Sudeći po najavljenim snimanjima inostranih filmskih produkcija u Srbiji, reklo bi se da će 2024. biti manje profitabilna godina. Razlozi su globalne prirode
Srbija je poslednjih desetak godina, više ili manje uspešno, u fokus mnogih svetskih filmskih produkcija. Podsetimo da je Tara u filmu Šuma sa zvezdom Igre prestola Natali Dormer u glavnoj ulozi, glumila obronke planine Fudži, Stara Planina je u velikom bolivudskom ostvarenju Uri igrala Kašmir, dok se Beograd često transformiše u različite evropske prestonice, već po želji produkcija.
Sudeći po najavljenim projektima, reklo bi se da će 2024. biti jedna od onih manje uspešnih. Razlozi su globalni, od štrajka u Holivudu, do predsedničkh izbora u SAD i ratova u svetu.
Projekti ove godine
Izgleda da je od početka ove godine u Srbiji snimljeno 40 projekata, od kojih su samo tri filmska – pouzdane i ažurne podatke je nemoguće naći.
Snimljena je nova sezona poznate britansko-irske serije Miss Scarlet and the Duke, i film Heds of State, akciona komedija u režiji Ilje Najšulera. Mediji su proletos potanko opisivali kako teče snimanje priče o detektivki Skarlet i citirali zadovoljstvo producenata i aktera Kejt Filips i Stjuarta Martina, i vrlo revnosno pratili kretanja zvezda britanskog filma koji je sniman ovog maja, glumaca Idrisa Elbu i Džona Sina. Prošlog meseca objavljivane su informacije o snimanju nastavka američke fantastično-avanturističke televizijske serije Bibliotekari pod nazivom Bibliotekari: Novo poglavlje, uglavnom u okviru servisnih informacija a povodom zatvaranja ulica zbog snimanja.
Industrija je stala
Iza prva dva projekta stoji kompanija „Work in progress“ koju vodi Anđelka Vlaisavljević.
Gospođa Vlaisavljević je u Los Anđelesu i za „Vreme“ kratko kaže:
„Sve što mogu da vam kažem je da je naša industrija stala. Svi se nadamo da će se pokrenuti, ali nikada kao pre 2023.“
Kompanija „Balcanic media“ koja sa naša strane učestvuje u produkciji nove sezone Bibliotekara, nije se odazivala na naše pozive.
Tanja Mitić iz Srpske filmske asocijacije kaže za „Vreme“ da ne može da govori o projektima koji su snimani ove godine, zato što nemaju zvanično odobrenje. „Te informacije najčešće dele strane produkcije, onda kada njihove PR službe procene da te informacije treba da se podele.“
Podsticaji države
„Tačno je da ove godine ima manje stranih projekata koji se snimaju u Srbiji, ali se i dalje snimaju i serije i filmovi i reklame, i strane produkcije vole da snimaju u našoj zemlji“, kaže Tanja Mitić i navodi da oni „u našu zemlju dolaze zbog usluge koju ovde dobijaju, dobrih članova ekipa, još uvek korektnih cena, zanimljivih lokacija, pozitivnih iskustava koje imaju od prethodnih snimanja i dobre saradnje sa domaćim servisnim produkcijama.“
„Značajno im je i da je celokupan proces postprodukcije projekta moguće obaviti u našoj zemlji. Takođe, veliku ulogu igraju podsticaji koje država dodeljuje za snimanje u iznosu od 25%, odnosno 30% za projekte čiji je ukupan budžet pet miliona evra i više.“
Navodi da analiza ekonomskih efekata podsticaja za 2022. i 2023 pokazuje da je „dugoročni pozitivni rast bio prekinut uticajem pandemije, ali je sektor pokazao svoju otpornost promenama i sposobnost prilagođavanja novim tržišnim situacijama u relativnom kratkom vremenskom periodu“, kao i da ključni pokazatelji ukazuju da je „nominalni kumulativni rast BDV-a filmske industrije u periodu od 2018-2022. godine bio visok i iznosi 197%, što govori u prilog dinamičnog razvoja ovog sektora.“
Promocija države
Snimanje stranih projekata u Srbiji, naglašava Tanja Mitić, doprinosi promociji i „građenju imidža naše zemlje kao izvodljive i atraktivne destinacije, ne samo među filmskim radnicima već i kada je u pitanju filmski turizam, tj buđenje interesovanja gledalaca za našu zemlju kao destinaciju i lokaciju snimanja različitih projekata.“
Istovremeno, „dolazak stranih filmskih ekipa u Srbiju je značajan i za hotelsku industriju pa tako hoteli u Beogradu u proseku beleže oko 10.000 noćenja članova ekipa godišnje.“
Tanja Mitić zaključuje da „iako je doprinos BDV filmske industrije ostvarenom BDP zemlje ispod 1%, ukoliko se sistem funkcionisanja filmskog sektora ustali, uz odgovarajuće dalje sistemske podrške države kroz davanje podsticaja, realno je očekivati dalji rast doprinosa BDP.“
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
