Sloboda je za nas san, nova izložba Muzeja Jugoslavije, poručuje da je otpor uvek i svuda moguć pa i u logoru, a eksponate čine prisutnijim u stvarnosti zvučna instalacija, savremene fotografije i crteži
Najnovija izložba Muzeja Jugoslavije Sloboda je za nas san, koja će biti otvorena 27. aprila, prevazilazi dosadašnju praksu ovdašnjih muzejskih postavki.
Naime, njen deo je i dramska zvučna instalacija U potpisu, Nezaboravljeni nastala na osnovu eksponata izložbe, kao njihov čujni nastavak u sadašnjosti, u realnosti, ne bi li ih učinila još više prisutnom u našoj svesti.
Ali, prvo o izložbi San je za nas san.
O zatočeništvu, stradanju i otporu
Njene autorke su kustoskinje Ana Panić, Veselinka Kastratović Ristić i Dušica Stojanović. One su napisale i izuzetno prijemčljive i informativne tekstove za prateći katalog.
Podnaslov izložbe „O zatočeništvu, stradanja i otporu“ upućuje na njenu temu, nameru i poruku. Pokazani su lični predmeti logoraša iz Drugog svetskog rata, njihova pisma bez odgovora, crteži bez potpisa, rukotvorine, odevni fragmenti, lični dokumenti i zapisi – biografski tragovi prekinutih života.
U najavi izložbe piše da „komad tkanine, crtež ili rukotvorina postaju polazišta za razumevanje malih, ali presudnih strategija preživljavanja ‒ načina na koje su ljudi nastojali da sačuvaju Suočavanje sa ovim predmetima otvara i pitanja o svakodnevnom životu u logorima i strategijama individualnog i grupnog preživljavanja ‒ o načinima kojim su ljudi nastojali da očuvaju identitet, ritam dana i osećaj smisla u nehumanim uslovima izolacije, brutalnosti i smrtne pretnje“.
Eksponate izložbe zvukom oživljava pomenuta dramska instalacija U potpisu, Nezaboravljeni – razgledajući ih, posetilac čuje i priču o njima.
U potpisu, Nezaboravljeni
Zvučna instalacija U potpisu, Nezaboravljeni sastoji se od tekstualnih fragmenata nastalih na osnovu građe koju o životu u logorima čuva Muzej Jugoslavije, a koje je u dramsku celinu pretočio Arsenije Štimac. Autor koncepta i reditelj zvučne instalacije je Bojan Đorđev, a izvode je Sanja Marković i Mladen Vuković.
Na sličan način, sadašnjost je u izložbu uključena i fotografijama urednice u „Vremenu“ Marije Janković iz ciklusa Staro sajmište 1941–1944, kao i crtežima Siniše Ilića, nastalih na čitajućim probama teksta Vreme kada se skuplja kamenje Arsenija Štimca, kao umetnička ne-dokumentacija i rekonstrukcija događaja vezanih za logor Staro sajmište u Beogradu.
Poruke izložbe
Poruke najnovije izložbe Muzeja Jugoslavije Sloboda je za nas san su najmanje dve: crteži, rukotvorine, literarne večeri, sve je to otpor. Otpor nepravično zatočenih prema onima koji su im nametnuli takve životne okolnosti, otpor okolnostima, i smrti koju očekuju.
Druga je u odlomku iz teksta Ane Panić u katalogu izložbe:
„Moramo naučiti da na vreme prepoznamo trenutak kada postaje moguće pritvaranje pojedinaca bez njihovog nezakonitog ponašanja, kao vid ’preventivne’ policijske mere u ime državne bezbednosti, a sa navodnim ciljem izbegavanja rizika po bezbednost države. To je upravo onaj prostor u kome se ponovo otvara mogućnost za logor. Želja nam je da ovom izložbom pokažemo da je otpor uvek moguć, da svako može da reaguje na svoj način i u okviru svojih mogućnosti, a da je uloga Muzeja da pokaže istorijske primere otpora kao motivaciju za neki novi otpor nepravdama kojima svedočimo.“
Izložba Sloboda je za nas san otvorena je u Muzeju Jugoslavije do oktobra.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Pripreme Oktobarskog salona teku po planu, kaže predsednik Odbora ove najstarije umetničke manifestacije, i smatra da je ruši grupa koja nema ličnog interesa da se Oktobarac realizuje
Umrla je Vedrana Rudan, jedna od najčitanijih i najkontroverznijih hrvatskih književnica, poznata po direktnom i beskompromisnom stilu. Za „Vreme“ je govorila o politici, ženama, odnosima Srba i Hrvata i književnosti
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
