„Crno zlato“ biće prvi put pred publikom 14. marta, a uslediće i premijere „Garderobera“ i „Korporativne bajke“
Pred publikom beogradskih pozorišta uskoro će se igrati tri nove predstave: „Garderober“, „Korporativna bajka“ i „Crno zlato“.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su počele probe predstave „Garderober“ Ronalda Harvuda u režiji Paola Mađelija.
U predstavi igraju Vojislav Brajović, Miki Manojlović, Sloboda Mićalović, Branka Petrić, Nikola Rakočević, Miloš Samolov i Marta Bogosavljević.
Baveći se večnim temama međuljudskih odnosa u pozorištu, u prostoru istovremene razmene najintimnijih pojedinosti i surove činjenice postojanja jasne hijerahije u javnom poslu ovisnom o uspehu pojedinca, Harvud nas suočava sa onim graničnim situacijama u kojima se taština i njeno preterano ispoljavanje ili pomalo licemerno zatomljavanje dotiču krupne savremene i svevremene teme dominacije i potčinjenosti, jarko prisutne i bolno vidljive u globalnoj svakodnevici današnjeg društva.
Tajna uspeha tog komada počiva u obilju humora koji nije tek začin dramskim situacijama, nego sama suština života u pozorištu, ali i svojevrsnog „pozorišta u životu“.
U Ateljeu 212 počele su probe nove predstave „Korporativna bajka“, Veljka Mićunovića i Slobodana Obradovića, po ideji braće Darden, u režiji Veljka Mićunovića.
U predstavi igraju:Jovana Gavrilović, Filip Hajduković, Bojan Žirović, Hana Selimović, Natalija Stepanović, Ljiljana Dragutinović, Dejan Dedić, Uroš Jakovljević i Milica Stefanović.
„Korporativna bajka“ je priča o Sandri, radnici kol centra koju sistem proglašava viškom. Njen prestup je što njen glas nije dovoljno „veseo i optimističan“, ali i što je koristila mogućnost za bolovanje. Njene kolege zaposleni suočeni su sa neljudskim ultimatumom: ukoliko ona ostaje zaposlena, oni gube novac. U svakom slučaju, sistem ih tera da se opredele – za profit ili za čoveka.
Premijera je planirana za sredinu maja na sceni „Mira Trailović“.
U Beogradskom dramskom pozorištu 14. marta biće premijerno izvedena predstava „Crno zlato“ po tekstu Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića.
U predstavi igraju Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković.
U „Crnom zlatu“ Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama — društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim. Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio.
Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je bilo i onoga što je trebalo doći. Umesto tog obećanog sutra, u ovu dramu dolazi neznanka Angela – uspešna poslovna žena, naše gore list – koja sada živi u Španiji.
I dok ulazi u zapletenu mrežu porodičnih odnosa koji su opterećeni odlaskom sina Angela, postupno se razotkriva da je ona zapravo taj „izgubljeni sin“.
Frljić je na konferenciji za novinare u BDP-u rekao da je predstava „neka vrsta lakmus papira koji pokazuje gde su nam društva danas“.
Ocenivši da autor teksta Dejan Dukovski ima kontinuitet u analizi naših prostora i njihovih anomalija, Frljić je dodao da mu je žao što se nisu sreli ranije, ali da nije loše što sad sarađuju u fazi u kojoj je „manje ljut na svet i sebe“.
Frljić je ocenio da „Crno zlato“ ima zanimljiv dramturški model i da je Dukovski napravio „jednu vrstu tragedije iza svih žanrovskih maski, dok likovi operišu sa tragičnim neznanjem“.
Dukovski je komad opisao kao tragikomediju, a tekst je posvetio svom profesoru dramaturgije Goranu Stefanovskom (1952-2018) istakavši da mu duguje puno i da je puno od njega naučio, ne samo o drami.
Kako je navedeno, Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama – društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim, odnosno u porodične odnose opterećene odlaskom sina Angela ulazi poslovna žena Angela, koja dolazi iz Španije, i postepeno se razotkriva da je to zapravo taj „izgubljeni sin“.
„Ne mislim da film ikada može biti ili ostati van politike, jer svaka slika već nosi određeno gledište. Važno je da li je film toga svestan ili se krije iza ideje neutralnosti, što često samo pojačava postojeće strukture moći“, kaže Motaz Malhis, protagonista filma „Glas Hind Radžab“
Ove godine će Sterijino pozorje biti bez „Krugova“ , programa inostranih predstava nastalih po domaćem dramskom tekstu, zato što je Pokrajinska vlada odlučila da štedi na ovom najvažnijem festivalu nacionalne drame
Na upravo završenom 23. Beogradskom festivalu igre odigrane su 24 predstave 15 trupa iz 11 zemalja
„Knjiga na (s)ceni“ je evropski književni festival zbog kog će u Beograd doći više od 20 autora, i koji će biti održan zahvaljujući pomoći inostranih kulturnih centara
Organizam se više ne posmatra na uobičajen način, već kao društvo ćelija koje su tokom duge organske evolucije uspostavile stabilnu saradnju. Dakle, posmatran u evolucionoj perspektivi, rak se pojavljuje kao suparnik kojeg možda ne možemo da eliminišemo, budući da je on ostatak prirodne istorije u kojoj smo nastali. Zato je verovatno bolje da ga prihvatimo kao legitimnog dvojnika sa kojim valja živeti. Nastojanja u savremenoj medicini da se ova bolest drži pod kontrolom kao i neke druge hronične bolesti upravo idu u tom pravcu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
