Narodni muzej u februaru otvara izložbu o Petru Velikom, najavljuje otvaranje Memorijalnog muzeja Nadežde i Rastka Petrović, dok će se galerija B2 baviti istraživanjem budućeg vremena. O ostalima kad budu spremni
O planovima prestoničkih muzeja i galerija pišemo na kraju ove serije tekstova najava dešavanja u kulturi narednih 12 meseci ne zato što su izložbe manje interesantne ili važne od ostalih oblasti kulture, već zato što smo do kraja roka (a to je Božić) čekali da muzeji i galerije nađu malo vremena za razgovor o tome.
Odazvali su se samo iz Narodnog muzeja Srbije i Galerije B2. Uz verovanje da su i ostali planirali ovako atraktivne i važne programe, neka pomenuti najveći muzej u državi i renomirana privatna galerija budu ilustracije izložbene 2025. godine.
Narodni muzej Srbije
Prošle godine, Narodni muzej Srbije imao je preko 200.000 posetilaca, zbog čega su s razlogom ponosni. Sudeći po planiranim izložbama, nema razloga da njihovi programi ove godine ne privuku još više posetilaca.
Izložba koja će bez svake sumnje biti izuzetno posećena počinje 18. februara – Petar Veliki i Balkan. Narodni muzej je priređuje u saradnji sa muzejem Ermitaž iz Sankt Peterburg, a izložba kroz bogatu istorijsku građu osvetljava odnose ruskog cara sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.
Ova godina će za Narodni muzej biti godina arheologije, s obzirom da će biti domaćin evropskog kongresa najvećih stručnjaka arheologije. Tim povodom, 10. maja na Dan Muzeja, biće otvorena izložba o arheološkom nalazu iz Trebeništa.
U planu je da početkom godine bude otvoren obnovljeni Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, koji će publici doneti nove uvide u život i stvaralaštvo ove znamenite porodice. Kao jedan od velikih projekata ove godine ih očekuje i početak radova na obnovi Galerije Fresaka, završetak se očekuje za dve godine.
Najavljuju i mnogo izložbi iz domaće produkcije – premijernu rekonstrukciju rimske dvokolice iz Staničenja kod Pirota, izložbu koja će na celovit način obuhvatiti doprinos žena umetnosti kroz radove iz Zbirke strane umetnosti. Porodica Petrović, njihova umetnost i nasleđe, takođe će biti u fokusu jedne od izložbi, dok će ljubitelji impresionizma moći da uživaju u crtežima Koste Miličevića, Milana Milovanovića i Mališe Glišića u Kabinetu grafike.
Galerija B2
Osnovana je 2019, i svake godine se bavila jednom temom. Bojan Muždeka, direktor galerije, podseća da je prve godine to bilo svetlo, a u tri naredne prostor.
Naredna tema, 2023. godine, bila je „vreme kada su neke umetničke pojave nastale. Od konceptualne misli slovenačke OHO grupe sa Markom Pogačnikom, preko beogradske scene u SKC i dela Neše Paripovića, zatim osamdesetih sa neformalnim ili slikarstvom nasuprot autoriteta galerijskog prostora Vesne Golubović, Milete Prodanovića ili vajarstvom Đorđija Crnčevića, devedesetih sa Jusufom Hadžifejzovićem i neizbežnim Spomenikom praznine, pa nadalje sa vremenom nakon dvehiljaditih i delima mladih autora kao što je Nemanja Nikolić.“
Prošle godine, podseća Muždeka, „bavili smo se aktuelnim trenutkom. Momentom posmatranja dela, pitanjem koje je to sadašnje vreme. Pokušali smo u delima savremenih autora da istaknemo ne estetiku, već ideju koju ti autori zastupaju.“
U tom pravcu nastavljaju i ove godine.
„I dalje istražujemo vreme, ali u budućnosti. Da li su umetnički predmeti budućnosti čin ili delo? Postavićemo pitanja šta znače spomenici kao nosioci memorije jedne skupine, danas, kada te zajednice u tom obliku ne postoje. Da li će javni spomenici u budućnosti biti mesto okupljanja ili simboličko mesto borbe za prerogative u momentu nastanka?… ili će konačno postati umetničko delo u prostoru“, najavljuje Muždeka.
Slična stvar je i sa slikama, kaže. „Koja će od slika savremene scene nositi trag u budućnosti? Koja je ideja današnjeg doba?“
Zato će, nakon uobičajene retrospektivne izložbe u februaru, godinu početi tematskom izložbom Biljane Tomić u martu.
„Izložba se bavi temom da li je umetnost akt ili delo i postavlja pitanje revizije umetnosti. A mi ćemo ovom ’anti-izložbu’ postaviti pitanje o budućnosti likovne scene“, objašnjava Muždeka, i najavljuje „deset izložbi kod kojih će se postavljati ovo pitanje“.
Nastaviće i sa tematskim izložbama: podsetiće na autore koji su u kulturi ostavili trag i svojim pisanjem, Kosta Bogdanović na primer.
„Nastavićemo i sa serijom izložbi Linija čiji će selektor Nemanja Nikolić sagledati mlade autore. Nastavićemo i sa prikazivanjem grupe Mladih beogradskih skulptura – pripremamo izložbu Dobrivoja Bate Krgovića. Najmlađi izlagač naredne godine biće Bogoljub Đoković…Za kraj godine pokušaćemo da priredimo izložbu Branka Dimitrijevića, Izveštaj iz Srbije, kao omaž petogodišnjem projektu Srpske lepe umetnosti. „
„Zadali smo sebi puno lepog posla“, zaključuje Bojan Muždeka, verovatno u ime svih koji u kulturi Srbije ostvaruju velike planove.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
