Kad je početkom prošle decenije osnovan u Zrenjaninu, Pozorišni klub Zeleno zvono prvo me naveo na žongliranje simbolikom tog čudnog spoja u naslovu, no ubrzo se pokazao kao jedno od najznačajnijih mesta popularne kulture i zabave – samim tim i rokenrola uživo – van Beograda (www.club–zzvono.co.yu). U gradu čija je scena daleko iznad beznačajne/provincijske, ZZ je raslo i širilo se u nove objekte (piceriju, tenis-klub…) i naročito kroz topliji deo godine privlačilo zamašnu publiku na raznolike, redovne programe vojvođanskog značaja. A onda su čak i Devedesete ovde postale previše loše, praktično nepodnošljive, ZZ se povuklo u prvobitnu školjku na lepom starom Trgu slobode i… preživelo, da bi drugu mladost dočekalo kad se (su)vlasnik vratio iz skupštinarenja i pokrenuo Novi optimizam. Posao je uvek zdraviji bez politike, pa čak i dok mu Atrijum pozadi ili baštica ispred ne rade, ZZ ostaje lokal koji prija posetiti kad god putujete na sever od prestonice. A svako malo daje povoda i da se uputite baš tamo.
Prošle subote, za Svetski dan ljudskih prava Pozorišni klub ZZ, sprat niže u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“, priredio je koncert s odlično uklopljenom dvostrukom atrakcijom prekaljenih pop majstora: Vlada Divljan (Beč, ex-Beograd) i Neno Belan (Rijeka, ex-Split). Odskora, Divljanov prateći sastav Old Stars Band, bez ženika Srđana Gojkovića Gileta (El.Org.), zove se Nevladina organizacija, ovog puta i savršeno/doslovno prigodno. Pod komotnim sponzorstvom, u finoj patiniranoj sali s tri nivoa loža i galerijom, rokenrol je uživao ušuškan, kako valjda i priliči – zgodno je neko primetio – manjinskoj muzici. Ulaznice po 600 dinara, nekoliko stotina građana, pregršt lepih žena, pre & posle & u pauzi tiskanje u klubu… kulturno, rekao bih pre nego (isprofanisano) urbano. Jedina nepogodnost bila je elektroinstalaciona, manifestovana krčanjem tokom Divljanovog nastupa, no ni to nije previše smetalo.
Vlada i Neno zapravo imaju donekle slične karijere posle gašenja svojih matičnih VIS-ova (Idoli, odn. Đavoli), a već su i gostovali u Zrenjaninu. Divljan & NVO predstavili su osvežen repertoar, proširen zahtevnijim tačkama iz srednjeg razdoblja Idola, ali sve lagodno u formatu pop pesme. Od Rusije je postalo jasno koliko rokerskoj trojci (vladar organizacije + basista Zdenko Kolar + bubnjarski podmladak Marko Milivojević) punjenje dodaje akademski dvojac (klavijaturista A. P. Šandorov + el. perkusionista Boris Bunjac). Razvođe nastupa resko je označila verzija Buldožerove Novo vrijeme, sablasno bliska našoj sadašnjosti a oštrinom ranim radovima Idola. Iznenađujuće, sledila je Balada sastava Indexi, svirački kulminirajuća u stilu Zeppelina iz najboljih dana!
Dok se Vlada godinama više bavi tzv. primenjenom muzikom, Neno redovno nastupa s trojkom Fiumens, pa su se – tokom takođe sat i četvrt programa + 2 pesme na bis – nastavili na odlično raspoloženje te toplinu primorja i sjaj leta brzo ubrizgali do vrhunca. Predivne pesme, kao Pričaj mi o ljubavi, žestoko su dopunjene efektno rasviranim Rock galama i Space Twist, koje ovako uopšte ne liče na slabije pesme. Klapski utegnuta četiri vokala Belanovića uskoro su pratili razigrani iz sale, a pravo je čudo i kako neke od najlepših Nenovih numera – kao Ostani uz mene – uz svu osećajnost još nisu doživele ženske verzije. I pre furioznog završetka znao sam da neću žaliti čak ni ako se zvezde programa ne pojave u zajedničkom bisu, mada ih vezuju i Chuck Barry i Bambine.
Nije lako biti mlad u našim godinama, ali i te kako prija, makar na jednu noć/samo ponekad. Još ako vam Neno zapeva… skini bore s naših godina… spremni ste da uklešete Osnovno ljudsko pravo jeste i pravo na dobar provod!
