Moguće je da će Muzej Beograda iduće godine, na svoj 102. rođendan. Tako više neće biti jedini gradski muzej na Balkanu bez svog zdanja
Rešavanje problema čuvanja i izlaganja oko 132.000 eksponata iz zbirke Muzeja grada Beograda, koji još uvek nema svoju zgradu, u fazi je pregovora: Skupština grada i Vojska SCG razmatraju mogućnost da Muzej dobije vojnu zgradu u Resavskoj 40b. „Ako se pregovori pozitivno okončaju, ako bude potrebnih para i ako sve ostalo bude kako treba, počećemo rad u novoj zgradi za tri godine. Što se nas tiče, mi smo spremni, već pripremamo plan rada koji odgovara uslovima novog prostora – virtualno mi smo već u Resavskoj“, kaže Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada.
Zgrada u Resavskoj, poznata kao Nova vojna Akademija, zidana je početkom prošlog veka po projektu arhitekte Dimitrija Leka. Ima više od osam hiljada kvadratnih metara. Bojan Kovačević, arhitekta po struci, kaže da „iako adaptirana zgrada nikad ne može da bude onoliko pogodna koliko zgrada koja je namenski zidana za muzej, ovo je sasvim prihvatljivo rešenje, naročito zbog lokacije i površine. Kuća nije ruina, ali je rekonstrukcija neophodna. U prvoj fazi, najvažnije je napraviti centralni depo sa svim prostornim, tehničkim, mikroklimatskim i bezbednosnim uslovima, kako bismo rešili osnovni problem – čuvanje eksponata.“
Već decenijama unazad muzejske vrednosti su u kancelarijama sadašnje zgrade Muzeja, u Zmaj Jovinoj ulici. „Ne treba ni da pričam šta to sve znači i koliko je pogubno po blago za koje smo zaduženi. Meœutm, ni ljudi nisu bezbedni u prostoru sa muzejskim materijalom: desilo se da su se neki naši kustosi razboleli zbog gljivičnih naslaga na arheološkim predmetima.“ Bojan Kovaćević kaže da u celoj zgradi „jedino direktorska soba ima izgled prostorije u ustanovi kulture. Ostale nisu za ljude. Ali, to ne ubrajamo u problem.“
Problem je prostor za stalnu postavku. Muzej grada se ubraja u takozvane složene prostore, zato što ga čine zbirke svrstane u odeljenja, u Arheološko, Istorijsko i Odeljenje za kulturnu istoriju i umetnost, i 23 legata. „Mi praktično imamo petnaestak objekata: Spomen-muzeje Ive Andrića, Jovana Cvijića, Muzej Mladenovca, Zavičajni muzej Zemuna, Muzej banjičkog logora, Legat Paje Jovanovića… ali nemamo prostor za centralnu postavku, nemamo gde da pokažemo eksponate. Prošle godine, povodom stogodišnjice Muzeja, objavili smo monografiju, papirnatu kuću Muzeja, pa su, eto, reprezenti naših vrednosti barem tu dostupni. Na proslavi, rekao sam u šali da našu monografiju treba da ima svaka poštena kuća u gradu zato što je to bolja prijava boravka od zvaničnog papira.“
Kovačević kaže da bi se u nabrajanju najatraktivnijih muzejskih predmeta moglo početi od „bronzane biste rimskog imperatora Makrina iz trećeg veka, zato što je to jedini sačuvani njegov portret. Makrin nije u grupi bitnih rimskih careva koji su stolovali na ovim prostorima, ali je njegova bista u vajarskom smislu izvanredna. Otkrivena je u Boleču, čudom sačuvana, zato što se zna da je Makrin nakon što su ga pobunjenici ubili, osuœen na takozvano brisanje sećanja, odnosno na sistematsko uništavanje njegovih statua i svih tragova.“ U monografiji Muzeja piše da bista „odaje utisak snage i promišljene samouverenosti“, da su „kosa i brada izraœeni juvelirski precizno s mnogo detalja“ i da je bista „nesumnjivo antologijsko delo rimske portretne umetnosti“. Iz muzejske zbirke izdvojićemo još i turski zlatnik koji je u Beogradu kovao Sulejman Veličanstveni 1560. godine, zato što je nabavljen nedavno. „Mi imamo vrednu numizmatičku zbirku i bilo je prirodno da kupimo taj zlatnik zato što je izuzetni raritet, jedan je od šest primeraka za koje se zna na svetu.“
Jedini izložbeni prostor Muzeja grada je sala pod svodovima Konaka knjeginje Ljubice. Tu se prikazuju izložbe i javnost podseća da muzej postoji. Najnovija izložba bila je Beograd i spoljna politika kralja Aleksandra Karaœorœevića, organizovana povodom godišnjice Marseljskog atentata. Kovačević kaže da je foto-dokumentacija Muzeja bogata materijalom na tu temu, pa su iskoristili povod da pokažu jedan njen deo. Prošle zime je izložba Novac u Beogradu kroz vekove imala istu svrhu. „Nastojimo da se bavimo Beogradom i van materijala koji o njemu posedujemo. Na primer, postavka prošlogodišnje izložbe Beograd šezdesetih godina XX veka nije bila muzejska. Naša tema je Beograd, bez obzira na to da li posedujemo potreban materijal ili ne. Trudimo se da Beograœani dožive Muzej kao sopstvenu identifikaciju.“
Neminovna je nova sistematizacija, adekvatna potrebama novog muzeja. „Postojala su dva stava: po jednima, Muzeju treba samo zgrada, a po drugima, treba mu novi muzej. Ja sam u drugoj grupi. Treba nam moderan način rada. Nekim ljudima je činjenica da nemamo prostor za rad opravdanje za nerad. Katalozi izložbi, obimni i sveobuhvatni, i naš Godišnjak, hronika grada, načini su da probudimo one meœu nama koji su navikli da Muzej životari. Muzej grada mora da bude važna adresa u obnovi urbane kulture.“
Za sada, kaže Bojan Kovačević, stvari idu u tom pravcu. „Imamo podršku javnosti i Skupštine grada. Čini se da je nakon toliko godina Beograd shvatio da ne treba Muzeju da da zgradu, već samom sebi.“
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
