„Bavljenje ovim poslom u sumornoj stvarnosti, bilo je utočište i beg, potreba da se kulturna scena brani i pokaže ono drugo, lepše lice našeg identiteta“, kaže Borka Božović koja je pre 30 godina osnovala galeriju „Haos“
Trideset godina Galerije „Haos“, preko tri stotine izložbi u kojima je učestvovalo više stotina likovnih stvaralaca, rezultat je izražen brojkama ove jedinstvene galerije u Beogradu. Jedinstvene, zato što se posvetila specifičnom likovnom izrazu – crtežu.
„Bavljenje ovim poslom, u tako turbulentnim vremenima i sumornoj stvarnosti, bilo je utočište i beg, potreba da se kulturna scena brani, obogaćuje nečim što nije postojalo i pokaže ono drugo, lepše lice našeg identiteta“, navela je Borka Božović, koja je osnovala i koja vodi Galeriju „Haos“.
Veliki jubilej „Haos“ obeležava konceptualnom izložbom koju posvećuje publici.
„Pošto ne možemo izložiti sve radove iz kolekcije smislili smo kako da ih sve predstavimo reprodukcijama na svojevrsnim zidnim instalacijama, zatim novom publikacijom/monografijom (trodecenijskim almanahom) i malim koncertom koji je prijateljski Hommage rano preminuloj kompozitorki Isisdori Žebeljan, dragoj prijateljici i posetiocu naše galerije“, navela je Božović.
„Hteli smo da podsetimo na jedan logičan sled, jednu neobičnu vertikalu koju je najpre uspostavila naša ugledna kompozitorka Ljubica Marić. Ona je često i rado svraćala u Galeriju Haos i ostavila nam je svoje delo Harmonija u kamenu, muziku koju kao najveću dragocenost čuvamo i slušamo s vremena na vreme. Isidora nam je poklonila svoju muziku za 20 godina Haosa. Sada Isidorin najbolji učenik Veljko Nenadić, dečko koji je već dobio preko pedeset nagrada komponuje specijalno za ovaj jubilej jedno svoje delo posvećujući ga Isidori podjednako kao i Galeriji Haos“, dodala je Božović.
Hronološki prikaz trideset godina „Haosa“ počinje trodimenzionalnim objektom u drvetu i pleksiglasu Željke Momirov, „Portret Borke Božović“, koji je podstaknut fotografijom Goranke Matić nastalu u vreme prve izložbe „Haosa“.
Izložba je otvorena do kraja juna.
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
