„Crno zlato“ biće prvi put pred publikom 14. marta, a uslediće i premijere „Garderobera“ i „Korporativne bajke“
Pred publikom beogradskih pozorišta uskoro će se igrati tri nove predstave: „Garderober“, „Korporativna bajka“ i „Crno zlato“.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su počele probe predstave „Garderober“ Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija.
U predstavi igraju Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov i Marta Bogosavljević.
Baveći se večnim temama međuljudskih odnosa u pozorištu, u prostoru istovremene razmene najintimnijih pojedinosti i surove činjenice postojanja jasne hijerahije u javnom poslu ovisnom o uspehu pojedinca, Harvud nas suočava sa onim graničnim situacijama u kojima se taština i njeno preterano ispoljavanje ili pomalo licemerno zatomljavanje dotiču krupne savremene i svevremene teme dominacije i potčinjenosti, jarko prisutne i bolno vidljive u globalnoj svakodnevici današnjeg društva.
Tajna uspeha tog komada počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog „pozorišta u životu“.
U Ateljeu 212 počele su probe nove predstave „Korporativna bajka“, Veljka Mićunovića i Slobodana Obradovića, po ideji braće Darden, u režiji Veljka Mićunovića.
U predstavi igraju:Jovana Gavrilović, Filip Hajduković, Bojan Žirović, Hana Selimović, Natalija Stepanović, Ljiljana Dragutinović, Dejan Dedić, Uroš Jakovljević i Milica Stefanović.
„Korporativna bajka“ je priča o Sandri, radnici kol centra koju sistem proglašava viškom. Njen prestup je što njen glas nije dovoljno „veseo i optimističan“, ali i što je koristila mogućnost za bolovanje. Njene kolege zaposleni suočeni su sa neljudskim ultimatumom: ukoliko ona ostaje zaposlena, oni gube novac. U svakom slučaju, sistem ih tera da se opredele – za profit ili za čoveka.
Premijera je planirana za sredinu maja na sceni „Mira Trailović“.
U Beogradskom dramskom pozorištu 14. marta biće premijerno izvedena predstava „Crno zlato“ po tekstu Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića.
U predstavi igraju Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković.
U „Crnom zlatu“ Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama — društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim. Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio.
Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je bilo i onoga što je trebalo doći. Umesto tog obećanog sutra, u ovu dramu dolazi neznanka Angela – uspešna poslovna žena, naše gore list – koja sada živi u Španiji.
I dok ulazi u zapletenu mrežu porodičnih odnosa koji su opterećeni odlaskom sina Angela, postupno se razotkriva da je ona zapravo taj „izgubljeni sin“.
Frljić je na konferenciji za novinare u BDP-u rekao da je predstava „neka vrsta lakmus papira koji pokazuje gde su nam društva danas“.
Ocenivši da autor teksta Dejan Dukovski ima kontinuitet u analizi naših prostora i njihovih anomalija, Frljić je dodao da mu je žao što se nisu sreli ranije, ali da nije loše što sad sarađuju u fazi u kojoj je „manje ljut na svet i sebe“.
Frljić je ocenio da „Crno zlato“ ima zanimljiv dramturški model i da je Dukovski napravio „jednu vrstu tragedije iza svih žanrovskih maski, dok likovi operišu sa tragičnim neznanjem“.
Dukovski je komad opisao kao tragikomediju, a tekst je posvetio svom profesoru dramaturgije Goranu Stefanovskom (1952-2018) istakavši da mu duguje puno i da je puno od njega naučio, ne samo o drami.
Kako je navedeno, Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama – društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim, odnosno u porodične odnose opterećene odlaskom sina Angela ulazi poslovna žena Angela, koja dolazi iz Španije, i postepeno se razotkriva da je to zapravo taj „izgubljeni sin“.
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Romani Dejana Stojiljkovića, Srđana Dragojevića, Jua Nezbea, Petričićev Beograd ... neke su od novih „Laguninih“ knjiga kojih neće biti na Sajmu knjiga, ali hoće tokom celog oktobra na sajmu u svim knjižarama ovog izdavača
Goran Bare, legendarni hrvatski muzičar i vođa grupe Majke, preminuo je u 62. godini
Antiratni animirani film Rastka Šejića „Ratno podne“ uvršten je u program 10. Međunarodnog festivala filma demokratskog sećanja FESCIMED u Madridu
Časopis „Polja“ objavljuje knjige En Kason već više od decenije, a priprema i novu. Zbog Nobelove nagrade, sad obnavlja izdanja dve knjige. U knjižarama trenutno nema ni jedne
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
