Večeras počinje takmičarski program Sarajevskog filmskog festivala, najvećeg i najvažnijeg u regionu. Na njemu će biti svetske premijere igranih filmova „Među bogovima“ Vuka Ršumovića, „Majka Mara“ Mirjane Karanović i studentskog filma „Miris sveže farbe“, a videće se i serije „Sablja“ i „Nobelovac“
„Srećan rođendan svima nama, jer je ovo naš festival. Nadam se da ćete uživati u filmu koji smo snimili prošle godine. I ako budete uživali onoliko koliko i mi dok smo ga snimali, uživaćete mnogo!“, rekao je sinoć Danis Tanović, reditelj filma Nakon ljeta kojim je otvoren jubilarni, 30. Sarajevo film festival.
Za nagradu „Srce Sarajeva“, do 23. avgusta takmičiće se 53 filma. Tri će biti prikazana van konkurencije, a na programu su i 134 regionalna ostvarenja što govori da je Sarajevo film festival (SFF) najvažnija platforma za sve one koji se u ovoj regiji bave filmom.
Večeras počinje takmičarski program sa slovenačkim ostvarenjem Obiteljska terapija, potom s Berlinskog festivala stiže Velika sedmica, regionalnu premijeru imaće grčki Arkadija, Sveti elektricitet opet regionalnu posle Lokarna, Selo pokraj raja bio je u Kanu, kao i film iz Ukrajine Redakcija, pa slede Tri kilometra.
Svetsku premijeru imaće filmovi iz Srbije Među bogovima Vuka Ršumovića, i drugo rediteljsko ostvarenje Mirjane Karanović, u kom igra i glavnu ulogu Majka Mara.
U konkurenciji za kratki film je 12 regionalnih ostvarenja, sa tri svetske i dve međunarodne premijere. U Dokumentarnom programu takmiči se 19 filmova s osam svetskih premijera, a u Studentskom filmu – 15, među kojima će svetsku premijeru imati i film rediteljke i scenaristkinje Nađe Petrovič Miris sveže farbe.
Predsednik žirija je Pol Šreder, reditelj i scenarista, a članovi su Sebastijan Kavaca, glumac, Una Gunjak, rediteljka, scenaristkinja i montažerka, Juho Kuosmanen, reditelj i scenarista i Noomi Rapace, glumica i producentkinja.
Ovdašnjoj javnosti je posebno zanimljiv program „Pretpremijera serija“ u kome će, među sedam serija s područja bivše Jugoslavije, biti i Sablja Vladimira Tagića i Gorana Stankovića o događajima u Srbiji iz 2003. godine, kada je ubijen srpski premijer Zoran Đinđić.
Iz Srbije, u ovom programu će biti i serija Nobelovac Tihomira Stanića, Vladimira Roganovića i Ivana Velisavljevića u režiji Tihomira Stanića i Borisa Simovića, o nekoliko meseci Ive Andrića od trenutka kad je saznao da je dobio Nobelovu nagradu.
Sarajevo film festival je počeo, sme se reći, iz ratnog bioskopa napravljenog u Akademiji scenskih umjetnosti u koji se ulazilo kroz rupu u zidu, i za koji je čuo Marko Miler jedan od organizatora Švajcarskog filmskog festivala Lokarno, doneo im filmove celokupnog programa, i podstakao ih da i sami naprave festival.
Nekoliko reditelja je ponudilo filmove za prvo izdanje festivala, 1995 godine, među njima i Milčo Mančevski. On je doputovao iz Njujorka i doneo traku svog filma Pre kiše koji je u tom momentu imao tridesetak nagrada pa i „Zlatnog lava“ u Veneciji.
Izvor: Nova.rs, BBC
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Na spisku knjiga upravo završenog otkupa koji je sprovela Biblioteka grada Beograda putem javnih nabavki, našli su se naslovi samo šest izdavača. Zašto i po kom kriterijumu - nema ko da odgovori
Sto godina od rođenja Lazara Vozarevića, Galerija u Sremskoj Mitrovici koja nosi ime ovog velikog slikara, obeležava zajedničkim izložbama sa galerijama u Zrenjaninu, Beogradu u Novom Sadu
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
