Povodom treće izložbe „Hvatač snova”, koju radi sa Stevanom Vukovićem, Aleksandar Zograf u intervjuu za novi broj „Vremena“ priča: „Tehnički, nema neke velike razlike u opisivanju stvarnih događanja i onih koji su viđeni u snu, i to je jedna od tema koja je zaokupljala kreativce u raznim vremenskim i geografskim okvirima“
„Hvatač snova” naziv je izložbe stripova Aleksandra Zografa koji su posvećeni snovima (bioskop „Balkan”). Zograf je jedan od najcenjenijih evropskih (dakle i svetskih) stvaralaca stripova, redovni autor „Vremena”, umetnik koji je svoj izraz pronašao relativno brzo, ali je nastavio da svoj stil menja, nadograđuje, produbljuje.
Zograf u intervjuu za novi broj „Vremena” objašnjava: „Ja sam pre dosta godina shvatio da događaj koji se odvijao u ‘budnoj’ stvarnosti i ono što smo doživeli sanjajući mogu da ostave jednako snažan utisak. To podrazumeva da priče zasnovane na realnom i sanjanom imaju jednako šansu da uskomešaju naša osećanja”.
Međutim, priča on, kada je san u pitanju, postoji i posebno uzbuđenje, pošto snevanje poseduje auru tajanstvenog, senovitog, nečeg što je nejasno, ali svakako izaziva nekakvu čudnu jezu.
„Tehnički, nema neke velike razlike u opisivanju stvarnih događanja i onih koji su viđeni u snu, i to je jedna od tema koja je zaokupljala kreativce u raznim vremenskim i geografskim okvirima“, kaže Zograf.
Večita inspiracija – lično iskustvo
Sagovornik „Vremena“ naglašava da je dobar deo njegovih stripova autobiografski, ili se zasniva na razmišljanjima koja su proizašla iz ličnog iskustva, posmatranja i tome slično.
„Takve priče je najlakše ispričati kroz vlastiti lik, ali da bih to ostvario kreirao sam lik koji je ipak samo crtani junak. Tako da on zadržava slobodu da bude i nešto više od realnog ‘ja’ koje svakog jutra susrećem ispred ogledala”, zaključuje Aleksandar Rakezić Zograf.
Ceo intervju sa Aleksandrom Rakezićem pročitajte u novom broju „Vremena” koji je na kioscima od četvrtka 19. juna.
Ceo članak čitajte u novom broju „Vremena“ koji je na kioscima od ovog četvrtka (19.jun) ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje našeg nedeljnika.
Objavljen je novi program 59. Bitefa. Dolaze predstave iz Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa, Srbije i Rusije. Počeće "Mletačkim trgovcem" KPGT-a koji je do nedavno vodio Ljubiša Ristić, u „Ateljeu 212“ čiji je on sad v.d. direktor
Na 2. Nacionalnom festivalu filma i televizije nema filmova i serija u festivalskom delu programa, ima ih samo u uvodnom. Među njima su serije Gage Antonijevića, i filmovi Željka Mitrovića i Telekoma
Preminuo je Slobodan Šnajder, bezvremeni evropski, jugoslovenski i hrvatski pisac, veliki znalac našeg sveta i svih njegovih ideala, snova i iluzija. I u Srbiji i u Hrvatskoj uskoro će biti objavljen njegov roman “Mara Leib”
Grand prix festivala dobio je Radoš Bajić, a Branislav Lečić nagradu za životno delo. Najviše nagrada je dodeljeno „Božićnoj avanturi“, filmu Marka Jovičića u produkciji Željka Mitrovića
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
