Muzej savremene umetnosti obeležava izložbom velikog britanskog umetnika Dejvida Hoknija, koji je u Beogradu izlagao još dok su i ovaj muzej i umetnik bili mladi
Dejvid Hokni, veliki britanski umetnik izlagao je u Beogradu na početku karijere, pre 55 godina, kad mu je tada i sam mladi Muzej savremene umetnosti priredio samostalnu izložbu.
Sada Muzej savremene umetnosti slavi 60. rođendan sa novom Hoknijevom izložbom, “Od papira do ekrana” koja će biti otvorena od 11. juna do 12. avgusta.
Ideja da se Hoknijeva dela ponovo predstave beogradskoj publici potekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio prve godine rada MSUB-a i čija je izložba odjeknula daleko izvan svog vremena, ostavljajući trajan trag na lokalnoj umetničkoj sceni, saopštio je MSUB. Istovremeno, Hoknijeva izložba, čija je kustoskinja Maja Kolarić direktorka MSUB-a, potvrđuje doslednu posvećenost te ustanove predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti.
Dejvid Hokni (1937), kao jedna od ključnih figura britanske savremene umetnosti i neumoran inovator, neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija. Njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji.
Bilo da prikazuje intimnost međuljudskih odnosa, igru svetlosti u kalifornijskim bazenima ili smenu godišnjih doba u engleskom pejzažu, Hoknijeva umetnost obeležena je dubokom posvećenošću gledanja – i nastojanjem da drugima otvori nove načine i perspektive posmatranja.
Hoknijevo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata, proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva, saopštio je MSUB povodom izložbe.
Izložba “Od papira do ekrana” pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije – od ranih crteža i bakropisa iz 60-ih godina 20. veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu.
Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog, pozivajući na preispitivanje uloge umetnika u eri tehnološke transformacije na prelazu vekova i zapitanost kako se samo gledanje promenilo.
Zašto opozicione stranke i ostali uporno ukazuju vlasti da ne radi po zakonu i kako treba, ako ih vlast ignoriše? Jovana Karaulić iz DS-a kaže da bi ćutanje značilo pristajanje na normalizaciju urušavanja institucija
Po odluci v.d. direktorke, sezona Šabačkog pozorišta završena je mesec dana ranije zbog rekonstrukcije bifea i foajea. Većina glumaca smatra da to nije pravi razlog
Predstava Ateljea 212 „Moje pozorište“, autorski projekat Borisa Liješevića, biće izvedena na Sterijinom pozorju u Novom Sadu u zvaničnoj takmičarskoj selekciji u ponedeljak, 1. juna 2026. godine. U utorak, 2. juna, na Pozorju će biti predstavljeno i novo izdanje Ateljea 212 – knjiga Borisa Liješevića „Moje pozorište“
Ono što nisu uradili muzeji povodom Evropske noći muzeja, uradilo je 18 galerija: ujedinile su se povodom trodnevne manifestacije Beogradski dani galerija
Drago Mažar, Dva kurira,
Srpsko narodno vijeće iz Zagreba i Arhiv Republike Srpske iz Banjaluke, 2025.
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
