Foto: Promo JK
Četrdeset filmova iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike na Festivalu nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, a među njima i dokumentarna reportaža u boji iz 1937. godine "Kraljevina Jugoslavija", Britanca Džona Kinsmena
Obeležavajući 75. rođendan, Jugoslovenska kinoteka od 6. do 16. juna organizuje 26. Festival nitratnog filma sa oko 40 filmova iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.
Pod sloganom „Nitrat 26“, po izboru upravnika Arhiva Kinoteke Aleksandra Saše Erdeljanovića, biće prikazani filmovi svih žanrova iz nemog i zvučnog perioda svetske kinematografije.
Na otvaranju će biti prikazana dokumentarna reportaža u boji iz 1937. godine „Kraljevina Jugoslavija“, Britanca Džona Kinsmena. To je materijal koji je snimio prolazeći kroz Kraljevinu Jugoslaviju s delegacijom vojnih veterana sa Solunskog fronta, koji idu na otvaranje Spomen-kosturnice na 25. godišnjicu Kumanovske bitke.
Najavljujući festival, Saša Erdeljanović je ispričao da je “Kinsmen imao kameru u boji, što je bilo retko 30-ih godina. Pratio je delegaciju francuskih veterana koja je obišla celu Jugoslaviju. Krenuli su od Trsta preko Ljubljane, Zagreba, Beograda i došli u Makedoniju, gde su obilazili sve gradove i putovanje završili na Zebrnjaku kod Kumanova, gde je otkriven veličanstveni spomenik posvećen srpskim junacima koji su oslobodili staru, južnu Srbiju. Na tom skupu, na koji su došli učesnici iz svih krajeva Jugoslavije, bili su mnogi značajni ljudi. Prepoznaće se i Kosta Pećanac, general Ljubomir Marić koji je tada bio načelnik Generalštaba, a ono što je nama najznačajnije, velika heroina Milunka Savić je bila u centru pažnje”.
Inače, to su prvi snimci Milunke Savić.
Erdeljanović je naglasio da je značajan deo ovog filma „snimljen u Skoplju, gde je bila centralna manifestacija proslave 25. godišnjice oslobađanja južne Srbije. Tu je bio i knez Pavle i Milan Stojadinović, celokupna vlada, predsednik Skupštine Stevan Ćirić. Delegacija se zatim vraća preko Beograda, a mi gledamo mnoge lepe kadrove iz više gradova. Ovo je fantastičan film i sa estetskog i sa filmskog aspekta”.
Na otvaranju festivala biće prikazan i “nedavno ponovo ’iskopani’ holivudski klasik Junaci pakla velikog reditelja Vilijema Vajlera“.
“On je malo pre toga stigao iz Švajcarske u Ameriku i snimao niskobudžetne vesterne, a zatim dobio šansu da napravi novu verziju filma Tri kuma koji je pre toga snimio Džon Ford. Reč je o tri bandita koji u pustinji sreću majku na samrti koja ih moli da njeno tek rođeno dete odvedu u grad. Ovaj film je remek delo. Prošle godine je prikazan na otvaranju festivala u Pordenoneu i doživeo je višeminutne aplauze”, izjavio je Erdeljanović.
Program “Drugi o nama” premijerno će prikazati film Na Mon-Atosu kinematografske sekcije francuske vojske koja je 1917. godine snimila najznačajnije manastire na Svetoj gori, među njima i Hilandar.
“Ovo je tim značajnije jer su do sada prvi materijali iz Hilandara koje smo videli bili iz 1970. godine”, rekao je Erdeljanović i dodao da su u istom programu i nemački Od Kosova polja do Ohrida, zatim poljski i češki dokumentarci sa Jadrana, sa retkim snimcima Trebinja.
Festival se završava čuvenim filmom Čovek sa kamerom Dzige Vertova, čija će restaurisana verzija sada biti prvi put prikazana izvan Rusije.
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
