Muzej savremene umetnosti obeležava izložbom velikog britanskog umetnika Dejvida Hoknija, koji je u Beogradu izlagao još dok su i ovaj muzej i umetnik bili mladi
Dejvid Hokni, veliki britanski umetnik izlagao je u Beogradu na početku karijere, pre 55 godina, kad mu je tada i sam mladi Muzej savremene umetnosti priredio samostalnu izložbu.
Sada Muzej savremene umetnosti slavi 60. rođendan sa novom Hoknijevom izložbom, “Od papira do ekrana” koja će biti otvorena od 11. juna do 12. avgusta.
Ideja da se Hoknijeva dela ponovo predstave beogradskoj publici potekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio prve godine rada MSUB-a i čija je izložba odjeknula daleko izvan svog vremena, ostavljajući trajan trag na lokalnoj umetničkoj sceni, saopštio je MSUB. Istovremeno, Hoknijeva izložba, čija je kustoskinja Maja Kolarić direktorka MSUB-a, potvrđuje doslednu posvećenost te ustanove predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti.
Dejvid Hokni (1937), kao jedna od ključnih figura britanske savremene umetnosti i neumoran inovator, neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija. Njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji.
Bilo da prikazuje intimnost međuljudskih odnosa, igru svetlosti u kalifornijskim bazenima ili smenu godišnjih doba u engleskom pejzažu, Hoknijeva umetnost obeležena je dubokom posvećenošću gledanja – i nastojanjem da drugima otvori nove načine i perspektive posmatranja.
Hoknijevo prihvatanje ajpeda, ajfona i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata, proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva, saopštio je MSUB povodom izložbe.
Izložba “Od papira do ekrana” pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad kroz decenije – od ranih crteža i bakropisa iz 60-ih godina 20. veka do najnovijih radova nastalih na ajpedu.
Spajajući klasično crtačko umeće sa savremenim digitalnim eksperimentima, izložba uspostavlja dijalog između prošlog i sadašnjeg, analognog i digitalnog, materijalnog i nematerijalnog, pozivajući na preispitivanje uloge umetnika u eri tehnološke transformacije na prelazu vekova i zapitanost kako se samo gledanje promenilo.
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
U Indiji mi je pre neki dan prišla devojka koja je rekla da je imala utisak kao da gleda kroz prozor u neki njoj nepoznati svet koji joj je jako blizak. To je divno, jer shvatiš da ta priča, iako je vrlo balkanska, zapravo ima univerzalnu emociju. Ljudi se smeju na mestima za koja sam mislio da su samo meni smešna i koja sam pisao sebi za zabavu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
