U borbi za ravnopravnost polova često se pominje diskriminacija žena u TV programima. Uzmimo nekoliko slučajnih primera u dnevnom programu, upravo u trenutku dok pišem ovaj tekst. Imam utisak da smo poslednjih godina dobili veliki broj žena na TV ekranima, ali je njihova uloga svedena na lepu scenografiju koja će uz pomoć seksipila vezati gledaoce za program.
Žene će vam kuvati, ili će govoriti o kuvanju dok kuvaju muškarci. Voditeljke će vam ispričati koliko je važna kuhinja bilo da je u pitanju linija, celulit, dijeta, hrana za vašu porodicu ili vašu decu.
Posle toga sledi serija – žene su udavače (bilo da se radi o Istambulu ili o hrvatskoj provinciji). One postaju okosnica radnje, izvor zapleta, iskušenje ili uteha za muškarce, ali uvek u kući ili oko nje. Veoma retko ona postaje dominantna, a ako već ima takvu ulogu – onda je po pravilu negativac. Žena sa inicijativom je žena koja stvara probleme.
Žene nam predstavljaju vesti na većini domaćih TV kanala sa nacionalnom frekvencijom. Očigledno se smatra da će dame na lepši i emotivniji način uspeti da nam prezentuju mračne ili sumorne vesti iz naše svakodnevne politike.
Žene su brojnije naročito među voditeljkama intervjua – jer se smatra da će naši političari opuštenije odgovarati pripadnicama lepšeg pola. Među novinarkama je mnogo dama, a to samo može da znači kako je po patrijarhalnom modelu novinarska profesija feminizacijom donekle devalorizovana. Ukoliko novinarke svedete na lepo lice i umiljata pitanja, onda će i odgovori biti žovijalni, duhoviti, površni ili šarmantni – pravi televizijski. Istovremeno, po pravilu su najhrabrije, najprovokativnije emisije i intervjue u ovoj zemlji radile (i rade) upravo žene. Među političarima u Srbiji ogromnu većinu čine muškarci, koji proporcionalno količini moći imaju veću dozu slabosti prema lepim ženama. Slučaj direktora MMF–a i seksualnog skandala sa sobaricom u Njujorku samo potvrđuje ovo pravilo. Ovde kao i u svetu, moćni muškarci smatraju da im dame pripadaju, da ih moćni muškarci hipnotišu svojom aurom autoriteta, da će samo biti potrebno da se pojave goli na vratima kupatila i one će pred njima pasti na kolena drhteći od strasti. Ova predrasuda se razbija kada se vide slike zbunjenog Stros–Kana, koji tek u zatvoru izgleda kao deda od 62 godine sa poremećajem seksualnog ponašanja.
Setite se, slične izjave ljubavi je dobio Putin kada su studentkinje pripremile specijalni kalendar sa svojim golišavim fotografijama. One su buduće novinarke koje bi želele da „intervjuišu“ voljenog političara.
Posebno sam iznenađen pokušajem da se „ženska pitanja“ kod nas tretiraju u posebnoj emisiji na Prvoj TV. Ideja je da 5 žena diskutuje o aktuelnim pitanjima uz pomoć gostiju. U suštini, odlično je da žene dobiju ovakav glas u medijima, ali ubrzo je postalo jasno da je namera autora da žene upotrebe samo kao seksipilnu scenografiju. Da se razumemo, uživanje je gledati lepe, šarmantne žene različitih generacija i profila na televiziji, to svakako nije sporno. Žao mi je što ova prilika nije bolje upotrebljena, jer nije ključno koje žene će se pojaviti pred kamerama, to je pitanje ličnih afiniteta ili animoziteta. Problem se krije u količini kritičkog stava koji će biti iskazan u ovakvim emisijama. Nije teško pronaći primere diskriminacije žena danas u Srbiji, ali treba biti dovoljno iskren(a) i dovoljno hrabra da se ovakvi problemi iznesu. Zato je dobro što se govorilo o raku dojke, ali tek bismo morali da čujemo šta sve to žena u Srbiji mora da podnese ili uradi da bi bila uspešna, lepa, da se ostvari kao majka, supruga ili ljubavnica. Istina je da muškarce ipak zanimaju takozvane „ženske“ emisije i teme, još od puberteta.
Ipak, televizija je vizuelni medij pa je važno kako se ovde slikom predstavlja ženstvenost, ili muževnost. Ako ostanemo na Prvoj, lako ćemo pronaći dve paradigme muškosti i ženstvenosti. Dečake bi personalizovao Ivan Ivanović, čija muškost je potcrtana činjenicom da dok priča viceve ruke drži u džepovima i pretura po njima.
Kod devojaka je aktuelan ginekološki kadar koji je postao opšte mesto domaćih televizija. Voditeljka sedi, od jutarnjeg programa do posleponoćnog striptiza, haljinica ili suknjica se podigla iznad butina, a ona prekrštenih ili skupljenih nogu vodi ozbiljne razgovore. Ako koncentracija popusti – eto sutra fotke na naslovnoj strani „Kurira“.
Ovo pornografsko-moralizatorsko licemerje dovelo je koleginice u ponižavajuću situaciju, koju bismo najkraće mogli da opišemo pravilom – budi seksi, pričaj šta hoćeš, ali drži noge skupljene!
