Dok Srbija kombinuje i sklapa vladu, dobijam utisak da smo otkrili novi oblik kockanja, svojevrsnu nacionalnu političku kladionicu. Političari već otvoreno govore o procentima verovatnoće da se naprave određene koalicije. Tako je gospodin Samardžić rekao da je nova vlada SRS-DSS-NS-SPS-PUPS-JS moguća jedno 33,33 odsto. Nije da jedna trećina ‘oće zajedno, a dve neće, ‘oće svi, nego se toliko odmaklo u fazama pregovora. Pošto sam učio statistiku (doduše u psihološkim istraživanjima), mogu da kažem kako Vlada postoji 100 odsto ili 0 odsto. Postojanje vlade je bipolarna kategorija, mada me ovdašnja politička stvarnost demantuje. Postoje vlada u ostavci, tehnička vlada i ko zna koliko tih međukategorija. Gospodin Palma (kako ga sada zovu), naprotiv, tvrdi da se odmaklo tek nekih pet do deset odsto, što je mnogo manje od trećine. Tek su se upoznali – još se nisu zavoleli.
Gospodin Lukić, politički analitičar iz Zemun Polja, izneo mi je zanimljivu teoriju o novoj vladi. Pošto je najmanji zajednički sadržalac obe postizborne kombinacije SPS-PUPS-JS, bilo bi moguće zamisliti manjinsku vladu ove liste koja bi bila nalik na nesvrstanu Jugoslaviju tokom hladnog rata. Ivica bi bio taj TITO, i na Istoku i na Zapadu, sa prijateljima širom sveta. Radikali i demokrate bi se otimali oko Ivice, Palme i dedice, a mi bi plovili ka Evropskoj uniji poput glečera. Ako se ne istopimo – stigli bi za nekoliko godina.
Kladionice posle izbora donekle su nalik na Eurosong prognoze, gde, navodno, Rusi imaju velike šanse. Mi takođe ne stojimo loše, mada je odličnu definiciju naše pesme Oro dao švedski Srbin Jovan Radomir (zvezda švedske televizije) kada ju je slikovito nazvao Treće lane. Po Radomiru (ili Jovanu) Marija Šerifović propustila je šansu za internacionalnu karijeru. Pevala je po mitinzima SRS-a, a navodno je propustila i da postane gej ikona. Prvo je bilo Lane moje pa Harijeva Lejla i konačno Molitva (za bambija). Plačna balada sa etno motivima postala je naš zaštitni znak. Beograd je, inače, ovih dana pravi evropski grad, malo smo se doterali za goste i čekamo prve note. Na probama se vidi da je sve spremno, a gosti po pravilu hvale našu organizaciju, što me, u stvari, najviše raduje.
Dok se tako nacija kladi na pobednika u pevanju i politici, otkrio sam na televiziji novotariju koja može da nam pomogne. Kvizovi su aut, nema potrebe da zovete nevaljale devojke – pojavio se MATCH MAKER. Svetska TV mamipara se pojavila i kod nas. Dok vam emituju spotove, vi možete da SMS porukom ukucate svoje ime i ime partnera/partnerke kao i grad u kojem živite. Na našim televizijama ovo se zove VARALICA ili SEXI SPOJ. Ja bih ga nazvao – TV PROVODADŽIJA.
Sačekate malo, naplate vam 50 dinara i pojavi se generisana poruka u stilu – Marin, Sombor – Nađa će te prevariti, Sombor joj nudi bezbroj mogućnosti, vaša veza ima 14 odsto šanse da traje.
Umesto da licitiramo i gledamo u pasulj šta će se desiti, pomislimo da ukucamo imena naših političara i gradove (pošto nas zanimaju i koalicije na lokalu) – i eto rezultata, komentara i procenata.
Na primer – Vučić, Beograd – on je pouzdan dečko, čak i u striptiz-baru, možeš mu verovati 40 odsto, Krkobabić.
Palma, ne zazire od mnogo čega, vršljao je ranije, ali je zažalio, sedam odsto ipak razmisli pre nego mu poveruješ.
Velja, Čačak nudi mnoge izazove, glavni tračevi u gradu su njegove avanture, flertuje sa svima, 12 odsto.
Ivica, svi vole Ivicu, ali obrati pažnju, prevariće te u milisekundi, možda Srbija baš skriva njegovu sledeću ljubav 33,33 odsto.
Ako imate 50 dinara, pokušajte sami. Ova andermolja do kraja dovodi apsurd političke kombinatorike, naročito u našem društvu gde je socijalna demagogija kombinovana sa nacionalizmom. Političke stranke ne sarađuju prema ideološkoj bliskosti, a ni po principu bliskosti programskih ciljeva. Razlike se pojave samo u drugom krugu – evo primera u Vojvodini gde imate narodnjačku i evropsku listu na pokrajinskim izborima. Kada se ugovaraju principi saradnje, oni su toliko opšti da od njih možete napraviti formulare u opštini. Ono što nedostaje jeste operacionalizacija koraka ka njihovom ispunjavanju (gde bi stranke pregovarale o koracima, rokovima ili kadrovima). Da ne bude zabune, ovaj programčić postoji i na muzičkim programima poput VH1, a generisane poruke (tipske) često su loše prevedene, kao u kineskim kolačićima sreće. Pa da citiram još jednom Jovana Radomira, ako nam je na Eurosongu pesma „treće lane“ , socijalisti su eliksir mladosti. Drago mi zbog Borke… i Krkobabića.
