Narodni muzej u februaru otvara izložbu o Petru Velikom, najavljuje otvaranje Memorijalnog muzeja Nadežde i Rastka Petrović, dok će se galerija B2 baviti istraživanjem budućeg vremena. O ostalima kad budu spremni
O planovima prestoničkih muzeja i galerija pišemo na kraju ove serije tekstova najava dešavanja u kulturi narednih 12 meseci ne zato što su izložbe manje interesantne ili važne od ostalih oblasti kulture, već zato što smo do kraja roka (a to je Božić) čekali da muzeji i galerije nađu malo vremena za razgovor o tome.
Odazvali su se samo iz Narodnog muzeja Srbije i Galerije B2. Uz verovanje da su i ostali planirali ovako atraktivne i važne programe, neka pomenuti najveći muzej u državi i renomirana privatna galerija budu ilustracije izložbene 2025. godine.
Narodni muzej Srbije
Prošle godine, Narodni muzej Srbije imao je preko 200.000 posetilaca, zbog čega su s razlogom ponosni. Sudeći po planiranim izložbama, nema razloga da njihovi programi ove godine ne privuku još više posetilaca.
Izložba koja će bez svake sumnje biti izuzetno posećena počinje 18. februara – Petar Veliki i Balkan. Narodni muzej je priređuje u saradnji sa muzejem Ermitaž iz Sankt Peterburg, a izložba kroz bogatu istorijsku građu osvetljava odnose ruskog cara sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.
Ova godina će za Narodni muzej biti godina arheologije, s obzirom da će biti domaćin evropskog kongresa najvećih stručnjaka arheologije. Tim povodom, 10. maja na Dan Muzeja, biće otvorena izložba o arheološkom nalazu iz Trebeništa.
U planu je da početkom godine bude otvoren obnovljeni Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, koji će publici doneti nove uvide u život i stvaralaštvo ove znamenite porodice. Kao jedan od velikih projekata ove godine ih očekuje i početak radova na obnovi Galerije Fresaka, završetak se očekuje za dve godine.
Najavljuju i mnogo izložbi iz domaće produkcije – premijernu rekonstrukciju rimske dvokolice iz Staničenja kod Pirota, izložbu koja će na celovit način obuhvatiti doprinos žena umetnosti kroz radove iz Zbirke strane umetnosti. Porodica Petrović, njihova umetnost i nasleđe, takođe će biti u fokusu jedne od izložbi, dok će ljubitelji impresionizma moći da uživaju u crtežima Koste Miličevića, Milana Milovanovića i Mališe Glišića u Kabinetu grafike.
Galerija B2
Osnovana je 2019, i svake godine se bavila jednom temom. Bojan Muždeka, direktor galerije, podseća da je prve godine to bilo svetlo, a u tri naredne prostor.
Naredna tema, 2023. godine, bila je „vreme kada su neke umetničke pojave nastale. Od konceptualne misli slovenačke OHO grupe sa Markom Pogačnikom, preko beogradske scene u SKC i dela Neše Paripovića, zatim osamdesetih sa neformalnim ili slikarstvom nasuprot autoriteta galerijskog prostora Vesne Golubović, Milete Prodanovića ili vajarstvom Đorđija Crnčevića, devedesetih sa Jusufom Hadžifejzovićem i neizbežnim Spomenikom praznine, pa nadalje sa vremenom nakon dvehiljaditih i delima mladih autora kao što je Nemanja Nikolić.“
Prošle godine, podseća Muždeka, „bavili smo se aktuelnim trenutkom. Momentom posmatranja dela, pitanjem koje je to sadašnje vreme. Pokušali smo u delima savremenih autora da istaknemo ne estetiku, već ideju koju ti autori zastupaju.“
U tom pravcu nastavljaju i ove godine.
„I dalje istražujemo vreme, ali u budućnosti. Da li su umetnički predmeti budućnosti čin ili delo? Postavićemo pitanja šta znače spomenici kao nosioci memorije jedne skupine, danas, kada te zajednice u tom obliku ne postoje. Da li će javni spomenici u budućnosti biti mesto okupljanja ili simboličko mesto borbe za prerogative u momentu nastanka?… ili će konačno postati umetničko delo u prostoru“, najavljuje Muždeka.
Slična stvar je i sa slikama, kaže. „Koja će od slika savremene scene nositi trag u budućnosti? Koja je ideja današnjeg doba?“
Zato će, nakon uobičajene retrospektivne izložbe u februaru, godinu početi tematskom izložbom Biljane Tomić u martu.
„Izložba se bavi temom da li je umetnost akt ili delo i postavlja pitanje revizije umetnosti. A mi ćemo ovom ’anti-izložbu’ postaviti pitanje o budućnosti likovne scene“, objašnjava Muždeka, i najavljuje „deset izložbi kod kojih će se postavljati ovo pitanje“.
Nastaviće i sa tematskim izložbama: podsetiće na autore koji su u kulturi ostavili trag i svojim pisanjem, Kosta Bogdanović na primer.
„Nastavićemo i sa serijom izložbi Linija čiji će selektor Nemanja Nikolić sagledati mlade autore. Nastavićemo i sa prikazivanjem grupe Mladih beogradskih skulptura – pripremamo izložbu Dobrivoja Bate Krgovića. Najmlađi izlagač naredne godine biće Bogoljub Đoković…Za kraj godine pokušaćemo da priredimo izložbu Branka Dimitrijevića, Izveštaj iz Srbije, kao omaž petogodišnjem projektu Srpske lepe umetnosti. „
„Zadali smo sebi puno lepog posla“, zaključuje Bojan Muždeka, verovatno u ime svih koji u kulturi Srbije ostvaruju velike planove.
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
