Peti GRRR!
Po peti put u okviru festivala autorskog stripa GRRR!, na nekoliko lokacija u gradu, Pančevo će od 29. aprila do 9. maja biti domaćin okupljanja strip autora, izdavača i teoretičara. Pored glavnog programa (koji uključuje izložbe, razgovore, projekcije, koncerte), vezanog za galerijske prostore Centra za kulturu Pančevo (među kojima je i Galerija savremene umetnosti), festival ima i prateći program, koji će se odvijati u nekoliko gradskih prostora – od kluba Arhiv i Studija 21 do poslastičarnice Popović. Među ovogodišnjim izložbama je i pregled savremene strip scene u Srbiji. Među gostima festivala je Chuck Sperry, predstavnik dizajnerskog tima Firehouse iz San Franciska, koji se ubraja među nejznačajnije kreatore rok plakata na svetskoj sceni. Iz Lisabona dolazi Rita Braga, muzičarka i strip crtačica, koja će održati koncert i izložiti ne samo svoje, već i radove svog dede (Ruy Braga) i pradede (Antonio Braga), čiji će radovi prvi put biti izneti iz privatne arhive! Izložbu posvećenu naslovnim stranama strip izdanja u Italiji šezdesetih godina priređuje Andrea Plazzi, strip kritičar, urednik i teoretičar. Takođe zanimljiva izložba posvećena je odjecima na produkciju Walta Disneya u istočnoevropskim zemljama do vremena hladnog rata. Priređivač ekskluzivno za ovu priliku nastale izložbe je Dider Ghez, istoričar i teoretičar popularne kulture iz Pariza. Specijalitet festivala je i izložba originalnih tabli stripa Dikan, koji od 1969. godine crta Lazar Sredanović. U okviru razgovora o savremenom strip izdavaštvu u Evropi učestvuju gosti iz Mađarske, Italije, Grčke, Velike Britanije, Slovenije i Austrije. Ovogodišnje izdanje GRRR! festivala biće obogaćeno i nekolicinom jedinstvenih izložbi kao što su „Kućna produkcija časopisa u Srbiji“, u okviru koje će biti prikazani fanzini i unikatna kućna izdanja, od godine 1926. do danas, kao i izložba posvećena delima inspirisanim junacima Walta Disneya u Srbiji (uglavnom anonimnih autora), uključujući i raritetne „kuvarice“ iz tridesetih godina, na kojima se pojavljuju Miki i Mini Maus.
Foto–rimejk Snežane Ristić
U beogradskoj galeriji Žad Muzeja primenjene umetnosti, u utorak veče otvorena je izložba fotografija „Kuća Zloković – foto remake Snežane Ristić“. Reč je o fotografijama „prve moderne kuće u Beogradu“, kuće arhitekte Milana Zlokovića, izgrađene 1927/28. godine u tadašnjoj Prestolonaslednikovoj ulici, a današnjoj Internacionalnih brigada, na Neimaru. Sačuvano je nekoliko fotografija ove kuće iz 1929, koje su pripisane samom Milanu Zlokoviću, koji je kuću projektovao i izgradio za sebe, na kojima se ta kuća vidi sa donje strane – iz ulice Janka Veselinovića na koju izlazi spuštajući se niz relativno strmu i kratku padinu, dve-tri su snimljene na terasi, a neke nam pokazuju enterijer iz onog vremena. Vide se i ljudi: Milan Zloković, gđa Zloković, mali sin Đorđe… Oktobra 2004, Snežana Ristić je fotografisala ovu kuću 75 godina posle Zlokovića. U njoj danas živi sin Milana Zlokovića, Đorđe – redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i profesor Beogradskog univerziteta u penziji – sa suprugom.
Danas ova kuća izgleda „drugačije, ali isto“, okružena izdancima specifičnog beogradskog urbanizma, drvećem i drugim rastinjem. Vremenom, raznorazni sociokulturni, istorijski, politički i ekonomski uslovi nataložili su tragove na Zlokovićevom zdanju. Kako je rečeno o ovim fotografijama: „Kontekst – taj izazov svakom arhitekti – i te kako ume da uzvrati udarac. No nije li svako mjesto naših gradova poprište zločina? Nije li svaki prolaznik počinitelj? Nije li na fotografu da na svojim slikama otkriva krivnju i obilježi krivca? Uporedo, dva fotografska pogleda razdvojena prosečnim ljudskim vekom otvaraju i zatvaraju puteve. Da li se u izgledu kuće sa Zlokovićevih fotografija naslućuje kako će ona stariti? I da li se iz današnjih čita njena prošlost? Kako god, između ta dva ni bliska ni daleka trenutka, stoji čovek. Svi mi.“
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
