Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
„Šta će još da smisle, da zabrane glumcima da izađu na scenu? Ili da ih zamene hologramima?“, komentar je Željka Hubača dramaturga Narodnog pozorišta u Beogradu povodom najnovije Odluke uprave ove kuće, kojom je opet nasmejala zaposlene i pokazala nemoć da ih zaustavi u traženju svojih prava.
Prema najnovijoj Odluci, koju je kao i prethodne potpisao v. d. direktor Dragoljub Bajić, „ pravo pristupa na Velikoj i Maloj sceni imaju samo ona lica koja su direktno uključena u izvođenje predstava ili koja imaju jasno definisani radni zadatak. Sva ostala lica imaju zabranu pristupa Sceni”.
Pojašnjeno je da se „pojam ’scena’ pored same scene odnosi i na prostor koji se nalazi iza scene i ispred scene”, a naglašeno je da će se nepoštovanje ove odluke smatrati se nepoštovanjem radne discipline i pravila ponašanja određenih Pravilnikom ”.
Čemu Odluka?
Nije baš najjasnije čemu služi ova Odluka kad je sve što piše u njoj već regulisano Pravilnikom o radnoj disciplini, ali evo o čemu se moguće ovde radi:
Kao što već svi znaju, nakon svake predstave glumci pred publiku iznesu transparent kojim traže ili smenu Uprave, ili Dragoslava Bokana predsednika Upravnog odbora, a pre svega slobodu.
Da bi ih u tome sprečila, Uprava pozorišta je krajem prošle sezone, a nekako odmah po Bokanovom dolasku, donela pomenuti Pravilnik o radnoj disciplini u čijem članu tri paragrafu sedam piše da je zabranjeno javno iskazivanje političkih stavova: verbalno, gestikulacijom, simbolima – svakakvo.
Glumci su, međutim, uprkos Pravilniku, nastavili da nakon predstave publici poručuju šta misle o Upravi svog pozorišta, a vrlo često su im se u tome pridruživale i druge kolege iz ansambla Drame.
Najnovija Odluka je, dakle, fokusirana samo na te druge. Zašto, kad se Pravilnik odnosi na sve zaposlene?
Šta li se učinilo Upravi?
Izgleda da se Upravi učinilo da Pravilnik nije dovoljno precizan, da bi se moglo protumačiti da se zabrana javnog iskazivanja političkog stava odnosi samo na učesnike predstave, pa su osetili potrebu da ga za svaki slučaj Odlukom malčice „utegnu“.
„Mislili su, valjda, da ćemo mi da kažemo da smo protumačili da se Pravilnik odnosi samo na glumce iz predstave koja se te večeri igra na sceni, pa su hteli da se osiguraju. Ne mogu da smislim ni jedan drugi razlog zašto su donosili ovu Odluku osim tog“, kaže Željko Hubač.
Treba dodati da Odluka navodi i ko su čuvari scene od nepoželjnih:
„Za sprovođenje odluke biće zaduženi inspicijenti Drame, Opere i Baleta, kao i šef Grupe za obezbeđenje i PPZ“, piše.
„Očekuju da se međusobno tužakamo“, kaže Hubač.
Zaposleni i odluke
Sinoć, 11. decembra, dakle nekoliko sati nakon što je objavljena Odluka, na Sceni „Raša Plaović“ igrala se „Lutka kreveta br. 21“. Publiku su sa scene pozdravili i glumci koji u njoj igraju i koji ne igraju.
Takođe sinoć, ali na Velikoj sceni, bio je balet „Krcko Orašćić“. Pre predstave, u foajeu ispred gledališta, publiku je dočekao baletski ansambl u jednosatnom štrajku upozorenja.
To znači da je i prethodna Odluka Uprave Narodnog pozorišta, ona koja zabranjuje zadržavanje u foajeu pod izgovorom da je to protivpožarni koridor, bila za džabe.
Ovo je drugi put da zaposleni Narodnog pozorišta ne haju za tu Odluku: 7. decembra kad je doneta, a bio je to prvi dan rada Narodnog pozorišta nakon dvomesečne puze zbog navodne popravke protivpožarnog sistema, u foajeu je održan štrajk upozorenja glumačkog sindikata „Singlus“.
„Idemo do kraja. Dokazaćemo da se godinu dana protesta isplatilo“, kaže Željko Hubač.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
