Film "Pored nas" Stevana Filipovića odbili su da prikažu u Jagodini, Novom Pazaru, Ivanjici i u Subotici. Treba verovati da rediteljeva podrška studentima nema veze sa ovom cenzurom
Jagodina je zabranila prikazivanje filma „Pored nas“, ali i Novi Pazar, Ivanjica i Subotica, dok je u Gornjem Milanovcu prikazivanje prekinuto.
Kako je objavio Stevan Filipović, reditelj ovog filma koji je 23. decembra premijerno prikazan u Beogradu, u Jagodini je rečeno da „neće puštati film u javnoj ustanovi kulture i odbijaju da daju obrazloženje“.
Uključen je alarm
Glumac Branislav Trifunović je potvrdio na Instagramu da je prikazivanje filma zabranjeno u Jagodini, ali i u drugim gradovima.
„Javljeno nam je iz pouzdanih izvora da je naš film u nekoliko gradova cenzurisan (Jagodina, Novi Pazar, Ivanjica, Požega). Lokalna uprava ne dozvoljava emitovanje, dok je u Gornjem Milanovcu uključen protivpožarni alarm u sedmom minutu filma kako bi se ispraznila sala.“
Foto: Promo„Pored nas“
„Ovo je otvorena zabrana i borba protiv prikazivanja nečega u šta smo uložili svoje vreme trud i napor. Molim sve ljude koji vole ovaj film da reaguju na ovo kako bi se znalo šta se dešava iza zatvorenih vrata“.
Treba verovati da razlog ovoj zabrani nije javna podrška studentima koju je Stevan Filipović više puta javno saopštio.
Sukob je neizbežan
Likovi filma „Pored nas“ su oni isti koji su pre 10 godina proveli jedno veče zaključani u školi u tinejdžerkom filmu „Pored mene“.
Sada, Strahinja (Nikola Glišić), jedan od njih, dobija poziv da učestvuje u „prvom pravom rijalitiju“, smeštenom u potpunoj divljini, izolovanom od civilizacije, na lokaciji za koju niko ne zna. Strahinja prihvata poziv, nesvestan da će se uskoro suočiti sa svojim najvećim strahovima – uz neočekivano okupljanje bivših drugova iz srednje škole.
I pre no što rijaliti počne, učesnici, koji se poznaju, ali godinama nisu bili u kontaktu, suočiće sesa izazovima i opasnostima, fizičkim i emotivnim bolom, i probudiće u sebi najdublje nagone, koji se graniče sa životinjskim.
Podeljeni u dve grupe, svi imaju samo jedan cilj – da prežive, i sukob postaje neizbežan.
Sada, kao odrasli ljudi, koji su na svojoj koži osetili svaki dodir sazrevanja, ljubavi, realnosti, odbačenosti, pohlepe i prijateljstva, biće u prilici da sebi postave ultimativno pitanje: koliko vredi svaki život i da li je lakše žrtvovati sebe ili drugog?
Glume, kao i u „Pored mene“, Slaven Došlo, Nikola Glišić, Darko Ivić, Gorica Regodić, Milica Majkić. Izvrsno pojačanje ekipi čine glumice Isidora Simijonović i Tihana Lazović. Specijalni gost u filmu je Milutin Mima Karadžić.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
