Šta se dešava sa Bitefom

Bitef festival je na kraju svoje istorijske godine – uskoro će se znati da li će preživeti ili neće.

Bitef ima izuzetnu važnost po kulturu Srbije: naš je najveći teatarski festival, jedan od najvažnijih u Evropi i renomiran u svetu. Država se, međutim, ponaša kao da kriza Bitefa ne vredi nikakve pažnje i gura ga ka gašenju. U očima javnosti, to je veliki skandal.

Odakle početi?

Od otvaranja prošlogodišnjeg 58. Bitef festivala 25. septembra, od  govora švajcarskog reditelja Mila Raua, direktora Bečkog festivala, u kome je rekao da je „Šolc pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju“. Ovdašnja vlast je u tome čula napad na Rio Tinto, osetila se ugroženom, mnogo se naljutila na Raua i na ceo Bitef, i krenula u osvetu.

Nikita Milivojević, novi Odbor

Prvi je kažnjen reditelj Nikita Milivojević, umetnički direktor 58. Bitefa – Skupština grada mu nije produžila mandat, jer on je pozvao Raua i njegovu predstavu „Antigona u Amazonu“. Odluka o tome doneta je polovinom marta ove godine, u vreme kad je program za naredni, 59. Bitef trebalo da bude već skoro oformljen.

Foto: Promo/Bitef

Tih dana imenovan je Odbor Bitefa, predsednik je glumac Svetozar Cvetković, i pomislilo se da će opet sve krenuti svojim tokom ka novom izdanju Bitefa. Međutim, nastala je pravnička kriza. Prema pravilima Bitefa, Skupština Grada treba da odredi umetničkog direktora. Skupština to nije radila, zato što je čekala donošenje Promene Pravila o gradskim manifestacijama kulture. Zato program Bitefa nije imao ko da selektira. Na primedbe Odbora i javnosti da vreme odmiče, Sekretarijat se nije obazirao.

„Sve se ovo dešava užasno kasno, jer Pravila nalažu da Odbor mora najkasnije 60 dana pre početka Bitefa da usvoji program, a mi još uvek nemamo ni umetničkog direktora“, kazao je tada Cvetković za „Vreme“ i naglasio:

„Ja razumem da nekim generacijama Bitef ne znači ovo što znači nama koji smo još iz Titovog vremena stasavali s njim, ali nama znači. Ne zaboravite da Bitef ima veliki ugled u celom svetu, i zato nikako ne bih hteo da se desi bilo šta što će to ugroziti. Uostalom, ja sam zato i prihvatio da budem na čelu njegovog Odbora“.

Bitef i Skupština grada

Bio je kraj marta, a Skupština grada nije potpisala ugovor sa Bitef teatrom, producentom festivala, i time je dovela u pitanje realizaciju celog programa.

Početkom aprila Sekretarijat za kulturu je predložio Odboru da preuzme ulogu selektora. Odbor je to odbio i predložio da se Nikiti Milivojeviću produži mandat. Sekretarijat je odbio, uz nagoveštaj nekog novog kandidata za umetničkog direktora Bitefa, koji će očas posla da pripremi ceo program.

„Nećemo pristati da nam se takva odluka  nametne. Odlučićemo sami, u skladu sa novim pravilima o gradskim manifestacijama kulture koja su najavljena. Uradićemo ono što je najbolje za Bitef“, rekao je tada Svetozar Cvetković „Vremenu“.

Lolić

Polovinom maja (tek) Skupština grada je donela onu Promenu Pravila o institucijama kulture. Promena je davala veću slobodu instituciju – recimo Odbor je mogao da bira umetničkog direktora a ne gradonačelnik kao do tad, što je omogućilo Cvetkoviću i Odboru da odmah nakon toga obnaroduju da će novi umetnički direktor biti evropski reditelj Miloš Lolić.

Foto: Promo/NP

„Završili smo sa njim sve dogovore, i čekala se samo ova sednica Gradske skupštine i njihova odluka o novim pravilima“, rekao je Cvetković „Vremenu“ i najavio da će Odbor Bitefa predložiti i novi termin festivala. „Umesto dosadašnjeg termina u septembru, tražićemo pomeranje na poslednjih deset dana novembra.“

Tako je, nakon tri meseca,  prevaziđena kriza, i konačno je moglo da se počne sa pripremama programa za novembarski, 59. Bitef . Krenulo se udarnički, Miloš Lolić je radio sa timom u kome su bili Borisav Matić i Ana Vujanović. Određen im je budžet od 20 miliona dinara, nikad manji u istoriji Bitefa.

Lolić i Odbor

A onda je nastala nova kriza.

Na sastanku 29. septembra Miloš Lolić i njegov tim predložili su Odboru svoj program 59. Bitefa. Na spisku predstava bila je i „Proces Peliko“ Mila Raua koja govori o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju protiv Francuskinje Žizel Peliko, koju je muž decenijama drogirao i zajedno sa svojim prijateljima silovao.

Od četiri prisutna člana Odbora (peti, dramaturg Đorđe Kosić se ranije povukao zbog ličnih razloga), samo je Svetozar Cvetković glasao za predloženi program. Novinarka Borka Golubović Trebješanin, producent Srđan Obrenović i izaslanica Sekretarijata za kulturu Ana Veljković  bili su protiv. Njihovi argumenti se nisu odnosili na kvalitet predstave, o njoj nisu ni govorili, već na Raua, odnosno da je on nepoželjan u Srbiji.

Ostavke

Umetnički tim je ovakvu odluku Odbora shvatio kao cenzuru, zbog čega su  Miloš Lolić i Borisav Matić podneli ostavke, a Ana Veljković je otišla iz Umetničke direkcije još u septembru.

Zatim su ostavke podnela i dva člana Odbora: Svetozar Cvetković, a zatim i Borka Golubović Trebješanin.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

U tom trenutku Bitef je bio festival bez Umetničke direkcije i sa dva člana Odbora.

Kad su prošle nedelje Lolić i Matić javnosti uputili saopštenje o razmiricama sa Odborom, javnost je burno reagovala. Ocenjeno je da takva odluka članova Odbora nije etična i predlagano je da ove godine Bitef ne treba održati i sačekati neka slobodnija vremena.

Novi pokušaji

Pa ipak, i dalje se pokušava da Bitefa bude krajem novembra.

„Mi radimo na tome da Bitef postoji i vrlo brzo ćemo objaviti kako izgleda repertoar Bitefa. Može nešto da ga sruši, ali ja ne verujem“, rekao je prošle nedelje Cvetković „Vremenu“.

Naime, Odbor postoji u celosti zato što nije razrešen  i do tada će i dalje raditi svoj posao – pripremati ovogodišnji Bitef.

Kad su odmah nakon ove Cvetkovićeve najave Lolić i Matić javnosti uputili saopštenje o razmiricama sa Odborom, reakcije javnosti su bile burne. Ocenjeno je da takva odluka članova Odbora nije etična i predlagano je da ove godine Bitef ne treba održati i sačekati neka slobodnija vremena.

Trenutni zaključak „slučaja Bitef“ je da nade ima.

U razgovoru sa Cvetkovićem podstaknutom saopštenjem Lolića i Matića, koji smo objavili 24. oktobra, piše sledeće:

„Uz dobru nameru  sa direkcijom Bitefa i Odborom dogovorio sam se  da kao centralni događaj festivala pozovemo predstavu  Bros Romea Kastelučija, koja je bila u Miloševoj selekciji, te da radimo na održavanju festivala. Za to je ugovorom o sporazumnom raskidu postignuta saglasnost da festival može iskoristiti jedan naslov iz programa koji je definisao Lolić. Uz ogorčenje što je ishodom glasanja Odbora nad njegovom selekcijom sprovedena cenzura nad odabirom jednog autora, obostrano smo imali želju da festival ostane u životu i bude sačuvan, pa možda prema Miloševoj sugestiji, čak sa jednim ili dva naslova.

Moj kontakt tim povodom sa Lolićem je sa obostranom dobrom namerom, i ako on oficijelno više nije deo tog programa.

Ja sam pred Odbor ipak izašao sa više predloga za koje se nadam da će biti moguće realizovati.“

Čekamo razrešenje.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!