U našem društvu televizija deli sudbinu naroda. Istini na volju, ponekad pomaže da se dotična sudbina okrene u određenom smeru, ali kada zagusti, ona strpljivo čeka u redu sa penzionerima, diže kredite, slavi pobede sportista ili preti neprijateljima Srbije.
Sudeći prema političkoj situaciji, gledaoce možemo podeliti na tradicionaliste i moderniste, što je jedna od legitimnih srpskih podela. Ona je možda nastala u umetnosti, ali postoji i u politici, ekonomiji i gotovo svim oblastima života. Nije ova podela naša specijalnost. U legendarnoj sapunici hrvatske produkcije „Obični ljudi“ pratimo sudbine dve porodice, jedne tradicionalne, danas tajkunske, poreklom iz ruralne Hercegovine, i druge, stare purgerske, artističke i modernih shvatanja. Kod tradicionalista je na zidu križ, svi nose odela, žene ne rade, poroci se kriju, dok kod modernih svi piju, roditelji su rastavljeni, glumci, neobavezni i prilično neodgovorni. Na kraju se svi napiju, potuku, pa se posle kaju i trezne, pa se opet napiju i na kraju pomire.
Da vidimo šta je kod nas moderno, a šta tradicionalno.
Kobasicijada u Turiji. Primer tradicionalne svečanosti tokom koje se zadovoljava praistorijski falusni kobasičarski kult. To je takođe u filozofskom smislu sučeljavanje forme (creva za kobasicu), sa sadržajem (tajnom recepturom za mleveno meso), što se svake godine preispituje. Turijci su skloniji da glorifikuju formu – pa vole da kažu kako u Turiji svake godine imaju najduže crevo, a u ovom iskazu ćete primetiti i trijumf principa kvantiteta koji svake godine (jer je crevo sve duže i duže) daje sve dužu kobaju. Nakon svečanog defilea, posetioci (po pravilu penzioneri) kupuju kobasicu na metar, uz večito meričko jednačenje kilo = metar= litar, što olakšava kafanske porudžbine. Kobasica tako postaje univerzalna mera postojanja i merenja stvari a fizičke mere dužine, težine i zapremine postaju jedno – kobasica!
Antički princip Turije nastavlja se pečenjem vola na ražnju, gde takođe uočavamo antičku žrtvu – mitskog Minotaura koji završava na ražnju. Pečeni vo je u balkansku političku scenu ušao (za mene) pobedom HDZ-a koji je proslavu začinio volom na ražnju. U Turiji se vo peče na banatskoj bukovini-šepuriki. Ovaj nepravedno zapostavljeni autonomaški energent promovisan je kao rešenje za naše probleme, pa nam po svoj prilici Južni krak (potok) neće biti potreban. Esencija tradicije i televizije bila je emitovana na Super TV-u.
Susret tradicionalnog i modernog biće vidljiv i tokom novog VIP serijala Velikog brata. U anketi sprovedenoj među građanima mogli ste da čujete koga bi voleli da vide među ukućanima, ko ih nervira, ali ste mogli da vidite i zamaramljenu devojku koja VB smatra „američkom budalaštinom“. VB tako postaje antiklerikalni šou, istina ne američki, a ukućani će možda biti shvaćeni kao albanski pekari u Somboru. Pekari-amateri iz udruženja sa crkvenim imenom delili su lebac pred albanskim pekarama, kao Arkan na Kosovu devedesetih. Bio sam tada u Prištini i moram reći da postoji i veće ludilo, kada je sveštenik osveštao bazene i jezero tokom letnje sezone. Zamislite slično ludilo na Adi Ciganliji. Tamo gde se verom nadmeću kao turijskom kobasicom, nema normalnog života.
No glavno pitanje ostaje sadržaj, šta je moderno, a šta tradicionalno? Najbolji odgovor dobio sam ponovo na televiziji, tačnije u reklami za deterdžent. Bile majka i ćerka, pa prale beli veš. Majka je prvo savetovala ćerku kako veće ne znači i bolje (antiturijski postulat), pa je ćerka naučila kako je koncentrovani deterdžent bolji – bio je to trijumf modernizma nad uvreženim predrasudama, Srbija je krenula napred.
No, da l’ su se potrošači zbunili ili je prodaja opala, tek u sledećoj reklami eto opet majke i ćerke a pred njima dve vreće deterdženta – veća (tradicionalna) i manja (moderna). Ćerka je sluđena, koji je bolji, a majka će ti njoj „Neko voli tradicionalno, a opet, neko voli moderno„. Potpuno je fenomenalno kako je tanano dočarana ta seksualna simbolika, koja je u suštini svake reklame, jer se moderno i tradicionalno svodi na – način! Dakle, u obe vrećice je isti, hm, deterdžent, samo je pitanje ko šta voli. Tako ti je dete drago i u životu.
