Bez foliranja
De Facto (Bassivity 2003)
Deluj lokalno, misli globalno – deviza je kojom je hip-hop uspeo da se nametne kao danas najdominantnija pop kultura na planeti. Začet kao glas manjine, on, zapravo, nije izrastao u glas većine, već je postao najveća zajednica manjina, zajednica koja s jedne strane sve podmuklije uniformiše svoju fasadu pod neravnopravnim uticajem američkih obala, dok s druge strane – da bi preživeo, lokal mora prvo da se overi u lokalu. Osnovne supstance najboljeg hip-hopa su relevantnost, provokativnost i duhovitost, paralelno plasirane rečnikom/rimama, temama i semplovima koje izvođač koristi. Možda nije glupo spomenuti da jedan izrazito vokalni žanr treba i (bukvalno) razumeti da bi se u potpunosti odmerili njegovi kvaliteti. Francuski, nemački, srpski i njima slični reperi van svojih govornih sredina ograničeni su svojim jezikom, američki reperi (na engleskom) ograničeni su svojim slengom i često nerazgovetnim rimama i temama. Valjda je zato Eminem postao globalni fenomen. Njega r.a.z.u.m.e.t.e., a veliki stepen saosećanja može se uspostaviti i s njegovom autobiografskom introspekcijom i bolesno duhovitim i/ili neočekivano emotivnim komentarima spram sveta oko nas. Dobro došli u Marčelov svet…
Jedna priča kaže da je Marčelov De Facto najprodavanije izdanje IPS prodavnica već po objavljivanju, što samo potvrđuje drugu priču da je u srpskim krugovima to mesecima bilo najiščekivanije hip-hop izdanje. Treća priča (zasad nepotvrđena) kaže da je Marčelo student Filološkog fakulteta. Ali, najbolje je da vam se on sam predstavi – „… roknuše premijera/ narod u čudu zvera/ alal vera!/ u glavnom gradu, po lepom danu/ čoveka na štakama/ a gde su bili momci u plavim jaknama/ e, vidiš, oni su tad imali pametnijeg posla/ da startuju mene, jer nosim kapuljaču preko kape/ a nikad nijednog pravog krimosa da cape/ a sad kao akcija/ kao fol – hapsi se Legija/ udavite se, bre, svi u govnima/ jebo vas Legija/ šta je do sada čekala Srbija?…“ (iz Kuća na promaji). Marčelo, iako u svojim ranim dvadesetim, nije malo dete. Neopterećen svojim nebeogradskim poreklom, on u prestonici pleni svojim eminemovskim odnosom prema paraćinskom bekgraundu, gde se priče o lokalu lagano prelivaju u univerzalne frustracije koje svi nosimo spram (sve) većih i nepoznatih sredina kojima se približavamo. Ono što bi lako moglo postati predmet podsmeha i jeftine diskvalifikacije, kod Marčela postaje pogonsko gorivo, pečat na dokumentu (o Jednom vremenu i Jednim ljudima) koji svedoči o njegovoj autentičnosti. Drugim rečima, Marčelo se ne folira.
De Facto je mešano meso po mnogim kriterijumima. Ekipa koja je napravila ploču prelazi granice naše, sve manje zemlje. Sjajni bosančero Edo Maajka u Suzama zaključuje – „Čovjek kad ništa nema, najlakše mu prodat zajedništvo/ opet je uplakan cijeli Balkan/ imamo velike nacije s malo mozga“. Druženje sa hrvatskim bendom Elemental daleko je neinspirativnija avantura. Odlična produkcija (Bassivity rezident Oneya) i prisustvo raznovrsnih zavičajnih i beogradskih gostiju učinili su De Facto inteligentnom i modernom Clan–ovskom pločom. Krem De La Krem zvuči najviše wutangclanovski, apsolutni favorit je Povratak hip hopa, čijem bi aranžmanu pozavideo i Busta Rhymes, ali je na Marčela, ipak, najvećeg traga ostavio Eminem. Iako mu to, možda, i nije bila namera. Pismo bratu srpska je parafraza Eminemove Stan, dok naslovna De Facto, u priči o ocu u odnosu prema temi, donosi nešto od samo Eminemu strane iskrenosti i ljudskosti. Međutim, nisu samo ova dva (očiglednija) primera razlog da se ovi reperi povežu. Marčelo je inteligentan reper, njegovi stihovi trpe dvostruki filter, njegov glas reži, on ima duha. Marčelo je svestan odakle dolazi. I o tome ne svedoče samo simbolični i duhoviti semplovi teme (jedine prave) srpske sapunice Bolji život u istoimenoj pesmi, niti provokativni osvrti na estradu sredine – „Jebem ti zemlju u kojoj Ruška Jakić simbolizuje ljubav i modu“ (Povratak hip hopa) ili „To nije cura sa puderom, to je puder sa curom“ (Kloš Vs Ljax). Marčelo srpsku sliku čini lepom dok govori koliko je ružna. Nuff said.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
