajem 2025. kada se navršilo 50 godina od premijere predstave Mrtvi razred Tadeuša Kantora, objavljena je knjiga o tom velikom poljskom reditelju koga, naprosto, nije moguće imitirati
Zemunka koja je osvojila Njujork, Marina Mićanović, kaže da je bavljenje dizajnom njena priroda i smisao, a da je moda stil života. Njeni klijenti vole njenu autentičnost
Mnogo je polemika o pitanju ko je oborio nemački cepelin iznad Soluna 1916. godine. U Spomenici Solunske đačke čete je autentično svedočanstvo o tom događaju
Tekst “Zašto padaju beogradske fasade”, objavljen u novogodišnjem dvobroju, bio je povod našem čitaocu iz Valjeva da napiše o svom iskustvu na tu temu
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
