Kruševačko pozorište obeležava 80 godina premijerom predstave „Ljubav u cirkusu“ po pripovetkama Ive Andrića reditelj Nebojša Bradić opisuje kao "alternativni pogled na život u umetnosti i slobodu izbora“
Kruševačko pozorište ove godine obeležava 80 godina od osnivanja a proslava počinje u nedelju 29. marta izložbom Beskrajna priča o svojim važnim momentima i – premijerom.
Za jubilej je izabrana predstava Ljubav u cirkusu u režiji Nebojše Bradića.
Ljubav u cirkusu
Predstava Ljubav u cirkusu nastala je po motivima Andrićevih pripovedaka Ljubavi i Cirkus, kroz umetničko preplitanje likova, situacija i motiva iz drugih Andrićevih pripovedaka, kao i iz romana Na Drini ćuprija. Tekst komada dramatizovao je Nebojša Bradić uz saradnika Branislava Nedića.
Iz Kruševačkog pozorišta naglašavaju da je ovo prvo izvođenje pomenutih Andrićevih priča kroz savremeni pozorišni izraz, u kojem se ljubav, sudbina i čarolija cirkusa prepliću u snažnoj scenskoj metafori.
Branislav Nedić, direktor Kruševačkog pozorišta, podseća da su on i Nebojša dramatizovali i Prokletu avliju, čuvenu predstavu tog pozorišta, pa se nametnulo da i sad postave na scenu još jednog Andrića.
Na početku je bila Prokleta avlija
Nebojša Bradić kaže za „Vreme“ da je stigao do Andrića kad je otkrio načine kako da od nizova rečenica na belom papiru, mrtve stvari, pravi živo pozorište.
„Na početku je bila Prokleta avlija, na kraju Kuća na osami. U njegovom delu sam otkrivao kako, kroz realističko pripovedanje, i najfantastičnija pojava može da deluje stvarno i uverljivo. U ovoj, svojoj poslednjoj knjizi, Andrić pokazuje koliko je moćna njegova kreativna veština. Priča je bila i ostala prostor u kome se, u svoj složenosti, rekonstruišu životi njegovih ličnosti. Dovoljne su mi bile dve pripovetke: Ljubavi i Cirkus, pa da pokrenem pozorišni narativ koji spajaju dvoje pripovedača, koji su istovremeno i glavni akteri sopstvenih pripovesti.“
Bradić kaže da „svako od njih, a uz njih još tuce drugih karaktera, donosi nešto od ličnosti pisca. I kao što je Goja iz Razgovora sa Gojom, maskirani Andrićev dvojnik, tako i igračica Etelka nosi nešto od složene autorove ličnosti, jedan alternativni pogled na život u umetnosti i slobodu izbora“.
Dramaturška beleška
U dramaturškoj belešci u programu predstave piše da „dramatizovati Andrićevo delo znači prevesti u glas ono što je pisano kao unutrašnji šum, kao sporo taloženje vremena. To je težak, ali upravo zato i izazovan zadatak — i za dramaturga i za reditelja. Andrić u pozorištu nije datost, već osvajanje.
Još 1934. godine njegova proza prvi put prelazi prag scene. Anikina vremena postaju Anikina uzbuna u dramatizaciji i režiji Borivoja Jevtića. Publika i kritika nisu bile naklonjene — kao da je scena tada odbila da primi ono što joj je doneto prerano, ili na način koji nije umeo da sačuva unutrašnji ritam Andrićevog sveta.
Vreme je, međutim, nastavilo da radi u korist tog susreta. Godine 1978. Gradimir Mirković ponovo dramatizuje Anikina vremena i postavlja ih na scenu Narodnog pozorišta Bosanske krajine u Banjoj Luci. A onda, decenijama kasnije, dolazi i jedna od najuspelijih pozorišnih verzija: Ana Đorđević u predstavi Anika i njena vremena (2017, Srpsko narodno pozorište) pronalazi meru između proznog tkiva i scenskog života — kao da je konačno uhvaćen pravi ton između pripovedanja i igre.
Sličnu sudbinu ima i Prokleta avlija, delo koje kao da samo traži više glasova i više oblika. Od prve dramatizacije Jovana Ćirilova 1962. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, preko verzija u Nišu (1979) i Zenici (1981), pa sve do onoga što će se pokazati kao prelomno — dramatizacije i režije Nebojša Bradić u Kruševačkom pozorištu 1999. godine. Ta predstava nije samo postavka teksta, već autorski čin koji je nagrađen Sterijinom nagradom, potvrđujući da Andrić može da živi na sceni onda kada se čita kao pozorište, a ne samo kao literatura. Bradić se tom tekstu vraća 2011. godine, u regionalnoj koprodukciji, kao da jednom pronađena scenska forma nastavlja da se razvija.
Na Drini ćuprija takođe pronalazi svoje scenske oblike — od postavke Jovana Putnika u Zenici 1978, preko rediteljskih čitanja Nikite Milivojevića u inostranstvu, do interpretacije Kokana Mladenovića u Srpskom narodnom pozorištu 2016. godine. Svaka od njih pokušava da na sceni obuhvati ono što je u romanu protok vremena, istorije i ljudskih sudbina — gotovo nemoguć zadatak, ali upravo zato pozorišno izazovan.
I drugi Andrićevi svetovi nastavljaju da se otvaraju u pozorištu: Travnička hronika postaje Konzulska vremena u adaptaciji i režiji Ljubiše Ristića (2009), dok Oliver Frljić kroz autorski projekat Pismo iz 1920. godine (2011) traži savremeni odjek Andrićevih tema. Iste godine, Nebojša Bradić u Kragujevcu gradi predstavu Noć u kafani Titanik, oslanjajući se na pripovetke kao na mozaik scenskog materijala.“
Najnoviji Andrić
Najnovija u tom nizu Andrićevih proza na sceni je Ljubav u cirkusu Kruševačkog pozorišta.
Bradić potpisuje i scenografiju i izbor muzike, Marina Medenica uradila je kostime, Dijana Marojević zadužena je za scenski govor, dramaturg je Jovan Ristić.
Glume Nataša Marković, Nikola Cvetković, Bojan Veljović, Nebojša Vranić, Dejan Tončić, Ema Petrović, Nikola Rakić, Biljana Nikolić, Maša Mišić, Filip Milićević, Ivan Ćirić, Ivan Blagojević, Stevan Zdravić i Predrag Milenković.
Iz Kruševačkog pozorišta najavljuju da će do kraja godine otvoriti i Malu noćnu scenu „Marko Živić“.
Ideju koju je pokrenuo ruski književnik Zahar Prilepin, sada podržava predsednik Rusije Vladimir Putin - stvaranje ruske nagrade za kjiževnost za „globalnu većinu” kao pandan „postkolonijalnoj” Nobelovoj nagradi za književnost
„Red Pants“ serija iz Kirgistana čiji je jedan od producenata Miloš Đukelić, pobednik je festivala „Series Mania“. U konkurenciji je bilo 1500 projekata iz celog sveta
Od Beograda do Berlina jasno je da je pank živ i zdrav. U Beogradu više muzički i stilski, u Berlinu ideološki i filozofski. Spaja ih univerzalnost pokreta. I besmrtnost ideje
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
