Star Trek: Kako je budućnost postala sadašnjost

Pre šezdeset godina svemir je na televiziji dobio novi pravac. „Star Trek“ prvi put je emitovan 8. septembra 1966. godine, a posada Enterprajza krenula je u misiju istraživanja „poslednje granice“, tamo gde, kako je glasila čuvena najava, niko pre njih nije bio.

Počelo je kao televizijska naučnofantastična serija, a uskoro je postalo mnogo više od toga. Svet Kirka, Spoka, Uhure i ostalih članova posade postao je jedna od najtrajnijih predstava o tome kako bi mogla izgledati budućnost čovečanstva.

O fenomenu Star Treka za „Vreme“ tokom godina pisali su mnogi. O njemu je, povodom 11. izdanja filma, pisao i Mladen Kalpić, koji je isticao svestranost i društveno-političke implikacije filma, koje su podjednako važne kao i tehnička dostignuća poput mobilnog telefona, koji se tada prvi put pojavljuje:

Televizijskih serijal „Zvezdanih staza“ od 79 epizoda koji je pod radnim naslovom „Kočijom do zvezda“ kreirao bivši pilot i policijski narednik Džin Rodenberi (1921–1991), kao alegorično apdejtovanu verziju Sviftovih Guliverovih putovanja, bio je prvi koji je na TV ekranu prikazao poljubac između belca i crnkinje – članova posade ovog broda iz XXIII veka – kapetana Džejmsa T. Kirka i poručnice Uhure.

Takođe je u vreme hladnog rata predviđao globalno otopljavanje sovjetsko–američkih odnosa kad je među odvažnu posadu uvrstio i ruskog člana – Čehova. U doba eskalacije rata u Vijetnamu na Enterprajzu se nalazio i vrlo cenjeni Azijat Sulu.

Naučni značaj

S obzirom na to da je Star Trek zamišljen kao naučna fantastika, značaj su davali i naučnici koji su učestvovali u serijalu. Među njima je i fizičar Stiven Hoking koji je u knjizi Kosmos u orahovoj ljusci, čiji je odlomak u „Vremenu“ objavljen 2002. godine, pisao:

Zaloga popularnosti Zvezdanih staza jeste bezbedno i lagodno viđenje budućnosti. I sâm sam pomalo poklonik ove TV serije, tako da nije bilo potrebno dugo me ubeđivati da sudelujem u jednoj epizodi u kojoj sam igrao poker s Njutnom, Ajnštajnom i komandantom Datom. Bio sam najbolji, ali, na nevolju, proglašena je uzbuna, tako da sam ostao bez dobitka.

Foto: AP

Hoking je pisao i o svetu koji se prikazuje u serijalu i poredio ga s tadašnjom naukom.

Viđenje budućnosti iz Zvezdanih staza – u okviru koga smo dostigli jedan razvijen, ali u osnovi statičan nivo – može se ostvariti u pogledu naše upućenosti u temeljne zakone koji upravljaju kosmosom. Možda postoji konačna teorija do koje ćemo doći u ne odveć dalekoj budućnosti. Ta konačna teorija, ako uistinu postoji, odrediće da li se može ostvariti san iz Zvezdanih staza o nadsvetlosnom pogonu.

Prema sadašnjem stanju stvari, moraćemo Galaksiju da istražujemo na spor i mukotrpan način, pomoću svemirskih brodova koji se kreću sporije od svetlosti, ali kako još ne raspolažemo potpunom objedinjenom teorijom, ne možemo ipak sasvim da isključimo nadsvetlosni pogon.

Kako je publika oblikovala franšizu

Tok serije otišao je u drugom smeru zbog zahteva publike:

Scenaristi NBC-jeve televizijske serije bili su svojevremeno zatečeni kada su 1966. redakciju počele da zasipaju hrpe pisama obožavalaca sa naznakom – „Za Spoka“. Publika se sama izborila da ovaj dugouhi lik bude jednako zastupljen kao i zemaljski kapetan iako to prvobitno uopšte nije bilo predviđeno. Nimoj je i privatno ostao zatočen u ovoj ulozi koje uz sve pokušaje bavljenja pevanjem, fotografijom i režijom (najuspešnije s hitom Tri muškarca i beba) nije mogao da se oslobodi, o čemu nam govore i naslovi njegove dve autobiografije: Ja nisam Spok iz 1977. i Ja jesam Spok iz 1995.

To su shvatili i producenti najnovijeg filma koji su odlučili da se Spok u tumačenju 78-godišnjeg Nimoja volšebno pojavi u ovom prikvel filmu putujući kroz vreme da obavesti mladog Tiberijusa Kirka o fantomskoj opasnosti koja ga vreba. Tako je Nimoj ostao u ulozi svemirskog Šerloka Holmsa više od četiri decenije.

Zašto je Star Trek zanimljiv 60 godina

Star Trek je fenomen koji traje nakon 60 godina. O tome kako fenomen nastavlja da živi pisao je Kalpić u pomenutom tekstu 2009. godine:

Zanimljivo je upravo stoga pojavljivanje ovog intergalaktičkog monaha danas kao jedne od najistrajnijih tekovina medijske kulture u proteklih pola stoleća, dok je, nasuprot njemu, panseksualna „bestidnica“ Ketrin Tremel, u tumačenju Šeron Stoun poklekla već posle drugog nastavka Niskih strasti, izgubivši pažnju publike čiji bi preegzaltirani promiskuitet trebalo da simboliše.

U doba info-estetike, kad svi sa svima komuniciramo preko interneta i mobilnih telefona kao sa komandnog mosta Enterprajza, čini se da smo svi mi više nego ikad postali Spokovi. Hiperlogični Vulkanac je postao adekvatna slika epohe koja prvo promišlja pa potom tek oseća jer su se u elektronskom lavirintu odlili svi bitni životni sokovi. Nadajmo se stoga da i ovaj pan koji je svoje žezlo strasti zamenio zlatnim ključem logike mora da ima negde svoju vilu Zvončicu što nam nagoveštavaju finalne reči iz šestog Star Trek filma: „Koji kurs da uzmemo, kapetane?“ „Druga zvezda zdesna pa pravo do jutra“, glasila je finalna komanda posadi Enterprajzovog kapetana – referenca na reči šiljatouhog Petra Pana.

Krug između imaginarnog nedođijskog i vulkanskog plana zatvoren je tako u našoj mašti vrlo spretno te, naravno, ne sumnjamo da će se i u novom filmu uz Spokovu nadzemaljsku pomoć kao i u Petru Panu sve srećno završiti. I živeće svi dugo i berićetno.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!