Foto: FCSMaja Miloš, autorka filma „Klip“, jednog od najznačajnijjih srpskih filmskih debija ovog veka, čekala je na drugi film 14 godina. Jer, to je uobičajena pojava u Srbiji
Konačno, nakon četrnaest godina čekanja, pred publiku stiže novi dugometražni film Maje Miloš „Pukotina u ledu“. Festivalski život počinje svetskom premijerom u Sarajevu 18. avgusta , a potom će 24. avgusta biti prikazan i u Herceg Novom.
Ova vest, naravno, raduje. Pre svega zato što se vraća autorka jednog od najznačajnijih i najprovokativnijih srpskih filmskih debija ovog veka.
Međutim, što njen povratak, hteo-ne hteo, otvara jedno mnogo neprijatnije pitanje: zašto smo na novi film Maje Miloš čekali četrnaest godina? I ovo nije pitanje za Maju Miloš, ili, preciznije, ne samo za nju. Njena filmografija je samo posebno upečatljiv primer problema sa kojim se suočava srpska kinematografija, a to je hronični nedostatak kontinuiteta.
„Klip“
Podsetimo se… Debitantski dugometražni film Maje Miloš, „Klip“, osvojio je 2012. nagradu „Tigar“ u Roterdamu. Bio je to ogroman međunarodni uspeh. U nekoj drugoj, organizovanijoj kinematografiji, takav uspeh bio bi konkretan podsticaj autorki da odmah počne pripreme za novi film.
Ne znači to da nagrada automatski garantuje finansiranje sledećeg projekta, niti da uspeh prvog filma sam po sebi daje pravo na državni novac. Ali, ozbiljna kinematografija mora da ima mehanizme koji uspešnim autorima omogućavaju da nastave da rade, da razvijaju projekte, pokušavaju, rizikuju i grade opus.
U Srbiji to, očigledno, ne ide baš tako. Uspeh ne otvara vrata. A posebno ih ne otvara svetski uspeh.
I drugi primeri o istom
Maja Miloš, međutim, nije usamljena. Nije izuzetak. Između prvog i drugog filma Nikole Ležaića, „Tilva Roš“ iz 2010. i „Kako je ovde tako zeleno?“ iz 2025, prošla je decenija i po.
Mladen Đorđević je 2009. premijerno prikazao „Život i smrt porno bande“, da bi „Radnička klasa ide u pakao“ pred publiku stigla tek 2023. godine. (Istina, Đorđević je u međuvremenu radio i druge filmske forme i projekte, ali između ova dva dugometražna igrana ostvarenja proteklo je četrnaest godina.)
Mina Đukić je 2014. debitovala filmom „Neposlušni“, koji je premijerno prikazan na Sandensu – od tada čekamo njen sledeći dugometražni igrani film. Milica Tomović je 2021. debitovala „Keltima“, filmom koji je premijerno prikazan u Berlinu i imao veoma zapažen festivalski život. Njen drugi dugometražni igrani film još nije ni na vidiku, iako je prošlo pet godina.
A kako to rade u svetu
U svetu je drugačije. Možda je najbolje da pogledamo šta se dogodilo sa nekim drugim autorima koji su, poput Maje Miloš, početkom prethodne decenije započinjali svoje karijere na međunarodnoj festivalskoj sceni. Roterdam 2012. je u tom smislu gotovo idealan primer.
Iste godine kada je „Klip“ osvojio „Tigra“, u Roterdamu su bili i autori koji će u narednim godinama napraviti velike međunarodne karijere, kao što su Ruben Estlund i Endru Hej.
Estlund je nakon toga snimio „Turistu“, „Kvadrat“ i „Trougao tuge“, a poslednja dva filma donela su mu po „Zlatnu palmu“ u Kanu.
Endru Hej je posle „Vikenda“ snimio, između ostalog, „45 godina“ i „Svi mi neznanci“. To nisu samo filmovi. To je razvoj karijere, kontinuitet, mogućnost da pratimo kako se jedan autor menja i sazreva. Naravno, svaka zemlja ima drugačiji sistem finansiranja, produkcije i podrške filmu. Ali poređenje je dragoceno iz jednog razloga: vidimo šta se događa kada autor dobije priliku da nastavi da radi.
Ovaj trenutak
Trenutak u kojoj dočekujemo novi film Maje Miloš je težak i za srpsko društvo i za srpski film. Pišem ovo u trenutku kada gotovo dve godine nema novih konkursa Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova. I pišem u trenutku kada pre nekoliko dana obelodanjeni rezultati konkursa Ministarstva kulture jasno govore o vremenu u kojem se nalazimo.
Ako već sada imamo autore koji između dva filma čekaju deset, četrnaest ili petnaest godina, šta možemo da očekujemo u narednoj deceniji? Koliko će mladih reditelja uopšte uspeti da snimi prvi i drugi film? Koliko će njih odustati?
Jer ne gubimo mi tu samo godine. Gubimo filmove koji nisu snimljeni. Gubimo faze u razvoju autora koje nikada nećemo videti.
Premijera „Pukotine u ledu“ je istovremeno razlog za veliko zadovoljstvo i povod za preispitivanje. Ozbiljna kinematografija se ne gradi samo dobrim filmovima. Gradi se i kontinuitetom.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Iako je rok za prijavljivanje prošao, nemoguće je saznati koliko i kojih izdavača će biti na Sajmu knjiga. Dejan Begović iz „Kreativnog centra“ očekuje odsustvo mnogih značajnih izdavača, što nikakvo samohvalisanje vlasti neće moći da sakrije
Narodno pozorište je primilo dve glumice, nepoznate ansamblu, i to na neodređeno vreme iako ima desetak honoraraca koji godinama igraju glavne uloge
Na 83. Filmskom festivalu u Veneciji takmiče se tri filma u čijoj produkciji je učestvovala Srbija, što je izuzetan uspeh naše kinematografije
Vlast hoće da ućutka umetnost, da zabrani dugu kosu, da podjarmi saksofon jer se boji prepoznavanja ljudi. Nevolja za cenzora je što se prepoznavanje ne može sasvim sprečiti
Na Zlatiboru se održava 2.Nacionalni festival filma i televizije (NAFFIT) uz partnerstvo sa Rusijom i goste iz Kine, i bojkot filmskih udruženja iz Srbije
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
