Sloboda je za nas san, nova izložba Muzeja Jugoslavije, poručuje da je otpor uvek i svuda moguć pa i u logoru, a eksponate čine prisutnijim u stvarnosti zvučna instalacija, savremene fotografije i crteži
Najnovija izložba Muzeja Jugoslavije Sloboda je za nas san, koja će biti otvorena 27. aprila, prevazilazi dosadašnju praksu ovdašnjih muzejskih postavki.
Naime, njen deo je i dramska zvučna instalacija U potpisu, Nezaboravljeni nastala na osnovu eksponata izložbe, kao njihov čujni nastavak u sadašnjosti, u realnosti, ne bi li ih učinila još više prisutnom u našoj svesti.
Ali, prvo o izložbi San je za nas san.
O zatočeništvu, stradanju i otporu
Njene autorke su kustoskinje Ana Panić, Veselinka Kastratović Ristić i Dušica Stojanović. One su napisale i izuzetno prijemčljive i informativne tekstove za prateći katalog.
Podnaslov izložbe „O zatočeništvu, stradanja i otporu“ upućuje na njenu temu, nameru i poruku. Pokazani su lični predmeti logoraša iz Drugog svetskog rata, njihova pisma bez odgovora, crteži bez potpisa, rukotvorine, odevni fragmenti, lični dokumenti i zapisi – biografski tragovi prekinutih života.
U najavi izložbe piše da „komad tkanine, crtež ili rukotvorina postaju polazišta za razumevanje malih, ali presudnih strategija preživljavanja ‒ načina na koje su ljudi nastojali da sačuvaju Suočavanje sa ovim predmetima otvara i pitanja o svakodnevnom životu u logorima i strategijama individualnog i grupnog preživljavanja ‒ o načinima kojim su ljudi nastojali da očuvaju identitet, ritam dana i osećaj smisla u nehumanim uslovima izolacije, brutalnosti i smrtne pretnje“.
Eksponate izložbe zvukom oživljava pomenuta dramska instalacija U potpisu, Nezaboravljeni – razgledajući ih, posetilac čuje i priču o njima.
U potpisu, Nezaboravljeni
Zvučna instalacija U potpisu, Nezaboravljeni sastoji se od tekstualnih fragmenata nastalih na osnovu građe koju o životu u logorima čuva Muzej Jugoslavije, a koje je u dramsku celinu pretočio Arsenije Štimac. Autor koncepta i reditelj zvučne instalacije je Bojan Đorđev, a izvode je Sanja Marković i Mladen Vuković.
Na sličan način, sadašnjost je u izložbu uključena i fotografijama urednice u „Vremenu“ Marije Janković iz ciklusa Staro sajmište 1941–1944, kao i crtežima Siniše Ilića, nastalih na čitajućim probama teksta Vreme kada se skuplja kamenje Arsenija Štimca, kao umetnička ne-dokumentacija i rekonstrukcija događaja vezanih za logor Staro sajmište u Beogradu.
Poruke izložbe
Poruke najnovije izložbe Muzeja Jugoslavije Sloboda je za nas san su najmanje dve: crteži, rukotvorine, literarne večeri, sve je to otpor. Otpor nepravično zatočenih prema onima koji su im nametnuli takve životne okolnosti, otpor okolnostima, i smrti koju očekuju.
Druga je u odlomku iz teksta Ane Panić u katalogu izložbe:
„Moramo naučiti da na vreme prepoznamo trenutak kada postaje moguće pritvaranje pojedinaca bez njihovog nezakonitog ponašanja, kao vid ’preventivne’ policijske mere u ime državne bezbednosti, a sa navodnim ciljem izbegavanja rizika po bezbednost države. To je upravo onaj prostor u kome se ponovo otvara mogućnost za logor. Želja nam je da ovom izložbom pokažemo da je otpor uvek moguć, da svako može da reaguje na svoj način i u okviru svojih mogućnosti, a da je uloga Muzeja da pokaže istorijske primere otpora kao motivaciju za neki novi otpor nepravdama kojima svedočimo.“
Izložba Sloboda je za nas san otvorena je u Muzeju Jugoslavije do oktobra.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Ako na promociju dođe eventualno dva-tri novinara, a izdavač nema vremena i kapaciteta da posveti pažnju vašoj knjizi, kako će ona stići do čitalaca. Ili: zašto se izdavač ponaša kao da ne želi da je proda
Sekretarijat za kulturu je procenio da programi Udruženja dramskih umetnika Srbije ne zaslužuju ni dinar iz gradske kase, za razliku od nekih nepoznatih pravnih lica. Nije objasnio -zašto
Na fotografijama koje objavljujemo je scenografija predstave "Očevi i oci", najnagrađenije predstave Narodnog pozorišta - dokaz o odnosu uprave prema onome što baštini
Uz povećanje budžeta, Spasoje Ž. Milovanović izabrao je predstave za Bitef. Kaže da je birao ansambl predstave i da dolaze iz „belog sveta“
U Muzeju primenjene umetnosti otvara se izložba „Linija života“ na kojoj je izbor iz 40 godina stvaralaštva Aleksandra Zografa, jednog od najcenjenijih evropskih autora stripova
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Kako su studenti memorandumom o Kosovu i Metohiji ućutkali „svakosatno klepetalo” Aleksandra Vučića
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
