Strah od fotografije

Prvo je 15. marta cenzurisana izložba Dirty Season – Necenzurisano kolektiva Kamerades u galeriji Artget, Kulturnog centra Beograd: skinuta su četiri rada, a autori su u znak protesta skinuli sve izložene radove. Onda je, desetog juna, cenzurisana Izložba završnih radova studenata Akademije umetnosti Beograd Alfa univerziteta u Kući kralja Petra. Uklonjen je rad Za plakat studentkinje Tamare Antonović. Obe cenzurisane izložbe priredila je magistar fotografije Ivana Tomanović, umetnička direktorka galerije Artget, vanredna profesorka na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu i, posle otkaza koji je nakon ovog incidenta principijelno dala, bivša profesorka na Akademiji umetnosti Beograd Alfa univerziteta.

Ivana Tomanović smatra da su zajedničke osobine njenih cenzora nekompetentnost iako se nalaze na rukovodećim mestima, i stav da umetnost ne treba da ima nikakve veze sa politikom, a pre svega autocenzura. „U društvu je stvorena atmosfera straha da se ne desi nešto što slučajno neko tamo neće odobriti. I svi su postali kao neki poslušni vojnici, oni pijuni koji se trude da po svaku cenu na vreme preduprede bilo šta što im može postati problem i sklone sa puta svakog ko drugačije misli. Ova vlast ne voli ljude koji razmišljaju, već poslušnike funkcionalno nepismene i zabuljene u televizore.“

Izložba u galeriji Artget je, kako shvata, cenzurisana samo zbog toga što se na jednom od korišćenih plakata nalazi lik Aleksandra Vučića i što je to „pročitano“ kao političko mišljenje koje u datom trenutku nije odgovaralo v.d. direktorki Kulturnog centra Beograda Ivoni Jevtić. „Skinula je radove na svoju ruku, bez ikakve komunikacije sa mnom i autorima. Izjavila je da su skinuti plakati, a ne autorske fotografije. To je zato jer se uopšte ne razume u to što se izlaže u kući u kojoj je direktor. Potpuno nekompetentna, dovedena je na ovo radno mesto od strane SNS-a, i to iz Javnog preduzeća Pošta Srbije gde je bila rukovodilac Odeljenja za trgovinu i usluge. U njenoj biografiji ne postoji niti jedna jedina informacija koja ukazuje da je stručna za vođenje kulturne institucije“, kaže Tomanović.

Drugu izložbu, kako navodi, cenzurisao je predsednik Akademije umetnosti Beograd Dušan Đoković. Tema izložbe je predizborna kampanja. „Ti radovi su nastali kao drugačije čitanje predizbornih plakata iz devedesetih godina, s ciljem da pokažu gde smo mi kao društvo, dokle smo stigli sa ratovima i reformama. Ništa više od toga. Na dan otvaranja, Dušan Đoković me je obavestio telefonom da je skinuo tri rada zato što su, kako je rekao, politička“, kaže Tomanović. „Na otvaranju izložbe je izjavio da se, iako vodi Akademiju umetnosti, u umetnost uopšte ne razume, smatrajući da je to neki dobar fazon. Danas su ovakvi cenzori toliko sigurni u svoju zaleđinu da ih ništa ne sprečava da budu osioni. Umetnici i profesori im služe samo da naprave nekakav program, da im ispune formu. A kad shvate da taj program može i da misli, da može da natera i druge ljude da misle o onome što se dešava, onda se probude i cenzurišu. Tako mi je Dušan Đoković rekao da politika nema nikakve veze sa umetnošću. Porazno je to čuti od predsednika umetničke akademije, u vremenu kad je umetnost svuda u svetu odavno postala jedan od izrazitih i najsnažnijih kritičara političkih uređenja.“

foto: marko rupena

Glavni okidač za ove cenzure, procenjuje fotografkinja, bilo je to što svi zabranjeni radovi, između ostalog, poručuju da u politici danas nema ničeg što adresira običnog čoveka, da državni sistem i politička aparatura postoje sami za sebe, da su građani tek kolateralna šteta koja, uzgred budi rečeno, mora tu da postoji, ali ne i da bude neko ko onda treba bilo šta da hoće, misli i traži. Tomanović naglašava da je izražavanje kritičkog mišljenja apsolutno legitimni cilj umetnosti. „Smatram da je normalno da svojim umetničkim radom mogu da komentarišem društvo u kom živim. Smatram to svojom obavezom i svojim poslom“, konstatuje Tomanović. U Srbiji se sloboda izražavanja i kritičko mišljenje sve više i više potiskuju i to se radi na državnom nivou, smatra naša sagovornica. Sistematično se guši svako mišljenje koje nije mišljenje trenutne vladajuće partije i društveno moralnih vrednosti koje ona propagira. Na pitanje ko je odgovoran za takav ambijent, odgovara: „Aleksandar Vučić i mi sami. On se postavlja kao da mora sve da aminuje. Mi to prihvatamo i ništa ne činimo. To su naše krivice. Izabrali smo premijera koji na svakoj konferenciji za novinare deluje kao da on tu nema šta kome da objašnjava, koji poručuje: nema polemike, dobićete informacije kad se meni hoće i kad ja odlučim. Ako se on postavlja kao gazda, ako se tako obraća kako bi on rekao, svom narodu, onda je apsolutno jasno odakle rukovodiocima kulturnih ustanova ideja da treba da cenzurišu bez polemike.“

Zašto bi se neko na vlasti bojao fotografije? „Ona ima snažan, a jednostavan jezik koji može da razume svako. Vlast se boji njene dostupnosti i njene čitljivosti. Fotografija ima moć da u jednom kadru prenese vrlo snažnu poruku, ideju, ili da aktivira ljude na razmišljanje, a to je ono što režim ne voli. Zato ima i obrazovni sistem kome je ideja da stvori polukretene koji imaju neka znanja, ali suštinski ne barataju njima. Ljudi koji su cenzurisali izložbe pokazali su strah iako ne postoji stvarna opasnost“, ocenjuje Tomanović.

Da li umetnički direktor u KCB-u ima slobodu uređivanja? „Pa, izgleda da nema. Ja sam smatrala da posao mogu da radim kako treba, odgovorno i principijelno. Mislila sam da mogu, da smem, da je to legitimno. Videćemo šta će biti sa narednim planiranim izložbama. Kulturni centar Beograda, pored Salona Muzeja savremene umetnosti, poslednji je stožer kulture u ovom gradu. Mi smo kao neka gerila. Postojimo i radimo uprkos njima koji ne žele da postojimo“, kaže Ivana Tomanović, i dodaje da zbog lošeg iskustva nema nameru da menja način na koji radi. „Stvaralac i profesionalac i u današnjoj Srbiji mora da zadrži hrabrost i integritet. Hrabrost je ono što nas čini ličnostima, a odgovornost je da stojimo iza onoga što činimo. Granica je možda nužda da zaštitimo svoju porodicu, ali ne želim da mislim da je dotle došlo“, kaže Ivana Tomanović.