Prenosimo u celosti govor kojim je Milo Rau u sredu otvorio Bitef, a o kome se još uvek priča. „Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno - Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači - održivo u smrti“, rekao je između ostalog
Bitef je počeo u sredu, do sad su već odigrane tri od deset predstava Glavnog programa, a još uvek se priča o govoru švajcarskog reditelja Mila Raua kojim je otvorio ovo izdanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala.
Razumljivo, bio je to govor za antologiju. Zato ćemo ga uskoro preneti u celosti.
Milo Rau (1977) je potpisao preko 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, sad je umetnički direktor Bečkog festivala. Angažovan je u MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećem (zemljo)radničkom pokretu bez vlasništva nad zemljom, oko kojeg je okupljeno blizu milion ljudi, a trenutno je vrlo aktivan i u umetničko – političkoj kampanji protiv jačanja desnice u Austriji.
„Ako pozorište ne pokušava i ne želi da ostvari ono o čemu priča, a to su uvek civilizacijske moralne, društvene i kulturne vrednosti, onda ono nije istinito i nije pozorište“, rekao je „Danasu“ pred Bitef.
Na 58. Bitefu, 2. i 3. oktobra u „Ateljeu 212“, biće njegova „Antigonu u Amazonu“, projekat koji se bazira na otimanju zemlje i strašnom masakru zemljoradnika u Brazilu 1996. godine. Biće nemoguće ne gledati je u svetlu njegovog govora:
„Draga publiko,
Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival.
Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad Mračno doba o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen.
Jutros kad sam stigao čuo sam da je još neko letos stigao folksvagenom u Srbiju – bio je to nemački kancelar Olaf Šolc. Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači – održivo u smrti.
’Pokazaću ti strah u pregršti praha’, kako je T.S. Eliot napisao u Pustoj zemlji nakon I Svetskog rata. Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom Antigona u Amazonu, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca.
Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za ’održivu’ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: ’Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose’.
Ja, međutim, smatram – a to je i poruka Antigone – bolje je braniti svoju zemlju. Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. ’Lepota će spasiti svet’, citat iz Idiota Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd.
’Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije’ – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine.
Kada sam bio u Amazonu, jedna rečenica bila je ispisana na svim knjigama i zastavama: ’Mi negujemo zemlju i ona neguje nas’. Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. ’Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve’, kako piše Sofokle u Antigoni. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo.
Proglašavam 58. Bitef otvorenim.“
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
