Pogled u nas

Ako ste osetili malu promaju u kulturnoj ponudi meseca novembra prošle godine, potpuno ste u pravu. Tada, naime, suprotno od onoga na šta smo navikli, nije održan 12. Festival autorskog filma „Pogled u svet“. Sva rethodna izdanja festivala, organizovana između 1994. i 2004. sa dozom improvizacije i razdešenosti, lude hrabrosti i svakako afekcije spram sedme umetnosti, bila su mali ali voljen događaj u životu grada i njegovih filmofila. Sada kada je FAF konačno mogao da se proširi, poraste i uveća svoj značaj i ulogu, kao da se urušio u sebe i tiho odumire.

RASKOL: Tužni zaplet počinje kada, pre jedno dve godine, Vojislav Vučinić, dotadašnji direktor osnivača festivala Jugoslavija filma, odlazi u penziju. Kao otpremninu bivši direktor pokušava poneti i festival, a po ovdašnjoj tranzicionoj devizi „nema toga što mi ne možemo privatizovati“. Faraonski, nema šta. U tu svrhu osniva udruženje Pogled u svet sa kojim prošle godine konkuriše za organizovanje Festivala autorskog filma. Za istu stvar se prijavljuje i Jugoslavija film, što pokreće tragikomičan zaplet koji uključuje dve vlade (gradsku i republičku), jedan sudski spor i, konačno, jedan neodržan festival… Da bi zaštitili svoja prava kao osnivača festivala, Jugoslavija film pokreće tužbu protiv grupe građana Pogled u svet. Dok je predmet još u sudu, dolazi vreme da se konkuriše za sredstva za naredni festival kod Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu Skupštine grada, što oba konkurenta za organizaciju i čine. Ne znajući kome da dodele sredstva, gradska vlada u maju odlučuje da sredstva dodeli pobedniku tekućeg sudskog spora. Konačno, prvostepena odluka Okružnog suda doneta je 15. jula u korist Jugoslavija filma o čemu obaveštavaju i gradski sekretarijat i Ministarstvo za kulturu. Dobijaju odgovor da treba sačekati pravosnažnu sudsku presudu… Kako se vreme za održvanje festivala približava, gradski sekretarijat u septembru pokušava da pomiri zavađene strane nudeći dvostruko više para ako Jugoslavija film i udruženje Pogled u svet organizuju 12. Festival autorskog filma, zajedno. No, iako je inicijativa gradske vlade plemenita, teško je dogovarati saradnju ujutru a po podne ići na sud. Jugoslavija film odbija ponuđenu saradnju iz više razloga: kao prvo – i dalje smatraju da oni imaju pravo na organizaciju festivala, kao drugo – već imaju prvostepenu presudu u džepu i treće – saradnja bi značila gubljenje argumenata u sudskom sporu. Nakon nekoliko sastanaka i neuspeha pregovora usledila je konačna odluka Grada i Republike da nikakva sredstva neće biti dodeljena jer nije ispunjen uslov zajedničke organizacije festivala.

SKRAĆENO IZDANJE: U trenutku kada 28. novembra pravosnažna presuda iz Vrhovnog suda Srbije konačno stiže, a koja je potvrđivala prvostepenu presudu u korist Jugoslavija filma, festival je trebalo da se već završio. Tada je počelo prepucavanje dopisima između, sada već jedinog, organizatora i gradske vlade. Na urgencije da se sredstva konačno odobre oni su odugovlačili zahtevima za dokumentaciju u vezi sa finansijskim planom, imenom selektora, sponzorima… To natezanje se završilo tako što je gradski sekretarijat konačno 12. decembra odobrio milion i dvesta od milion i po prvobitno odobrenih dinara. Nakon toga ljudi iz Jugoslavija filma sazivaju konferenciju za novinare na kojoj objavljuju da će se skraćeno izdanje festivala održati od 14. do 18. januara ili od 15. do 19. januara. Međutim, da bi se to dogodilo, i dalje je bilo potrebno da sredstva stignu i iz republičkog ministarstva za kulturu. Ovaj organ ne samo da nije odobrio sredstva već Jugoslavija film nije udostojio bilo kakvog odgovora ili objašnjenja. Kako Mirjana Tešić-Perović direktorka Jugoslavija filma, u razgovoru za „Vreme“ izlaže svoje dogodovštine sa Kojadinovićevim referentima, na zahtev da napismeno dobije odluku da sredstva neće biti dodeljena odgovoreno joj je, citiram: „Nikome nismo davali napismeno, pa nećemo ni vama“…

Za ovaj propali festival mnogi ljudi su uložili vreme i energiju što neće biti ni plaćeno niti će dobiti nematerijalnu satisfakciju u vidu izloženosti pogledu publike. To se pre svega odnosi na Borislava Anđelića, selektora festivala. Što se najavljenih filmova tiče, imena reditelja nisu previše zvučna ni poznata, ali to nije presudno. Naime, mnogi reditelji su domaćoj publici predstavljeni putem Festivala autorskog filma i tako zadobili kultni status. Setimo se samo Kijerostamija, Tikvera, Sokurova, Kitana… Pošto nijedan od najavljenih naslova neće biti prikazan na predstojećem FEST-u, nećemo saznati koji će od sledećih reditelja, čije filmove je trebalo da pogledamo, postati važna imena svetske kinematografije: Bogdan Slam, Pavel Pavlikovski, Jesim Ustaoglu, Alison Pibls, Aleksej Fedorčanko, Robinson Savari…