Ključna reč protekle godine u tv-reklamama bila je – kredit. Prošle nedelje videli smo tri velike partijske manifestacije u izveštajima i vestima. Bogoljub je nastupao u Centru Sava, što mu dođe kao mega bend. Scenografija i protokol su neobično podsećali na kongrese rahmetli SPS-a. Veliki video zid, skromna dekoracija, gosti sa svih kontinenata kao predgrupe i na kraju – Bogoljub. Izabran je jednoglasno. Nisam video lanč pakete, ali sigurno se po foajeima mezetilo.
DS je održao takoreći klupsku svirku. Tadić je nastupio ležerno i samouvereno, a na kraju smo čuli „Bože pravde“ u novoj verziji. Posle toga više nije bilo novinara, pa smo ostali uskraćeni za sešn.
Najveselije je bilo u taboru G17 plus. Gospodin Labus je nosio leptir mašnu, sve je bilo okićeno balonima i svetlucavim papirom pa me govor podsetio na mađioničarski nastup. Ništa na odloženo, ništa na kredit, sve iz realnih izvora. Neću zaboraviti kadar, u Vestima B92, kada tokom Labusovog izlaganja u pozadini vidimo gospodina Predraga Markovića kako studiozno razgleda flašicu kisele vode. Zamalo da im gazirana dođe glave.
No, vratimo se kreditima. Guverner Jelašić je građane očinski opomenuo da se ne zadužuju lihvarskim kreditima, jer će banke da im zgule kožu s leđa. Narod navalio, počeo da kupuje na kredu ne razmišljajući kako će posle da plaća rate. A reklame zvuče tako primamljivo. Na stranu automobili, stanovi, ne mora ništa veliko – može makar novi televizor, ili moj hit – Slava na kredit. Pošto je januar ovde prepun praznika, plus dve nove godine, možete uzeti kredit za januarsku terevenku, pa posle pritežete kaiš i cepate rate. To mu dođe kao delirijum na odloženo.
Neke zaostale rate upravo plaća i Vojska SCG. U emisiji „Dozvolite“ gledao sam niz priloga o zakletvi decembarske klase regruta. U gardijskoj jedinici pojavili su se Krga i Davinić, slikali se sa remcima i familijama široko nasmejani. Roditelji ništa ne brinu, veruju vojsci, devojkama momci izgledaju još lepši u uniformama – sve u svemu milina jedna. Uz to obavezno sledi pitanje o onima što služe civilno – i uvek isti odgovori, to su devojčice, to nije vojska – ukratko bruka i sramota. Ova emisija je odličan pokazatelj stanja duha u vojnom vrhu, a on neodoljivo podseća na Dnevnik RTS-a iz Miloševićevog vremena. Kada sam septembra ’87. odlazio u vojsku, par nedelja pošto je Keljmendi pobio drugare na spavanju, nije bilo svejedno ni mojim roditeljima, a meni je vojska po sebi bila dovoljan smor.
Sličnu patriotsku vibraciju osećam u svakoj emisiji RTS-a „Nedeljom se odmori„. Znate da tamo gosn Žika rat ratuje protiv bele kuge, provodadžiše, namiguje i namiče snaše pred kamere. Elem, u poslednjoj emisiji smo saznali da je držanje lap-topa, iliti prenosnog računala u krilu neobično opasno po muška jaja, jer ih da izvinite greje. To dovodi do steriliteta sto posto. Znači, može kompjuter, ako već mora, ali obavezno na hrastov astal da ispod imate dobru ventilaciju. Osim toga, desio se i istorijski presedan – u ovoj emisiji je uživo nastupio hard-kor bend, da, dobro ste čuli, samo su momci otprašili svoju verziju ¨Valjevske podvale¨. Posle samo da čujem kako Žika protežira narodnjake i zato kličem – dajte nam Žiku, pa makar i na kredit!
Postoje ipak stvari koje nisu na prodaju. Eto, gledam na televiziji Palma plus, neka baba u Jagodini (ili tu negde iz okoline) godinama skuplja priveske. Kaže da je prvi zakačila na zid še’setpete, a danas je ispunila sve zidove od poda do plafona. Sve sortirano po zemljama, pa po žanrovima (dečiji, marke automobila, mini oružje, firme itd.). Ima i jedan najdraži – ikona svetog Save, normalno. Postoji i detaljna evidencija, baba u kući nema ni TV ni radio – uveče legne pa se uspavljuje gledajući u priveske. Ne, niko nije nudio pare da otkupi zbirku, ali i da je nudio – nema tih para (ni maraka, da citiram korisnika kosmodiska) za koje bi baba prodala priveske. Nije na prodaju, bato!
Za kraj, omiljena tv-reklama. Ministarstvo nečega opominje nas da u svojim šumama moramo uništiti jajna legla gubara. Može špahtlicom, pa posle zapališ, a može da se natapa naftom. Kod koga se nađu gubari – odmah globa. Video sam posle kako seljaci kukaju kako nemaju naftu ni za traktore, pa mole Vladu da nekako pomogne. Makar neki kredit, pa da potamanimo gubare, da ne kažem jajna legla. Oko kamate bi se dogovorili.
