Protest iz pozorišne sale nastavljamo na ulicama Novog Sada vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, kaže za "Vreme" glumica Sanja Ristić Krajnov
Upravo je dobila nagradu za najbolju žensku ulogu na pozorišnom festivalu Novi Tvrđava teatar. Glumi Ksantipu u predstavi „Ućutkivanje Sokrata“ u režiji Nebojše Bradića, produkciji Bitef teatra u Beogradu, predstavu koja je otvorila ovaj festival u Čortanovcima i po kojoj je i njegovo ovogodišnje izdanje nazvano – „Ne ućutkujte Sokrata“.
Sanja Ristić Krajnov je glumica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i profesorka glume na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Pomenuta predstava je o traganju za istinom. Ne može da veruje da je prošlo deset meseci od tragedije u Novom Sadu, a da se istina još uvek krije.
Građani su se ujeinili
„Novi Sad je pogodila nezapamćena tragedija. Posle tog dana grad više nije bio isti. Građani su se ujedinili u želji – da se istina sazna i da krivci odgovaraju“, kaže za portal „Vremena“.
„Svi se sećamo tog dana. Svako od nas tačno zna gde je bio u trenutku kada se nesreća dogodila. Ja sam bila u učionici, na Akademiji, sa svojim studentima, imali smo čas. Vrlo brzo posle toga, ti isti studenti pokazali su hrabrost – nisu pristali da ćute, nisu pristali da zlo prođe neprimećeno. Zbog toga su ih tukli, lomili vilice, hapsili, pretili… i dalje to rade.“
Izuzetno joj je žao što je bila sprečena da bude u Novom Sadu tokom protesta u subotu.
Smatra da je Univerzitet napadnut zato što je „mesto slobodne misli, dijaloga, preispitivanja, zato je to opasno mesto za vlast! Zato hoće da ga unize i unište. Potrebno im je jednoumlje, a ne misleći čovek“ .
Na prvoj predstavi nakon nesreće, priča Sanja Ristić Krajnov, „pročitali smo imena žrtava na sceni. Taj gest posle se pretvorio u krvave ruke, transparente, podršku studentima i podizanje indeksa koje je dobijalo veće aplauze od same predstave. Mnogi koji su pokazali da stoje uz studentsku ideju su kažnjeni. Počele su odmazde u vidu otkaza, ukidanja sredstava, različitih pritisaka i protivzakonitih radnji koje su njima svojstvene“.
Mreža otpora
„Ti momenti na samom kraju naših igranja, dodatno nas spajaju sa publikom. Tada svi zajedno, kao građani, kao Novosađani, imamo zajednički protest, u pozorišnoj sali. Protest dalje nastavljamo na ulicama našeg grada, opet svi zajedno vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, koji su uticali na preobražaj iz pasivnosti u spremnost na delovanje“, kaže Sanja Krajnov.
Po njoj, „protesti su stvorili mrežu otpora, ali i mostove između građana. Doprineli su prevazilaženju generacijskih, ekonomskih, socijalnih i ideoloških razlika.
„Upravo u tom zajedništvu leži istrajnost u odbrani Novog Sada, gde više ne upiremo prstom u ono šta nas deli, već zajedno šetamo, zviždimo, skačemo, protestujemo, ali i zajedno stojimo 16 minuta, u tišini“, kaže Sanja Ristić Krajnov.
Živimo u periodu institucionalizovanog ćutanja, gde se pravila i uredbe ne donose da bi uredili rad, već da bi stvorili zvanični jezik tišine. Najnoviji primer je Narodno pozorište u Beogradu
Narodno pozorište ima nov Pravilnik o radnoj disciplini koji se od prethodnog razlikuje samo po članu kojim se definiše kazna zbog javnog izražavanja političke opredeljenosti. Kazna je otkaz
Jelena Gvozdenac Martinov direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu, odlučila je da likovnim umetnicima oduzme prostor Galerije. Bez objašnjenja. I to u vreme dok je Zrenjanin prestonica kulture
“Samo u završnoj fazi ‘trke za Trst’, od 1. ožujka 1945. do završetka operacija, Jugoslaveni su imali oko 2000 mrtvih i ranjenih. Impresivna je i količina naoružanja: 366 topova, 622 minobacača, 80 tenkova, haubica i oklopnih vozila, te 4184 mitraljeza i puškomitraljeza. Četvrtom armijom zapovijedao je general Peko Dapčević, a među vojnicima su bili i oni koji će kasnije ostvariti važne karijere, poput Milke Planinc i Većeslava Holjevca”
Upravo stoga što je bio, ili se znao nametnuti, kao odjek zajedničke ideologije (kako u “karađorđevićevskoj”, tako i u Titovoj Jugoslaviji), Andriću je bilo “dozvoljeno” odabrati kome i kako pripada. Jednostavno je bio osoba takva kova i stoga mu je kao “zajedničkom jugoslavenskom duhovnom blagu” uspje(va)lo biti “i njihov i naš”, što Desnici, također klasiku hrvatske i srpske, dakle jugoslavenske, ali nedvojbeno i svjetske književnosti, nije bilo dozvoljeno
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
