Sanja Ristić Krajnov: Univerzitet je opasno mesto za vlast

Upravo je dobila nagradu za najbolju žensku ulogu na pozorišnom festivalu Novi Tvrđava teatar. Glumi Ksantipu u predstavi „Ućutkivanje Sokrata“ u režiji Nebojše Bradića, produkciji Bitef teatra u Beogradu, predstavu koja je otvorila ovaj festival u Čortanovcima i po kojoj je i  njegovo ovogodišnje izdanje nazvano – „Ne ućutkujte Sokrata“.

Sanja Ristić Krajnov je glumica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i profesorka glume na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Pomenuta predstava je o traganju za istinom. Ne može da veruje da je prošlo deset meseci od tragedije u Novom Sadu, a da se istina još uvek krije.

Građani su se ujeinili

„Novi Sad je pogodila nezapamćena tragedija. Posle tog dana grad više nije bio isti. Građani su se ujedinili u želji – da se istina sazna i da krivci odgovaraju“, kaže za portal „Vremena“.

„Svi se sećamo tog dana. Svako od nas tačno zna gde je bio u trenutku kada se nesreća dogodila. Ja sam bila u učionici, na Akademiji, sa svojim studentima, imali smo čas. Vrlo brzo posle toga, ti isti studenti pokazali su hrabrost – nisu pristali da ćute, nisu pristali da zlo prođe neprimećeno. Zbog toga su ih tukli, lomili vilice, hapsili, pretili… i dalje to rade.“

Izuzetno joj je žao što je bila sprečena da bude u Novom Sadu tokom protesta u subotu.

Smatra da je  Univerzitet napadnut  zato što je „mesto slobodne misli, dijaloga, preispitivanja, zato je to opasno mesto za vlast! Zato hoće da ga unize i unište. Potrebno im je jednoumlje, a ne misleći čovek“ .

Foto: Bitef teatar

Na prvoj predstavi nakon  nesreće, priča Sanja Ristić Krajnov, „pročitali smo imena žrtava na sceni. Taj gest posle se pretvorio u krvave ruke, transparente, podršku studentima i podizanje indeksa koje je dobijalo veće aplauze od same predstave. Mnogi koji su pokazali da stoje uz studentsku ideju su kažnjeni. Počele su odmazde u vidu otkaza, ukidanja sredstava, različitih pritisaka i protivzakonitih radnji koje su njima svojstvene“.

Mreža otpora

„Ti momenti na samom kraju naših igranja, dodatno nas spajaju  sa publikom. Tada svi zajedno, kao građani, kao Novosađani, imamo zajednički protest, u pozorišnoj sali. Protest dalje nastavljamo na ulicama našeg grada, opet svi zajedno vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, koji su uticali na preobražaj iz pasivnosti u spremnost na delovanje“, kaže Sanja Krajnov.

Po njoj, „protesti su stvorili mrežu otpora, ali i mostove između građana. Doprineli su prevazilaženju generacijskih, ekonomskih, socijalnih i ideoloških razlika.

„Upravo u tom zajedništvu leži istrajnost u odbrani Novog Sada, gde više ne upiremo prstom u ono šta nas deli, već zajedno šetamo, zviždimo, skačemo, protestujemo, ali i zajedno stojimo 16 minuta, u tišini“, kaže Sanja Ristić Krajnov.