Večeras počinje takmičarski program Sarajevskog filmskog festivala, najvećeg i najvažnijeg u regionu. Na njemu će biti svetske premijere igranih filmova „Među bogovima“ Vuka Ršumovića, „Majka Mara“ Mirjane Karanović i studentskog filma „Miris sveže farbe“, a videće se i serije „Sablja“ i „Nobelovac“
„Srećan rođendan svima nama, jer je ovo naš festival. Nadam se da ćete uživati u filmu koji smo snimili prošle godine. I ako budete uživali onoliko koliko i mi dok smo ga snimali, uživaćete mnogo!“, rekao je sinoć Danis Tanović, reditelj filma Nakon ljeta kojim je otvoren jubilarni, 30. Sarajevo film festival.
Za nagradu „Srce Sarajeva“, do 23. avgusta takmičiće se 53 filma. Tri će biti prikazana van konkurencije, a na programu su i 134 regionalna ostvarenja što govori da je Sarajevo film festival (SFF) najvažnija platforma za sve one koji se u ovoj regiji bave filmom.
Foto: Promo/Obala art CentarEkipa filma „Nakon ljeta“
Večeras počinje takmičarski program sa slovenačkim ostvarenjem Obiteljska terapija, potom s Berlinskog festivala stiže Velika sedmica, regionalnu premijeru imaće grčki Arkadija,Sveti elektricitet opet regionalnu posle Lokarna, Selo pokraj raja bio je u Kanu, kao i film iz Ukrajine Redakcija, pa slede Tri kilometra.
Svetsku premijeru imaće filmovi iz Srbije Među bogovima Vuka Ršumovića, i drugo rediteljsko ostvarenje Mirjane Karanović, u kom igra i glavnu ulogu Majka Mara.
U konkurenciji za kratki film je 12 regionalnih ostvarenja, sa tri svetske i dve međunarodne premijere. U Dokumentarnom programu takmiči se 19 filmova s osam svetskih premijera, a u Studentskom filmu – 15, među kojima će svetsku premijeru imati i film rediteljke i scenaristkinje Nađe Petrovič Miris sveže farbe.
Predsednik žirija je Pol Šreder, reditelj i scenarista, a članovi su Sebastijan Kavaca, glumac, Una Gunjak, rediteljka, scenaristkinja i montažerka, Juho Kuosmanen, reditelj i scenarista i Noomi Rapace, glumica i producentkinja.
Ovdašnjoj javnosti je posebno zanimljiv program „Pretpremijera serija“ u kome će, među sedam serija s područja bivše Jugoslavije, biti i Sablja Vladimira Tagića i Gorana Stankovića o događajima u Srbiji iz 2003. godine, kada je ubijen srpski premijer Zoran Đinđić.
Iz Srbije, u ovom programu će biti i serija Nobelovac Tihomira Stanića, Vladimira Roganovića i Ivana Velisavljevića u režiji Tihomira Stanića i Borisa Simovića, o nekoliko meseci Ive Andrića od trenutka kad je saznao da je dobio Nobelovu nagradu.
Sarajevo film festival je počeo, sme se reći, iz ratnog bioskopa napravljenog u Akademiji scenskih umjetnosti u koji se ulazilo kroz rupu u zidu, i za koji je čuo Marko Miler jedan od organizatora Švajcarskog filmskog festivala Lokarno, doneo im filmove celokupnog programa, i podstakao ih da i sami naprave festival.
Nekoliko reditelja je ponudilo filmove za prvo izdanje festivala, 1995 godine, među njima i Milčo Mančevski. On je doputovao iz Njujorka i doneo traku svog filma Pre kiše koji je u tom momentu imao tridesetak nagrada pa i „Zlatnog lava“ u Veneciji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
