Masakr farmera

Poslednje krvoproliće hrišćanskih farmera u Nigeriji ima više veze sa političkim rivalstvom i konfliktima u zemlji nego sa religijom. Krivica za ubistvo više od 500 hrišćana u tročasovnom masakru koji se dogodio u subotu prebačena je na stočarsko pleme Fulani iz Nigerije. Preživeli očevici i pojedini borci za ljudska prava sugerišu da je masakr odmazda za januarsko ubistvo više od 300 muslimana iz Džosa, glavnog grada države Pleto. Ova država nalazi se u centralnom delu Nigerije i naseljena je muslimanskim stanovništvom sa severa i hrišćanima koji su došli s juga. Grad Džos i okolina tokom prethodnih decenija postali su poprište najžešćih etničkih i verskih sukoba.

Jedna od najvećih plemenskih grupa u Pletou su Beromi, dok je pleme Fulani-Hausa doseljeno u potrazi za pašnjacima. Među njima je najpre vladala dugogodišnja suzdržana etnička tenzija, koja se poslednjih godina pretvorila u krvavi sukob. Konflikti su od početka imali verska obeležja, ali su se pripadnici obe zajednice držali granica. No, konflikt se pretvorio u rat kada se umešala politička borba za ključnu ulogu u državi. Političari su potpirivali etničku i versku mržnju da bi učvrstili svoja politička „gnezda“. Analitičari ipak tvrde da sukobi nemaju veze sa religijom, već da je to isključivo etnička i politička borba. Sulejman Nijang, vašingtonski ekspert za afričke i islamske studije, kaže da je „tragedija u tome što je sve politika“, otvoreno optužujući političare za krvavi rasplet događaja. „U Nigeriji žive neki ljudi koji ne žele stabilnost u zemlji. Oni ne prezaju ni od čega.“

Neimenovni izvor iz vlasti Pletoa takođe okrivljuje „lošu vlast“, odbacujući pretpostavku da su konflikti verski motivisani. Naime, u lokalnim organima vlasti nema „starosedelaca“ Beroma, na vlasti su „doseljenici“ plemena Fulani-Hausa. „Kad god su izbori, Hause pobeđuju“, kaže sagovornik koji je želeo da ostane anoniman. Starosedeoci tvrde da Fulani-Hause planiraju da stvore enklavu u državi koja ih smatra doseljenicima. Preživeli svedoci masakra govore da je bilo jezivo i da su se borbe vodile na otvorenom. Prema rečima nekih preživelih, ljudi su upadali u životinjske zamke ili u mrežu, a onda su ubijani ili spaljivani. Bilo je žena, dece i staraca koji nisu mogli brzo da trče ni da se odbrane. Za one koji su uleteli u zamku, nije bilo spasa. Među sahranjenima bila je jedna beba.

U oblasti je poslednjih decenija stradalo više od 2000 ljudi u najmanje šest sukoba između dva plemena različite veroispovesti. Katolički nadbiskup Džon Onedžjukan iz glavnog nigerijskog grada Abudže zastupa teoriju da je posredi „klasičan konflikt između farmera i stočara“, ako ne računamo činjenicu da su svi Fulani muslimani, a svi Beromi hrišćani. Slično misli i islamski verski poglavar Latif Adegbajt, koji je masakr ocenio kao etnički sukob zato što se „ljudi nisu tukli zbog mesta, vremena ili prava na veroispovest“.

Kvalifikacija nasilja nije ono što je najvažnije, već otkrivanje uzroka nasilja koje je utemeljeno u siromaštvu, diskriminaciji i sukobima u celoj Nigeriji, a ne samo u regionu gde žive hrišćani i muslimani. Nema sumnje da je centralna vlast doprinela eskalaciji sukoba najviše time što godinama ništa nije preduzimala kako bi smirila tenzije. Procenjuje se da je od 1999. godine u etničkim i verskim sukobima stradalo oko 13.500 ljudi. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme da bi se zaustavio točak nasilja u celoj zemlji, vrlo je verovatno da će požar nasilja zahvatiti celu zemlju. U masovnoj grobnici zajedno sa leševima žrtava sukoba između farmera i pastira privremeno je pokopano i nasilje.