Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Svečanost povodom Dana Narodnog pozorišta, 22. novembar prošle godine nije održana zato što je u to vreme zgrada odlukom Uprave i Ministarstva kulture bila zatvorena kao nebezbedna. Tada je rečeno da će proslava biti upriličena 20. januara, na dan pozorišne slave Svetog Jovana – što je i učinjeno.
Međutim, ova dvostruka proslava nije imala slavljeničku atmosferu: sala je bila poluprazna, a dobijene nagrade nije došao da primi ni jedan član Drame.
Zapravo, Drama je bila potpuno isključena iz ceremonije: program su vodili dvoje članova ansambala Opere i Baleta, a koktel nije održan u dramskoj probnoj Sali na petom spravu što je uobičajeno, već u klubu.
V.d. upravnika Narodnog pozorišta Dragoljub Bajić održao je kratak govor, ističući da je Narodno pozorište “kuća umetnosti, stvaralaštva i tradicije”. Uz ocenu da je iza Narodnog pozorišta “izuzetno uspešna sezona”, zahvalio je svim umetnicima, tehničkom osoblju i administraciji koji su tome doprineli.
“Naša najveća snaga treba da bude zajedništvo”, izjavio je Bajić, ne pominjući zatvaranje zgrade i štrajk.
Nagrada Narodnog pozorišta za najbolju predstavu u okviru repertoara 2024/2025. dodeljena je dramskoj predstavi “Centrala za humor”, prema tekstu Đorđa Kosića, u režiji Olje Đorđević.
Rediteljka je pozvana da primi nagradu, ali se nije pojavila. Nisu se pojavili ni glumci Miloš Đorđević, Ivan Bosiljčić, Ivana Popović, Nenad Maričić i reditelj Nikola Zavišić nagrađeni za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja.
Razlog odsustva nagrađenih i svih ostalih glumaca na proslavi Dana i slave Narodnog pozorišta posledica je njihovog zahteva na kome insistiraju od letos: smena Uprave, dakle Dragoljuba Bajića v.d. upravnika, smena Dragoslava Bokana predsednika Upravnog odbora, i ministra kulture Nikole Selakovića.
Drama je nedavno dobila novog umetničkog direktora, Zorana Stefanovića, zato što je Molina Udovički Fotez otišla u penziju. On se juče prvi put predstavio javnosti, a stigao je i da razgovara sa sindikalcima.
Darko Tomović, glumac i predsednik Sindikata glumaca Narodnog pozorišta „Singlus“ kaže za „Vreme“ da je to bio već drugi sastanak sa novim direktorom.
„Mi naravno znamo kontekst u kome je imenovan, mada on insistira na tome da je vanstranačka ličnost. Trudi se da ostavi utisak kooperativne osobe. Predočio sam mu sindikalne zahteve, znači poboljšanje radnih uslova, angažovanje paušalaca, ne samo glumaca nego svih koji su u proizvodnji predstave, producenata, dakle stvaranje uslova u kojima mogu da se osećaju sigurno.“
Darko Tomović kaže da su „svi ti zahtevi u njegovoj ingerenciji, i ako hoće, može da ih reši.“
„Međutim, on je ove konkretne teme prebacivao na opšti plan, na kulturnu politiku kojom treba Vlada da se bavi, a ne direktor. Govorio je generalno, kako treba da gradimo novi sistem i kulturnu politiku što ga je uvek zanimalo i što će sad, kad je u instituciji, probati da sprovede.“
Pozivao je na smanjenje tenzija, kaže Tomović koji je pokušao novom direktoru da objasni da „tenzija ne bi ni bilo da ih ne stvara Uprava čiju smenu tražimo“.
Zoran Stefanović je izabrao da se prvi put javno predstavi i obrati „na Bogojavljenje, na pomenu Branislavu Nušiću“ kako je objašnjeno već u dugačkom naslovu te njegove neuobičajeno obimne prezentacije.
Sastoji se od malo je reći opširno napisane biografije u kojoj se navode detalji o školovanju od osnovne škole, njegovo angažovanje na više polja u kulturi, brojni radovi, interesovanja. Ima se utisak da je cilj bio zaseniti brojem stavki kako bi se skrenula pažnja sa činjenice da ga većina njih ne kvalifikuje za mesto na koje je imenovan.
Tu je i izjava, takođe dugačka, sročena u impresionističkom stilu. Između ostalog, Stefanović se brani od sumnji zašto je i kako izabran, pa kaže: „Taj čovek, ova malenkost, ulazi u kolektiv na običan i nesporan način, po redovnom planu, na neodređeno vreme, nije deo stranačkog života, nije deo pozorišnih lobija u Srbiji i decenijama je oštar, ali objektivan kritičar mnogih aspekata državne kulturne strategije“.
Inače, sebe poredi sa Alisom iz zemlje čuda i Malim Nemom, jer i on, kao ovi junaci iz književnih dela, u Narodno pozorišta ulazi tako što se prvo smanji, pa onda i usreći „pred veličanstvenom pojavom i čudima koje taj prostor sa svojim ljudima stvara svakodnevno, u ne baš lakim uslovima“.
Iz završnice obraćanja u kojoj obećava „ jasnu repertoarsku politiku, koju ćemo dovesti do dalje zaokruženosti u godinama koje dolaze“, ukazuje na „zaista moćne ansamble i ceo kolektiv“, u kome „profesionalac“ vidi „garant budućeg opstanka“ i sličnoj priči o jasnim standardima i vrednostima na kulturnom, estetskom, poetičkom i etičkom planu“, valja izdvojiti sledeću rečenicu.
„I nema tu ničega što obično upravljanje ili trunka kriznog menadžmenta ne mogu rešiti, samo ako su više sile ostavile pamet i kolektivu i narodu kao poslodavcu kroz državu. Lako je takvu kuću čuvati.“
Ko želi, može da pročita celu prezentaciju Zorana Stefanovića, novog umetničkog direktora Drame, na sajtu Narodnog pozorišta.
Evo, pedeset odsto naše publika čine klinci od 20 i nešto godina. To retko koji bend ima. Pevaju pesme sa našeg prvog albuma, kada se još nisu ni rodili. To je najveći uspeh koji možeš da zamisliš
Novi EP grupe donosi introspektivne refleksije stvarnosti i suptilnu evoluciju zvuka, bez gubitka prepoznatljivog identiteta benda
Kao i cela njegova karijera, Shabakin novi solo album putokaz je u kom smeru džez treba da ide u 21. veku, kako bi ostao relevantan
Tomáš Halik, Zar je ovo bio život?; s češkog preveo Vikica Tišljar; Fraktura, Zaprešić 2025.
“U postavci pronalazimo ono što nudi i sam Beket: smrt i mahnitost, odsustvo i gorki humor, i zlo i nepoznavanje zakona, kao i apsurd iskustva koji izražava nemogućnost i ništavilo”
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
