Zatvorski rok

U trenutku zaključivanja ovog broja „Vremena“ Metallica se u utorak veče pojavila pred beogradskom publikom. Nije bilo načina da imamo taze recenziju koncerta, o kome će ionako pričati, pisati, slikati itd. i oni koji to umeju i oni koji to ne umeju da rade. Umesto recenzije, izabrali smo nekoliko događaja koji su jače ili slabije (ili nikako!) obeležili karijeru Metallice, ali posmatrano iz političkog, sociološkog, ekonomskog ugla… Kako je, bez sumnje, u pitanju veliki bend, i njegovi usponi bili su veliki, kao i njegovi padovi. Ovo je, uostalom, samo izbor onih najzanimljivijih.

Prvi promotivni spot za njihov aktuelni album, ujedno i njegova naslovna numera, St. Anger, snimljen je u pravom zatvoru u San Quentinu, koji se nalazi nedaleko od naselja u kome se nalazi Metallicin studio. Spot su režirala braća Malloy, Brendan i Emmett, i evo šta o tom iskustvu kaže Brendan: „Za mnoge od zatvorenika to je bio prvi dan tamo i na njihovom licu mogao se videti strah od onoga što ih je čekalo u San Quentinu… Čitav bend obezbeđivao je samo jedan član iz njihovog ličnog obezbeđenja. Mi bismo išli od ćelije do ćelije i pitali svakog zatvorenika – ako želiš da budeš u spotu dođi do ograde i posmatraj bend, ako ne želiš, ostani u svojoj ćeliji. Očekivali smo da će pedesetak procenata njih pristati, ali kada je bend počeo da svira, svi su izašli iz svojih ćelija… Svi smo bili veoma uplašeni, jer tamo je bilo momaka osuđenih na doživotnu robiju koji ništa nisu imali da izgube, ali svi su u potpunosti ispoštovali naše zahteve, i mislim da je to zbog njihovog izraženog poštovanja za sam bend.“

Svojevremeno je u Maroku uhapšen četrnaestogodišnji Bouchaib Hemdani, i trinaest njegovoih prijatelja, koje je sud u Kazablanki proglasio demonskom grupom krivom zbog toga što pokušava da oslabi muslimansku veru. Bouchain i ekipa uhapšeni su u jednom baru, zbog toga što su nosili crne majice koje je sud proglasio „satanističkim“. Na saslušanju, on je izjavio da voli da sluša hard rok, kao i da mu je jedan od najomiljenijih bendova – Metallica. Bouchaib i dvojica njegovih drugova osuđeni su na godinu dana zatvora zbog napada na muslimansku veru, a ostali deo ekipe na nekoliko meseci zatvora zbog širenja muzike koja sadrži pornografske sadržaje.

Fondacija Make-A-Wish je organizacija koja se bavi ispunjenjem poslednjih želja mladih koji su teško oboleli. Metallica je jedan od bendova koji je ovoj organizaciji dao ogroman i nesebičan doprinos. U većini slučajeva, bend bi omogućio nesrećnim fanovima da doputuju do koncerta, dao im besplatne karte, pasove, diskove, i proveo sa njima neko vreme ulepšavajući im tako poslednje trenutke života.

Pre otprilke dve godine Metallica je tužila kanadski bend Unfaith zbog upotrebe akorda E i F, koji su u određenom nizu postali neka vrsta zaštitnog znaka samog benda i njihova lična umotvorina. Lars Urlich je tim povodom izjavio da „Metallica ne može da poseduje prava na ta dva akorda, ali da su oni u određenom nizu postali njihov zaštitni znak, koji njihova publika prepoznaje kao zvuk Metallice“. Tim povodom on je dodao „da bi Metallica trebalo da bude potpisana svaki put kada neki bend koristi ove akorde, i da samim tim ima pravo na 50 odsto prihoda od tih numera“. Nakon što se vest brzinom munje proširila medijima, CNN je objavio da se zapravo radi o lažnoj vesti, čiji su tvorci na ironičan način komentarisali niz tužbi koje je bend potegao u želji da zaštiti svoja autorska prava. Neverovatan broj ljudi poverovao je isprva u ovu vest.

Do Metallice je 2000. godine dopro glas da se nezavršena verzija njihove pesme za film Mission: Impossible 2 već vrti na nekim američkim radio stanicama. U pokušaju da detektuju kako se to desilo, članovi benda stigli su do tzv. peer2peer servisa, prvog u istoriji Napstera. Ovaj servis omogućavao je svojim korisnicima da se međusobno povezuju i razmenjuju fajlove preko interneta (MP3 je postao najčešći format muzičkih fajlova), tako što je oformljavao bazu podataka na osnovu neprekidnog dodavanja fajlova koje su sami korisnici bili voljni da „šeruju“. Ulrich i ekipa predali su sudu spisak od 335.000 korisnika koji „šeruju“ muziku Metallice. Ova tužba posredno je dovela do gašenja Napstera zakonskim putem, ali „peer2peer“ servisi i dalje postoje, i još uvek nema načina da se zaustavi ilegalna razmena muzike. Čak ni Metallicine.

Nezaobilazan trenutak u karijeri ovog benda svakako je pesma One i za nju snimljen video spot. James Hatfield je do inspiracije za ovu pesmu došao preko svog menadžera Cliffa Bernsteina, koji mu je dao da pročita knjigu Johnny Got His Gun, autora Daltona Trumboa. Sam roman inspirisan je tragedijom britanskog oficira iz Prvog svetskog rata, koji je u ratu, usled eksplozije mine, izgubio ruke, noge i pola lica. Roman se bavi introspekcijom lika lišenog svakog oblika komunikacije, koji poput parčeta mesa leži na krevetu, nesposoban da oseća, da spozna dan i noć, da čuje, da vidi, da umre. Sam Trumbo je na osnovu knjige 1971. snimio istoimeni film čiji su delovi kasnije iskorišćeni u spotu za pesmu One, koja je vremenom postala jedna od najsažetijih i najmoćnijih antiratnih pesama rokenrola.