Tijana Dapčević,
pevačica, pobednica Radijskog festivala, „koja je od pre par dana bogatija za 5000 evra“, zahvaljuje se tati i mami što su je „rodili ovako talentovanu i lepu“ i otkriva:
„U martu počinjem snimanje filma Crvena kibla po scenariju Vanje Bulića koji mi je i ponudio ulogu.
Hvala mu na tome. Igram opasnu novinarku koja ‘jede živu decu’. Ja sam tekst već naučila i jedva čekam da počne snimanje.“
(„Blic“)
Predrag Marković,
dosadašnji predsednik Skupštine Srbije, sumirajući postignute rezultate, „pohvalio je poslanike jer su, za svog mandata, doneli najviše zakona u istoriji parlamentarizma u Srbiji“, i dodao:
„Mi smo se šalili, pa smo brojali: dva puta sam povisio glas na sednici, bar jednom sam bio vidljivo ljut, mnogo puta sam podizao obrve, vidim da je to sada moda, nešto svi podižu obrve… A u nekoliko situacija je bilo vidljivo i da trpim fizičku bol.“
(B92)
Milanka Karić,
supruga Bogoljuba Karića, biznismena i lidera Pokreta snaga Srbije, u „ekskluzivnoj ispovesti koju je dala u pisanoj formi“, govori o svojim razlozima za učešće u predizbornoj kampanji PSS-a:
„Svi koji verujemo u njega (Bogoljuba, prim. ur.), u Pokret, danas smo u kampanji. To je naša sveta dužnost. Uzmimo primer Sonje i Indire Gandi. Sonja je ostala bez muža i devera. Indira bez sina. Petnaest godina posle tog mučkog atentata Sonja Gandi je pobedila na izborima i nastavila veliku viziju porodice Gandi. Podsetiću vas na Hilari Klinton ili Margaret Tačer.“
Otkriće do kojeg je došla:
„Analizirali smo dugo ove naše demokrate, jer je njihova demokratija mnogo drugačija od one kojoj su nas učili naši profesori. Došla sam do otkrića – to je šifra: D – diktatura, E – eksperata, M – mafije, O – oligarha, nad građanima Srbije.“
(„Nedeljni telegraf“)
Marijana Mateus,
„uspešna Novosađanka“, majka troje dece i supruga Lotara Mateusa, otkriva formulu svog uspeha:
„Ne osećam se kao princeza. Mnogo radim i sve što sam postigla u životu ostvarila sam isključivo sopstvenim trudom i energijom. Na poslu sam deset sati dnevno i gotovo da nemam vremena za sebe. Tu su i moja deca, starija ćerka Dajana je na školovanju u Švajcarskoj, Anđela se sada upisala u novu školu i intenzivno uči nemački, sin Aleksandar je sa ocem u Beogradu. Teško je da budem sa njih troje u tri različite države. Trudim se da uskladim privatni i poslovni život i to mi za sada uspeva. Zato spavam samo po pet sati.“
(„Glorija“)
Marko Vidojković,
pisac, u anketi posvećenoj seksualnom životu i navikama poznatih, priča:
„Sudeći po ličnom iskustvu i ljudima koji me okružuju, kriza u ovoj zemlji povoljno utiče na potenciju. U Beogradu vlada opšti razvrat i seks je omiljena vrsta provoda. Upražnjavam ga kad god stignem i kad imam s kim, uglavnom svaki dan. Žene vole da kažu da sam car u krevetu, ali nisam siguran da to ne govore i ostalima. Mislim da nema pravila o tome koje žene su kakve ljubavnice. Ponekad za neku pomislim da će biti odlična, a ispostavi se da mi s njom ne ide. S druge strane, neke za koje mi se čini da ne vredi ni započinjati razgovor, kasnije se pokažu kao sjajne. Tu nema nikakve logike….“
(„Glorija“)
Mina Kostić,
pevačica, u istoj anketi:
„Smatram da na estradi ima i previše golotinje i to mi se ne dopada. Oblačim se provokativno ali ne prelazim granice. Uostalom, takvu garderobu nosim i privatno. Nemam šta da krijem, imam lepo i negovano telo. Ne sviđa mi se kada se utegnu pevačice koje imaju višak kilograma. Seks mi je najvažniji u životu, to je normalno i nije me sramota da priznam. Stidljiva sam i neprijatno mi je da govorim o tome. Snebivam se čak i pred ginekologom. Sa drugaricama se samo šalim na tu temu, ali nikada ne govorimo otvoreno. S druge strane, nisam previše konzervativna i volim da eksperimentišem. Nisam od onih koji vode ljubav samo u krevetu. Jedno od najluđih mesta na kojima sam imala takvo iskustvo je bioskop. Otkad sam ugradila silikone, seksualni život mi se delimično promenio. Moj dečko ih obožava i kaže da mi grudi izgledaju sasvim prirodno.“
(„Glorija“)
Ana Kokić,
pevačica, govori o muškarcima i slobodnom vremenu:
„Muškarci nemaju načina da dođu do mene. Nigde ne izlazim, samo radim. U klub u kome nastupam u najboljem slučaju dolazim tačno na vreme, a najčešće kasnim. Pre koncerta sam u bekstejdžu, a čim završim sa poslom odmah bežim. Čini mi se da mi je život toliko komplikovan da ne bih mogla da se zabavljem sa nekim. Nemam vremena za privatni život. Retko popijem kafu sa prijateljima.“
(„Glorija“)
Predrag Miki Panjković,
„poznati beogradski frizer“, nedavno je boravio u Cirihu, lepo se proveo i napisao:
„… U Banhofštrase se nisam dugo zadržavao, krenuo sam dalje i dospevši u sporednu ulicu našao se u parking zoni. Činilo mi se da sam se zatekao na sajmu automobila. Tu je bilo deset ferarija, šest mercedesa, bentlija i rols-rojseva i ne znam kakvih sve još prestižnih automobilskih marki. Zastao sam i iznenadio se kada je iz jednog takvog luksuznog vozila izašla žena u loše skrojenoj suknji, Armanijevoj jakni i s potpuno neadekvatnom frizurom. Kasnije sam se navikao na prizor da neko vozi džip hamer od stotrideset holjada dolara, a živi u vili od dvadesetpet miliona, i u najskupljoj garderobi izgleda, blago rečeno – loše. Ja volim da kažen da nemaju estetsku energiju.“
(„Glorija“)
Mirko Ilić,
čuveni dizajner i ilustrator, završava projekat redizajna dnevnog lista „Politika“ i na pitanje šta će biti krajnji rezultat, kaže:
„Redizajn ‘Politike’ je estetski zahvat, koji ne može da se ostvari bez redizajna načina razmišljanja novinara i urednika. Ovaj proces traje nešto duže zato što ljudi moraju da se navikavaju na promene, pre nego što se promena desi.“
(„Politika“)
Dr Srđa Trifković,
„spoljnopolitički urednik mesečnika ‘Chronicl’ iz Rokforda kod Čikaga“, procenjuje „trenutne stavove SAD statusu Kosova“:
„Srbima se danas uporno servira laž da je tzv. međunarodna zajednica tvrdo rešena da Kosovu dodeli suštinsku nezavisnost. Ta laž delo je šačice spoljnjopolitičkih stratega u Vašingtonu, Briselu i drugde, koji su više od deceniju na bojištima bivše Jugoslavije pravili karijere udvarajući se raznim izetbegovićima, orićima, haradinajima, tačijima i sličnima. I to još čine: kao što smo videli na primeru skandaloznog prijema Agima Čekua u Stejt departmentu, gde ga je srdačno i nasmejanog lika dočekala Kondoliza Rajs. Zagovornici nezavisnog Kosova treba da budu demaskirani kao što jesu: saputnici džihada, peta kolona u nedrima sopstvene civilizacije, neprijatelji ne samo Srba već i svojih nacija, kultura…“
(„Nedeljni telegraf“)
Miki iz Kupinova,
najveća zvezda „Velikog brata“, odavno nije više u kući, ali ga je krenulo u životu, pa je ostvario svoju želju i kupio salaš na Fruškoj gori, od snimanja jedne TV reklame. Na pitanje šta je uradio sa ostatkom para, otkriva:
„Neke pare sam pozajmio drugarima, pa ću da vidim ko mi je pravi drug, a ko može da se proda za male pare. Takođe, dao sam veliku svotu novca da seljaci iz Kupinova kupe kvalitetno đubrivo za svoje žitnice. Nadam se da će se sledeće sezone u Kupinovu duplirati količine žita i da će mi seljaci vraćati dugovanja kako budu prodavali žito. Znam da će neki možda i tada reći da nemaju da mi vrate. Ne žalim, važno je da moj kraj doživi napredak. Takođe, kupio sam veliku sliku beogradskog andergraund slikara Srbe Travanova i to će biti moj poklon deci u osnovnoj školi u Kupinovu.“
A žene i kocka?
„Trenutno bežim od žena jer me proganjaju. Neprekidno mi stižu ljubavne poruke i bračne ponude. Što se tiče kocke, stalno sam u sportstkoj kladionici. Ovih dana sam skroz dobar, zarađujem na osamdeset odsto tiketa koje uplatim. Tako ti je to, kad imaš, para se na paru lepi. Al’ opet, kakav sam, sve ću prokockati i vratiti se kod mojih u kuću u Kupinovo.“
(„Blic“)
