Direktorka Muzeja Bojana Borić Brešković izjavila je da će jubilej biti obeležen izložbom „Tela i prostori", na kojoj će biti prikazana dela Adolfa Mancela, Pjera Bonara, Edgara Dega, Ogista Renoara, Pabla Pikasa i brojnih drugih
Narodni muzej Srbije danas obeležava 180 godina od kada je ta, najstarija muzejska ustanova, 1844. godine osnovana ukazom tadašnjeg načelnika u Ministarstvu prosvete Jovana Sterije Popovića.
Direktorka Muzeja Bojana Borić Brešković izjavila je za današnje „Novosti“ da će jubilej biti obeležen izložbom „Tela i prostori“, na kojoj će biti prikazana dela Adolfa Mancela, Pjera Bonara, Edgara Dega, Ogista Renoara, Pabla Pikasa i brojnih drugih.
Prema njenim rečima, premijerno će javnosti biti predstavljen put umetničke linije od četvrte decenije 19. veka do pete decenije 20. veka.
„Postavka sadrži 96 dela evropskih umetnika iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Rusije, Italije, Bugarske, Holandije i Belgije, koji su stvarali u okviru umetničkih pravaca od romantizma do klasične avangarde“, dodala je direktorka Narodnog muzeja.
Borić Brešković je navela da zbirke Muzeja čuvaju više od 400.000 najznačajnijih svedočanstava za poznavanje arheologije i istorije umetnosti, koja predstavljaju razvoj i civilizacijske promene na području današnje Srbije i najbližeg okruženja – od praistorijskih vremena do poznog srednjeg veka.
Dodala je da je Muzej povodom jubileja pripremio koncepte kojima će oživeti kulturno nasleđe i da su se, pošto je koncept stalne postavke u okviru novih muzeoloških interpretacija prevaziđen, odlučili da je aktiviraju tako što će muzejske predmete povezivati na „neočekivane načine“ – prateći naizgled udaljene epohe sa aspekta koncepta, prikrivenih i jasno određenih tema i ne tako uočljivih motiva.
Muzej je, prema njenim rečima, 2023. godine imao više od 170.000 posetilaca, dok je od početka ove godine imao više od 50.000 posetilaca.
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
