Od književnosti je tražio da promeni svet

Da je u nedelju uveče, 30. avgusta, iznenada u 79. godini preminuo Slobodan Šnajder, jedan od najcenjenijih pisaca jugoslovenskog i postjugoslovenskog prostora, javnost je prvo saznala od njegove kćerke Tene sledećeg jutra na mreži „Fejsbuk“.

„Slomljena srca javljam da je moj tata, svima ovdje poznat kao Šac, jučer preminuo. Želim da znate koliko mu je značila ova zajednica koju smo zajedno vodili, trudio se oko objava, veselio komentarima i mnoge od vas smatrao ne samo  pratiteljima, nego i prijateljima. Bili ste iskra koja mu je zadnje godine učinila ljepšima“, napisala je kćerka i zahvalila se čitaocima.

Ubrzo su se oglasili i hrvatski, a zatim i mediji u Srbiji, kao i njegovi izdavači. U Srbiji je to „Akademska knjiga“, a u Hrvatskoj „Fraktura“.

„Mara Leib“ uskoro u „Akademskoj knjizi“ 

„Otišao je Slobodan Šnajder, veliki evropski, jugoslovenski i hrvatski pisac, jedan od onih čije se delo nikada nije moglo zatvoriti u granice jedne književnosti, jednog jezika ili jednog vremena. Za ’Akademsku knjigu’ Šnajder nije bio samo veliki pisac čije smo knjige imali čast da objavljujemo. Bio je naš prijatelj. Njegova veza sa ‘Akademskom knjigom’, a naročito naše dugogodišnje prijateljstvo, prevazilazilo je uobičajeni odnos pisca i izdavača. Bila je to bliskost nastala iz knjiga, razgovora, međusobnog poverenja i zajedničkog razumevanja književnosti kao prostora koji ne poznaje granice”, prenela je ova izdavačka kuća izjavu direktorke Bore Babić.

Do sada su objavili dve Šnajderove knjige – Doba mjedi i Anđeo nestajanja, dok je treća, Mara Leib u pripremi i uskoro će se naći pred čitaocima.

„Neizmerno mi je žao što nije stigao da vidi njene korice i da se zajednički radujemo izlasku. Mara Leib sada će, mimo svih naših planova i želja, biti i naš prvi susret sa njegovom knjigom bez njegovog prisustva. Opraštamo se od dragog čoveka, prijatelja naše kuće, mog ličnog prijatelja i večnog borca za istinu“, kazala je Bora Babić.

Čovek sa cigarilosom

Prvi čovek „Frakture“ Seid Serdarević za „Vreme“ kaže da i u Hrvatskoj ide u štampu završni deo trilogije – Mara Leib i pred čitaocima će se naći u oktobru.

„Kada pomislim na Slobodana Šnajdera, sjetim se čovjeka koji je bio precizan u opisima, topao, vrlo kritičan, ali i taktilan. Uvijek će mi biti pred očima kako nešto drži u rukama. Najčešće je to bio cigarilos, koji nije pušio, ali koji bi nakon svake kave i razgovora završio u pepeljari kao da je popušen. Napustio nas je jedan od najvećih, ne samo hrvatskih, već i srednjoevropskih pisaca. Proslavio se dramskim opusom, njegove drame su igrane u najvažnijim evropskim kazalištima, a onda je usledio prozni opus. Veličanstveno Doba mjedi i Anđeo nestajanja vjerno oslikavaju dvadeseto stoleće, a na trećem delu trilogije smo intenzivno radili, te ovog tjedna ide u prelom“, kaže Serdarević.

Foto: Akademska knjiga

O Šnajderu je pisala, sa njim vodila razgovore na promocijama, ali mu bila i prijateljica, književna kritičarka i profesorka Odseka za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Vladislava Gordić Petković. Za „Vreme“ kaže:

„Bio je veliki znalac našeg sveta i svih njegovih ideala, snova i iluzija. Retki su stvaraoci i ljudi koji su u toj meri služili književnosti i umetnosti, a opet je stalno postavljali pred nemogući zahtev da promeni svet. Želeće da ga pamtimo kao autora Hrvatskog Fausta (čiji nastavak je napisao kao „tragedije dio drugi“) i Doba mjedi, ali znam da bi najviše od svega voleo da se ponovo iščita njegov neprimećeni roman Morendo, hronika ideala, rata i ljubavi. Šac je bio uman sagovorik i pažljiv prijatelj, koji je u stvarnosti koju živimo i trpimo delovao potpuno nestvarno sa svojom stvarlačkom pasijom.“

Na promociji prethodne knjige Anđeo nestajanja, u proleće 2024. godine u Novom Sadu, Šnajder je rekao: „Ja sam levičar i umreću kao levičar“. Bilo mu je naročito drago što njegove knjige čitaju mladi, tražeći odgovore na pitanja koja ih muče „jer su ih učili krivo“. Nadao se i da svet čeka neka nova 1968. godina.

Biografija

Slobodan Šnajder je bio dramski pisac, prozaista, teoretičar i publicista. Rođen je 1948. u Zagrebu, gde je diplomirao filozofiju i anglistiku na Filozofskom fakultetu. Bio je suosnivač i urednik pozorišnog časopisa Prolog, te urednik edicije izdavačke kuće Cekade (Centar za kulturnu djelatnost omladine, Zagreb).

Novele, eseje i pozorišne komade objavljuje od 1966. godine, a najpoznatije drame su: Hrvatski Faust (o radu Hrvatskog narodnog kazališta u vreme NDH), Kamov Smrtopis, Držićev san, Nevesta od vetra, Confiteor, ali i one ratne tematike – Utjeha sjevernih mora i Zmijin svlak… Od januara do juna 1993. bio je kolumnista dnevnika Glas Slavonije (Početnica za melankolike), a od 1994. do 2013. riječkog Novog lista (Opasne veze), dok je poslednjih godina kolumne objavljivao za Telegram. Od 2001. do 2004. bio je upravnik Zagrebačkog kazališta mladih.

Prvi roman Morendo objavio je 2012, sledili su Doba mjedi i Anđeo nestajanja, a u pripremi je Mara Leib. Dobitnik je Gaveline nagrada za dramu (SFRJ) i trostruki dobitnik Držićeve nagrade (RH). Dobio je počasni doktorat Univerziteta za audiovizuelne umjetnosti ESRA sa sedištem u Skoplju i 2016. regionalnu nagradu „Meša Selimović” za Doba mjedi. Knjige su mu prevedene na više jezika, a Doba mjedi bilo je u izboru za Međunarodnog Bukera.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.