Svet iza sveta

Naše šoping navike još favorizuju spiskavanje poslednjeg dinara koji jesmo ili, što je češće, nismo ni zaradili negde pred Novu godinu. To nas usaglašava sa glavnim tokovima potrošačke groznice koja pada oko 25. decembra kada ostatak sveta slavi Isusov rođendan. Tako nam u ovo vreme obavezno stiže bar jedan od velikih božićnih spektakala koji su pripremili veliki holivudski studiji. Ovog decembra to je Diznijeva adaptacija romana K. S. Luisa rogobatnog naziva Letopisi Narnije: Lav, Veštica i ormar u režiji Endrjua Adamsona. Mnoge zanimljive stvari iz domena filmske industrije, kulturne politike, ideologije i filmske veštine imaju tačku preseka u ovom, naizgled bezazlenom ostvarenju za decu i mlađe tinejdžere. Šta se sve krije u ormaru, dakle?

HOLIVUD DANAS: Već u nekoliko poslednjih godina prošlog veka osetio se izvestan zamor u Holivudu. Kalifornijska fabrika snova posustala je u proizvodnji profita. Nešto nije štimalo sa brzim-i-bučnim akcionim spektaklima, koji su godinama bili glavni aduti velikih studija na boksofisu. Pomeranje kome se pribeglo desilo se prevashodno u ciljnoj populaciji, od zabave za odrasle Holivud je, u svom najbitnijem segmentu, postao razbibriga za mlade. Zbog toga se prionulo na ekranizaciju svih bitnijih strip junaka ali i ponekog lika iz video-igrica. Druga promena ticala se vezanih produkcijskih celina uz pomoć kojih su se smanjivale cene snimanja i marketinga, govorimo, naravno, o trendu snimanja nastavaka. Poslednjih nekoliko godina srebrnim platnima širom sveta dominirali su nastavci, već poznatih filmova ili ostvarenja koja izgledaju nekako nedovršeno i nedorečeno, baš kao da su probni kamen za neku buduću franšizu. Sa stripovima je brzo došlo do novog zasićenja, i sa komercijalne tačke gledišta kao jedini uspešan predstavnik ovog talasa uzima se Spajdermen u produkciji studija Sony. Sa nastavcima se nastavilo. Kako se u svemu ovome snašao Disney? Iako nekada suvereni vladar tržišta filmova za decu, Disney je dobio jaku konkurenciju pre svega u Time Warner korporaciji. Većinu od porfita u poslednjih nekoliko godina Disney je ubrao iz ugovora sa studiom za kompjutersku animaciju Pixar, koji je proizveo fenomenalne animirane filmove kao što su Priča o igračkama, Udruženje monstruma, U potrazi za Nemom… Ovo partnerstvo se nedavno raskinulo kao i ono koje su imali sa braćom Venštajn, producentima koji stoje iza uspeha najbitnije nezavisne produkcijske kuće Miramax. U poslednje tri godine profiti Disneyja polako opadaju što je kulminiralo minusom od 300 miliona dolara koji je divizija filmske produkcije prijavila u poslednjem fiskalnom kvartalu odlazeće godine, pomognut nespesima filmova Braća Grim, The Great Raid i Valiant. Sve nam ovo govori da premijera aktuelnog filma Letopisi Narnije: Lav, Veštica i ormar dolazi u najdelikatnijem trenutku za kompaniju. No, to je samo jedan deo priče…

Disney je tokom svoje istorije više puta optuživan za grešni sekularni humanizam od strane hrišćanske desnice koja je dodatno ojačala za vreme Bušove administracije. Veliki deo troškova snimanja Narnije platio je medijski mogul Filip Anšuc, veliki Bušov pristalica i finansijer raznih organizacija za zabranu abortusa i ukidanje prava homoseksualaca. S druge strane, uspeh Gibsonovog filma Stradanje Isusovo naterao je velike studije da se pozabave hrišćanski orijentisanim gledaocima kao novim potencijalnim tržištem. Ovom neskrivenom hrišćanskom alegorijom Disney je pokušao da se domogne i dela ovog kolača. U tu svrhu unajmio je istu marketinšku agenciju koja je promovisala Stradanje, u čije tehnike spada i prikazivanje trejlera, pastvi preporučljivih filmova, po crkvama. I konačno, možda i najbitnija motivacija za snimanje Narnije jeste činjenica da Disney nije imao svoj serijal a kao najuspešniji u poslednjih nekoliko godina pokazali su se ekranizacija dela popularne epske fantastike britanskih pisaca, naravno Tolkinova saga Gospodari prstena (koju je Disney svojevremeno odbio da producira) kao i niz filmova o malom čarobnjaku Hariju Poteru škotske spisateljice Dž. K. Rouling. Ništa logičnije nije bilo nego da posegnu za sedmotomnim delom Tolkinovog savremenika i prijatelja K. S. Luisa. U njemu su se stekli svi potrebni uslovi za jedan uspešan projekat. Epska fantastika, poreklom iz Engleske, voljena i prodavana dečija knjiga sa dosta nastavaka i hrišćanska alegorija…

ZNAČENjE BAJKE: Ako se malo odmaknemo od finansijskog dela priče videćemo da je film zapravo jedna rutinska bajka koja spaja mnogobrojne motive iz različitih pripovedačkih tradicija. Naime, četiri deteta, dve sestre i dva brata, nalaze se u jednom zamku u unutrašnjosti Engleske gde je ormar na čijem dnu se krije prolaz ka paralelnom svetu – kraljevstvu koje se zove Narnija. Ovaj svet naseljen je različitim bićima (oko 60 različitih vrsta obitava u Narniji) koja potiču još od grčko-rimske mitologije, pa do čudnovatih prijatelja iz germanskih i skandinavskih mitologija, a sve je prekriveno glazurom judeo-hrišćanskih doktrina o mesiji i žrtvovanju. Ovakva Luisova potka otprilike korespondira sa onim što Disney odavno radi, pravi neku vrstu unifikacije i katalogizacije svih poznatih, da bi napravio jedinstvenu, univerzalnu i lako prepoznatljivu, savremenu mitologiju. Što opet nije ništa drugo do globalizacija na planu bajke. Motiv prolaska u svet iza sveta takođe je već poznat, prevashodno iz Alise u zemlji čuda Luisa Kerola, a u novijoj verziji iz priče o Hariju Poteru gde se u Hagvorts stiže kroz prolaz u dvorištu jednog londonskog paba. Za magiju bajke zapravo je ključan ne sam prelazak u drugi svet, već preobražaj koji junak tim prelaskom doživljava. Četvoro dece iz ovog filma, u realnom svetu su zapravo izbeglice iz bombardovanog Londona, negde tokom Drugog svetskog rata, čim uđu u Narniju, postaju važne ličnosti čije je pojavljivanje predskazano i svi ih oslovljavaju sa Vaše veličanstvo… Slično je i sa Harijem Poterom. U tome se može prepoznati jedan dikensovski momenat natkompenzacije, ali i momenat u kome bajka podražava dečju igru, gde se dete pretvara da je neko drugi – bitniji, snažniji, odrasliji. U narativnom smislu Narnija najviše pozajmljuje iz legende o Kralju Arturu. Zaplet je sličan, ispunjavanjem proročanstva jedan običan konjušar postaje kralj i preotima vlast od uzurpatora. U slučaju Narnije ovaj drugi pol predstavlja Veštica koju odlično tumači Tilda Svintom. Čitava stvar se, dakle, odvija na planu političkog, a rabi se i onaj diskurs koji, u poslednje vreme, nezgodno odzvanja o gerilcima, borbi za slobodu itd. Lik Lava Aslana je nosilac hrišćanske simbolike, s jedne strane, motivima drugog dolaska i svesne žrtve, ali s druge strane svojom autoritativnošću reprezentuje i model prosvećenog apsolutizma utkan u englesku socijalnu svest.

Letopisi Narnije: Lav, Veštica i ormar, iako stvaraju izvesnu konfuziju trpajući u istu vreću Baha i Isusa, Fauna i Snežnu kraljicu, kentaure i babaroge, ipak, svojim veštim bajkovitim pripovedanjem, predstavljaju solidnu prednovogodišnju zabavu za najmlađu populaciju. Sposobnost zalaženja u svetove iza ogledala je privilegija odrastanja koju najmlađi treba da koriste dok još mogu.