„Bavljenje ovim poslom u sumornoj stvarnosti, bilo je utočište i beg, potreba da se kulturna scena brani i pokaže ono drugo, lepše lice našeg identiteta“, kaže Borka Božović koja je pre 30 godina osnovala galeriju „Haos“
Trideset godina Galerije „Haos“, preko tri stotine izložbi u kojima je učestvovalo više stotina likovnih stvaralaca, rezultat je izražen brojkama ove jedinstvene galerije u Beogradu. Jedinstvene, zato što se posvetila specifičnom likovnom izrazu – crtežu.
„Bavljenje ovim poslom, u tako turbulentnim vremenima i sumornoj stvarnosti, bilo je utočište i beg, potreba da se kulturna scena brani, obogaćuje nečim što nije postojalo i pokaže ono drugo, lepše lice našeg identiteta“, navela je Borka Božović, koja je osnovala i koja vodi Galeriju „Haos“.
Veliki jubilej „Haos“ obeležava konceptualnom izložbom koju posvećuje publici.
„Pošto ne možemo izložiti sve radove iz kolekcije smislili smo kako da ih sve predstavimo reprodukcijama na svojevrsnim zidnim instalacijama, zatim novom publikacijom/monografijom (trodecenijskim almanahom) i malim koncertom koji je prijateljski Hommage rano preminuloj kompozitorki Isisdori Žebeljan, dragoj prijateljici i posetiocu naše galerije“, navela je Božović.
Borka Božović
„Hteli smo da podsetimo na jedan logičan sled, jednu neobičnu vertikalu koju je najpre uspostavila naša ugledna kompozitorka Ljubica Marić. Ona je često i rado svraćala u Galeriju Haos i ostavila nam je svoje delo Harmonija u kamenu, muziku koju kao najveću dragocenost čuvamo i slušamo s vremena na vreme. Isidora nam je poklonila svoju muziku za 20 godina Haosa. Sada Isidorin najbolji učenik Veljko Nenadić, dečko koji je već dobio preko pedeset nagrada komponuje specijalno za ovaj jubilej jedno svoje delo posvećujući ga Isidori podjednako kao i Galeriji Haos“, dodala je Božović.
Hronološki prikaz trideset godina „Haosa“ počinje trodimenzionalnim objektom u drvetu i pleksiglasu Željke Momirov, „Portret Borke Božović“, koji je podstaknut fotografijom Goranke Matić nastalu u vreme prve izložbe „Haosa“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Krajem februara, početkom marta u Beogradu su gostovala dva crnogorska pozorišta. U subotu 28. februara, na Velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” gostovao je Centar za kulturu Tivat sa predstavom Contra Mundum. U nedelju 1. marta, na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta gostovalo je Nikšićko pozorište sa predstavom Otac
Ukoliko 15. marta budemo pratili prenos te bleštave kino fešte u Los Anđelesu, ne smemo smetnuti s uma da se umetnost međunarodnog kratkog animiranog filma i dalje čuva tamo gde je oduvek i klijala: na istorijskim koordinatama festivala u Zagrebu i Ansiju, kao i na mapama malih, izuzetno izbirljivih festivala diljem Evrope. Na tim se mestima neguje autentična antiteza američkom klišeu
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
