Snimanje inostranih filmova u Srbiji je na pauzi

Srbija je poslednjih desetak godina, više ili manje uspešno, u fokus mnogih svetskih filmskih produkcija. Podsetimo da je Tara u filmu Šuma sa zvezdom Igre prestola Natali Dormer u glavnoj ulozi, glumila obronke planine Fudži, Stara Planina je u velikom bolivudskom ostvarenju Uri igrala Kašmir, dok se Beograd često transformiše u različite evropske prestonice, već po želji produkcija.

Sudeći po najavljenim projektima, reklo bi se da će 2024. biti jedna od onih manje uspešnih. Razlozi su globalni, od štrajka u Holivudu, do predsedničkh izbora u SAD i ratova u svetu.

Projekti ove godine

Izgleda da je od početka ove godine u Srbiji snimljeno 40 projekata, od kojih su samo tri filmska – pouzdane i ažurne podatke je nemoguće naći.

Snimljena je nova sezona poznate britansko-irske serije Miss Scarlet and the Duke, i film Heds of State, akciona komedija u režiji Ilje Najšulera. Mediji su proletos potanko opisivali kako teče snimanje priče o detektivki Skarlet i citirali zadovoljstvo producenata i aktera Kejt Filips i Stjuarta Martina, i vrlo revnosno pratili kretanja zvezda britanskog filma koji je sniman ovog maja, glumaca Idrisa Elbu i  Džona Sina. Prošlog meseca objavljivane su informacije o snimanju nastavka američke fantastično-avanturističke televizijske serije Bibliotekari pod nazivom Bibliotekari: Novo poglavlje, uglavnom u okviru servisnih informacija a povodom zatvaranja ulica zbog snimanja.

Industrija je stala

Iza prva dva projekta stoji kompanija „Work in progress“ koju vodi Anđelka Vlaisavljević.

Gospođa Vlaisavljević je u Los Anđelesu i za „Vreme“ kratko kaže:

„Sve što mogu da vam kažem je da je naša industrija stala. Svi se nadamo da će se pokrenuti, ali nikada kao pre 2023.“

Kompanija „Balcanic media“ koja sa naša strane učestvuje u produkciji nove sezone Bibliotekara, nije se odazivala na naše pozive.

Tanja Mitić iz Srpske filmske asocijacije kaže za „Vreme“ da ne može da govori o projektima koji su snimani ove godine, zato što nemaju zvanično odobrenje. „Te informacije najčešće dele strane produkcije, onda kada njihove PR službe procene da te informacije treba da se podele.“

Podsticaji države

„Tačno je da ove godine ima manje stranih projekata koji se snimaju u Srbiji, ali se i dalje snimaju i serije i filmovi i reklame, i strane produkcije vole da snimaju u našoj zemlji“, kaže Tanja Mitić i navodi da oni „u našu zemlju dolaze zbog usluge koju ovde dobijaju, dobrih članova ekipa, još uvek korektnih cena, zanimljivih lokacija, pozitivnih iskustava koje imaju od prethodnih snimanja i dobre saradnje sa domaćim servisnim produkcijama.“

„Značajno im je i da je celokupan proces postprodukcije projekta moguće obaviti u našoj zemlji. Takođe, veliku ulogu igraju podsticaji koje država dodeljuje za snimanje u iznosu od 25%, odnosno 30% za projekte čiji je ukupan budžet pet miliona evra i više.“

Navodi da analiza ekonomskih efekata podsticaja za 2022. i 2023 pokazuje da je „dugoročni pozitivni rast bio prekinut uticajem pandemije, ali je sektor pokazao svoju otpornost promenama i sposobnost prilagođavanja novim tržišnim situacijama u relativnom kratkom vremenskom periodu“, kao i da ključni pokazatelji ukazuju da je „nominalni kumulativni rast BDV-a filmske industrije u periodu od 2018-2022. godine bio visok i iznosi  197%, što govori u prilog dinamičnog razvoja ovog sektora.“

Promocija države

Snimanje stranih projekata u Srbiji, naglašava Tanja Mitić,  doprinosi promociji i „građenju imidža naše zemlje kao izvodljive i atraktivne destinacije, ne samo među filmskim radnicima već i kada je u pitanju filmski turizam, tj buđenje interesovanja gledalaca za našu zemlju kao destinaciju i lokaciju snimanja različitih projekata.“

Istovremeno, „dolazak stranih filmskih ekipa u Srbiju je značajan i za hotelsku industriju pa tako hoteli u Beogradu u proseku beleže oko 10.000 noćenja članova ekipa godišnje.“

Tanja Mitić zaključuje da „iako je doprinos BDV filmske industrije ostvarenom BDP zemlje ispod 1%, ukoliko se sistem funkcionisanja filmskog sektora ustali, uz odgovarajuće dalje sistemske podrške države kroz davanje podsticaja, realno je očekivati dalji rast doprinosa BDP.“