Prenosimo u celosti govor kojim je Milo Rau u sredu otvorio Bitef, a o kome se još uvek priča. „Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno - Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači - održivo u smrti“, rekao je između ostalog
Bitef je počeo u sredu, do sad su već odigrane tri od deset predstava Glavnog programa, a još uvek se priča o govoru švajcarskog reditelja Mila Raua kojim je otvorio ovo izdanje Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala.
Razumljivo, bio je to govor za antologiju. Zato ćemo ga uskoro preneti u celosti.
Milo Rau (1977) je potpisao preko 50 predstava, filmova, knjiga i akcija, sad je umetnički direktor Bečkog festivala. Angažovan je u MST (Movimento dos Trabalhadores Sem Terra), najvećem (zemljo)radničkom pokretu bez vlasništva nad zemljom, oko kojeg je okupljeno blizu milion ljudi, a trenutno je vrlo aktivan i u umetničko – političkoj kampanji protiv jačanja desnice u Austriji.
„Ako pozorište ne pokušava i ne želi da ostvari ono o čemu priča, a to su uvek civilizacijske moralne, društvene i kulturne vrednosti, onda ono nije istinito i nije pozorište“, rekao je „Danasu“ pred Bitef.
Na 58. Bitefu, 2. i 3. oktobra u „Ateljeu 212“, biće njegova „Antigonu u Amazonu“, projekat koji se bazira na otimanju zemlje i strašnom masakru zemljoradnika u Brazilu 1996. godine. Biće nemoguće ne gledati je u svetlu njegovog govora:
„Draga publiko,
Veoma sam srećan što sam ovde, u Beogradu, na Bitef festivalu. Volim ovaj festival iz mnogih razloga: to je festival koji je ujedno i lokalan i internacionalan. Festival koji je podjednako posvećen lepoti i protestu. Hrabar, raznovrstan festival.
Sećam se kad sam bio prvi put na Bitefu, pre tačno 10 godina, 2014. godine. U to vreme vozio sam se kroz bivšu Jugoslaviju malim folksvagenom, a za volanom je bila briljantna slovenačka selektorka, Nevenka Koprivšek, koja je, nažalost, u međuvremenu preminula. Radili smo istraživanje za naš komad Mračno doba o građanskim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Vozili smo se od Slovenije, kroz Hrvatsku, do Beograda, i od Beograda, kroz Bosnu, do Srebrenice i Sarajeva – kroz sve gradove čija imena mi zapadnjaci znamo zbog ratova i masakra koji su se u prošlom veku tu dogodili. Sećam se koliko sam bio pod utiskom što sam u Beogradu još uvek mogao da vidim tragove NATO bombardovanja. Sećam se da sam na Bitefu 2014. godine pogledao predstavu o Gavrilu Principu, čoveku koji je 1914. ubio Franca Ferdinanda. Na kraju mog putovanja kroz bivšu Jugoslaviju popio sam kafu u Hotelu Evropa, u Sarajevu, gde je Franc Ferdinand popio svoju poslednju kafu pre nego što će biti ustreljen.
Jutros kad sam stigao čuo sam da je još neko letos stigao folksvagenom u Srbiju – bio je to nemački kancelar Olaf Šolc. Došao je da promoviše iskopavanje litijuma za potrebe nemačke automobilske industrije, nedaleko odavde, u dolini Jadra. Šolc je pozvao Srbe da se žrtvuju za Evropu, za takozvanu ’održivu’ energiju. ’Evropa’ znači, naravno – Folksvagen. Raseljavanje 20000 porodica i trovanje plodnog tla za naredne generacija. Da, to je ono što ’održivo’ znači – održivo u smrti.
’Pokazaću ti strah u pregršti praha’, kako je T.S. Eliot napisao u Pustoj zemlji nakon I Svetskog rata. Danas smo svedoci jednog drugog rata – ekonomskog rata koji pretvara čitave države u pustu zemlju, zemlju tuge i straha. Ovaj put nisam došao folksvagenom u Beograd, došao sam sa grčkom tragedijom: komadom Antigona u Amazonu, o borbi brazilskog Pokreta zemljoradnika bez zemlje (MST) protiv modernih rudarskih kompanija – o borbi Antigone, tebanske princeze, protiv njenog ujaka Kreonta, grčkog Olafa Šolca.
Amazon je udaljen 10.000 kilometara odavde, ali živimo u globalizovanom svetu: ista tragedija, ista pusta zemlja je svuda. Kao u tinejdžerskom filmu o čudovištima, ista kompanija, Rio Tinto, kopa litijum u Srbiji i boksit u Amazonu – minerale potrebne za ’održivu’ budućnost Folksvagena. Nije ni čudo što u Amazonu postoji izreka: ’Kad čuješ reč održivo beži koliko te noge nose’.
Ja, međutim, smatram – a to je i poruka Antigone – bolje je braniti svoju zemlju. Antigonina borba je svuda i njeno izričito NE otimanju zemlje podjednako je potrebno u Srbiji kao i u Brazilu. ’Lepota će spasiti svet’, citat iz Idiota Dostojevskog, tema je ovogodišnjeg Bitefa. Kancelar Šolc, Folksvagen, Rio Tinto: oni ne žele da spasu svet, oni žele da spasu svoju moć i svoje bankovne račune. U svim zemljama, bilo da se radi o Evropi ili Brazilu, upravo ti ljudi koji reči narod i otadžbina koriste najviše – nacionalisti – prodaće lepote svoje zemlje internacionalnim investitorima: neki nemački Kreont, ili srpski Kreont, brazilski Kreont itd.
’Mnogo je strašnih stvari, al’ od čoveka ništa strašnije nije’ – ovo je najpoznatiji citat iz Antigone. Da, postoji nešto strašno, čudovišno, nešto užasno u nama, ljudima. Nešto zbog čega ponekad osetim nagon da sednem i urlam. Zato vas molim: budimo svi kao Antigona. Budimo svi kao Idiot Dostojevskog: budimo naivni, recimo NE smrtonosnoj ideologiji našeg vremena. Borimo se za Lepotu, za Lepotu života, za Lepotu prirode – naše istinske otadžbine.
Kada sam bio u Amazonu, jedna rečenica bila je ispisana na svim knjigama i zastavama: ’Mi negujemo zemlju i ona neguje nas’. Ono što mi učinimo zemlji biće učinjeno nama. Bilo da se radi o ljubavi ili mržnji, nežnosti ili pohlepi. Da, živimo u Mračnim vremenima ponovo, ratovi nas okružuju. ’Imamo malo vremena da usrećimo žive, a celu večnost da volimo mrtve’, kako piše Sofokle u Antigoni. Zato slavimo Lepotu, zajedništvo i poštovanje, ovde u Beogradu, i gde god da smo.
Proglašavam 58. Bitef otvorenim.“
Sa zadatkom i ciljem da „malo raščisti i sredi“ Narodno pozorište, Dragoslav Bokan je nagovestio otpuštanje mladih glumaca, pa zatim i ostalih. Željko Hubač je zbog toga podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Dok se otvara Međunarodni sajam knjiga sa brojnim otkazivanjima, učenici Četrnaeste beogradske gimnazije organizuju humanitarni sajam knjiga. Na njemu izlažu oni koji su odbili učešće na „pravom“ sajmu
Uprkos otkazivanju pojedinih izdavača i zahteva za odlaganjem ove manifestacije, počinje ovogodišnji Sajam knjiga. Udarni termin je 1. novembar - na dan kada se obeležava godinu dana od smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu
Neposredno pred početak rasprodate predstave „Velika drama“, uprava Narodnog pozorišta je saopštila da će zgrada do daljnjeg ostati zatvorena. To je ponižavanje i publike, zaposlenih u Drami i u celom pozorištu
Za 31 godinu postojanja Nišvila, nijedan ministar kulture nije posetio festival koji Srbiju svrstava u evropsku džez mapu. Ove godine država mu je uskratila i finansijsku podršku, uz obrazloženje da „može da se organizuje samostalno“
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
